27 May

Ako tražite mir i odmor u prirodnom okruženju, onda ne morate razmišljati, jer Zlatibor je prava destinacija za vas. Iz godine u godinu sve je veći broj turista sa decom i onih nešto starijih, koji su željni mira, tišine, svežeg vazduha i boravka u prirodi.

Svakodnevni užurbani život u velikim gradovima, stres na poslu i jurnjava sa jednog kraja grada na drugi ostavlja posledice na vaše zdravlje, primećivali vi to ili ne. Koliko puta vam se dogodilo da dođete kući premoreni i ne možete zaspati? Verovatno nekolicinu puta. Upravo taj podsvesni premor i tenzija koju imate se jedino može rešiti pravim odmorom u prirodi, a to je ono što nudi Zlatibor.

Zdrava šetnja na Zlatiboru

Šetnje su zdrave, gde god, ali još zdravije su na Zlatiboru zbog zdravog okruženja. Najčešća ruta svakog posetioca Zlatibora je do Spomenika. Iz centra, pored Čigote, pa preko mostića uz brdo pravac do Spomenika. Usput možete videti divne prizore prirode, možda kupiti teglu meda ili neki vuneni ručni rad, da imate kada zahladni. Ne brinite, ako niste u kondiciji, svuda ima klupa, gde možete predahnuti dok ne stignete. Na samom vrhu je nagrada u vidu svežeg vazduha i neverovatnog pogleda koji ostavlja bez teksta.

Zdrava hrana na Zlatiboru

Za šetnju treba energija, a gde pronaći energiju nego u hrani. Čuveni zlatiborski komplet lepinja ili zlatiborski tanjir pun domaćeg sira, kajmaka i pršute. Za sve gurmane ovo je pravo oduševljenje. Na svakom koraku možete pojesti nešto domaće, ukusno, a pre svega zdravo.

Kada je najzdravije doći na Zlatibor?

Za sve one koji imaju problema sa disajnim putevima preporučuje se terapija zdravim vazduhom, a možda ovaj detalj niste znali da je najzdravije doći na takvu terapiju na Zlatibor krajem maja ili krajem avgusta. U tom periodu se otvaraju borove iglice i tada je vazduh najčistiji i najkorisniji svim plućnim bolesnicima, kao i osobama koje imaju problema sa bronhitisom.

Ako su vam potrebni apartmani u tom periodu, nemojte brinuti, mi ih imamo na raspolaganju uvek. Pogledajte ponudu na ovom linku.

27 May

Dolazi nam leto, a sa njim vreme godišnjih odmora i putovanja.

Mnogima je prva asocijacija kada se u istoj rečenici spomene leto i odmor – more, dok se planina isključivo vezuje za zimovanje.

To nepisano pravilo poslednjih godina ima tendenciju da se sasvim promeni, zahvaljujući sve široj svesti o tome koliko boravak na planini ima snažan pozitivan uticaj na zdravastveno stanje njenih posetilaca. I sa punim pravom se može reći da svako ko se odluči za odmor na planini bira kvalitet, a ne kvantitet. Jer, odmor nije samo sunčanje i lenčarenje. Odmor bi trebalo da bude okrepljenje duha i tela, nakon čega ćete se vratiti svakodnevnim obavezama puni nove životne energije.

Idealna kombinacija sunca, prirode i čistog vazduha jeste Zlatibor, sa svim svojim lepotama. Možda ćete se zapitati: Zašto baš Zlatibor? Svaka planina u Srbiji ima gorepomenutu kombinaciju, pomislićete. To zaista jeste nepobitna činjenica, jer je Srbija stvarno bogata planinskim lepoticama. Ali, specifičnost geografskog položaja, nadmorska visina i klimatske odlike čine da Zlatibor bude jedinstven u svakom pogledu.

Naime, zbog toga što je Zlatibor veoma prostorno otvoren i na nadmorskoj visini od 1000 metara, tu nas očekuje jako veliki broj sunčanih sati u toku godine. A gde je tako velika osunčanost, povećana je i količina kiseonika, a smanjen vazdušni pritisak pa sve to zajedno terapeutski povoljno deluje na krvotok, žlezde sa unutrašnjm lučenjem, i uopšteno na celokupno stanje organizma. Zbog ugla osunčanja talasastih visoravni, koji je oko 180 stepeni, izražena je prozračnost što utiče na odsustvo alergena, a leta su toplija nego na drugim planinama u okruženju.

Nije bez razloga Zlatibor poznat po zdravstvenom turizmu, a najpoznatija pešačka staza nazvana “Staza zdravlja”. Svojim geografskim položajem Zlatibor uslovljava konstantno  prisustvo ruže vetrova, pa je vazduh u stalnom pokretu, zbog čega sadrži više ozona i povoljno utiče naše disanje. Biljke koje rastu na ovom tlu pod uticajem svih nabrojanih faktora: osunčanosti, prozračnosti, provetrenosti, imaju jako povoljno delovanje na opšte zdravlje i dok samo šetate među njima. A ako imate sreće da naletite na gospodina Borivoja Šišovića, poznatijeg kao “Pokretni žbun”, imaćete prilike da čujete mnoštvo korisnih i zanimljivih priča i saveta o tome koja boljka se može lečiti kojom biljkom, odnosno čajem, tinkturom ili rastvorom. Ukoliko se pitate pitate kako ćete ga prepoznati, verujte, to neće biti problem. Sa velikim žbunom od lekovitih trava na leđima i venčićem na šeširu ispod kog su duga, seda kosa i brada, ovaj šumski vilenjak je krajnje autentična pojava, koja iza ove neobične fasade krije ogromno poznavanje svakog, pristupačnog i nepristupačnog, kutka Zlatibora. Često se može sresti u botaničkoj bašti u centru Zlatibora, gde Turistička organizacija „Zlatibor“ organizuje besplatnu animaciju o lekovitom bilju, „Fala nebesima na čudesima“.

27 May

Nakon dugogodišnje prakse pakovanja pola ormara za putovanje koje traje nekoliko dana, shvatih da tu nešto nije u redu i da se taktika mora promeniti.

Posle poslednjeg odmora na Zlatiboru, dok sam raspakivala stvari koje su zauzele otprilike dve trećine prostora u koferu (a bile su tu samo da bi se provozale, jer ih naravno niko nije obukao), došla sam na sjajnu ideju koja je obećavala uspeh u rešavanju večitog pitanja:

Kako se suzdržati od pretrpavanja kofera?

Suština je sledeća – napraviti jednu univerzalnu “check” listu jednostavnim nabrajanjem stvari koje su zaista upotrebljene na putovanju. Tako da, pre nego što su završile u korpi za veš, na spisak su došle:

• Bela, siva i crna pamučna majica;
• Lagana košulja sa dezenom bez rukava;
• Lagana košulja sa dugim rukavom;
• Jedan par farmerki;
• Jedan pantalone – helanke, u kojima sam putovala, tako da nisu ni bile u koferu;
• Jedan par bež pantalona, koje se sjajno slažu sa gore pomenutim košuljama;
• Jedan kardigan, za prohladno veče;
• Jedna haljina;
• Kupaći kostim;
• Veš i čarape, proporcionalno broju dana koje sam provela na odmoru;
• Peškir;
• Omiljena zelena spavaćica.

Kada je u pitanju obuća, tu već nisam toliko preterala, ali moram da priznam da su sandale sa visokom potpeticom (dva para) bile apsolutno suvišne. Odmor je bio jako dinamičan, tako da ono iz čega nisam izlazila jesu:

• Platnene mokasine na prugice;
• Crne baletanke;
• Za večernje izlaske – udobne sandale sa punijom štiklom;
• Umalo da zaboravim, i jedne sobne papuče.

Što se kozmetičke torbice tiče, mogu reći da su male bočice za preparate odlično rešenje. Stane taman toliko šampona, gela za tuširanje ili regeneratora koliko vam je potrebno za tih nekoliko dana, a kada se vratite kući možete da ih operete i sačuvate za sledeći put. Sadržaj nesesera, ukratko:

• Bočice za mini šampone i gelove;
• Četka za kosu;
• Pegla za kosu (bonus – može da popravi izgužvanu kragnu);
• Gumica i šnala;
• Četkica i pasta za zube;
• Puder, senka, rumenilo, maskara, karmin;
• Mini apoteka svega što bi moglo da zatreba – analgin, brufen, sinopen…

Kada se ovoj listi doda provera da li su sva dokumenta i novac spremni i spakovani, to bi bio poprilično kompletan spisak. Ipak, imam utisak da sam nešto zaboravila da pomenem…

Pa da! Prvo, ali prvo na spisak za pakovanje staviti, velikim slovima: PUNJAČ ZA TELEFON. S obzirom da mi je služio i kao telefon i kao foto aparat, baterija se punila kad god je za to bilo prilike.

Ovaj spisak, sa manjim dopunama i izmenama, može da se primeni i na prtljag ostalih članova porodice, tako da i to planiram da uvedem u praksu.

PS. Prijateljica mi je otkrila njene tajne trikove za putovanja. Sve mekane stvari, tj. garderobu pakuje u ono fantastične vakum vreće. Pošto se tako uštedi na prostoru, ali dobija skroz pogužvana garderoba, otkrila mi je još jedan trik. Sa sobom nosi i malu bočicu sa pumpicom, u kojoj je rastor koji se popularno zove “domaći sprej za peglanje”. Sve što treba smućkati su 2 šoljice destilovane vode, jedna kašika alkoholnog sirćeta i jedna kašičica omekšivača za veš. Kada se stvari raspakuju i okače na ofingere, dovoljno je poprskati ih ovim rastvorom i za par minuta nabori će se ispraviti. Mislim da je savet više nego koristan, a može se koristiti i svakodnevno, ne samo na putovanjima.

15 Apr

U kom god periodu godine da vam padne na pamet da biste mogli otići negde na putovanje, odmor ili rekreaciju, znajte da je Zlatibor uvek opcija, a evo i zašto.

Dolazak na Zlatibor sa porodicom

Ako planirate da putujete sa porodicom, Zlatibor je idealna destinacija na kojoj se zaista možete odmoriti celokupno. Šetnja, čist vazduh i zeleni ambijent itekako utiču na psihičko stanje, a i fizičko, tako da se možete pripremiti za povratak sa Zlatibora dosta jači i boljeg imuniteta. Postoje mnogo sadržaja koji zanimljivi za decu svih uzrasta. Od škole skijanja, klizanja, sankanja, preko šetnji i predstava, do kupanja na bazenima kada su topli letnji dani.

Zlatibor za sportiste i avanturiste

Sportisti, budite sigurni da dolaskom na Zlatibor, bilo leti, bilo zimi, ćete imati dovoljno sadržaja da Vaš odmor bude dovoljno aktivan. Neizostavno trčanje svakog jutra i večeri, otvoreni i zatvoreni bazeni, kao i planinarenje Zlatiborom i otkrivanje manje dostupnih mesta. U zimskom periodu, naravno, neizostavno skijanje i snowboarding kao odlična fizička aktivnost.

Zlatibor za one koji vole noćni provod

Ako volite da idete u noćni provod, takođe je Zlatibor odličan i po tom pitanju. Mnoštvo kafića i klubova u centru. Često gostuju domaće zvezde, ali sasvim sigurno je provod zagarantovan.

Zlatibor za sve romantike

Ako ste od onih romantičnih, onda ne postoji bolja destinacija od Zlatibora za provođenje kvalitetnog vremena sa voljenom osobom. Duge romantične šetnje, zalasci sunca i nestvarni pogledi koji oduzimaju dah i koje ćete bez sumnje dugo pamtiti. A kad padne veče, onda večera ispod svetlosti sveća i uživanjem u zlatiboskim specijalitetima.

Smeštaj na Zlatiboru

Kao što ste pročitali, Zlatibor pokriva sve vaše potrebe i aktivnosti, samo Vam preostaje da nađete adekvatan smeštaj. A i to je veoma lako: apartmani Vile Borova su Vam dostupni u svakom trenutku, dovoljno je da nas samo kontaktirate.

Pakujte se i pravac Zlatibor!

12 Apr

Veoma je mala verovatnoća da niste bili na Zlatiboru, a i ako ste ga kojim slučajem zaobišli, verujemo da ćete ga uskoro posetiti. Svakako, često čujemo komentare onih koji su bili na Zlatiboru da se previše urbanizovalo i da se dosta izgradilo. Tako je, ali ta evolucija od običnih koliba do luksuznih vila, hotela i apartmana se desila baš zbog horde turista koji svake godine se vraćaju na Zlatibor u sve većem broju. To je prvi utisak kada dođete na Zlatibor, a kada biste pogledali malo dalje od centra, svega kilometar ili dva, udahnućete planinsku lepoticu Srbije.

U centru dok šetate možete videti pregršt kafića, restorana, roštilja i raznoraznih aktivnosti. Taj deo je kako ga neki nazivaju ‘’urbanistička džungla’’, ali hajmo da odemo nešto dalje od centra i upoznamo pravo lice Zlatibora koje je sinonim na prvu pomisao ove jedinstvene planinske lepote.

Tura koja je primamljiva i najčešća kod svih turista jeste šetnja do spomenika na vrhu Glavudža, do kog postoji uređena i osvetljena staza, okružena borovima.

Pešaka ili biciklom možete stići do Zlatiborskih jezera, koja su od centra udaljena oko 6 kilometara. Na putu do tamo upoznaćete Zlatibor kakav je bio nekada – sa vrlo malo kuća i dosta brežuljaka i pašnjaka.

Za one malo ambicioznije posetioce tu je čuvena Čigota, koja se nalazi na 1422 metara nadmorske visine. Da bi savladali taj uspon, morate pešačiti barem dva sata, ali taj osećaj kada izađete na vrh je nezamenljiv. Prodišete punim plućima i videćete sve kao na dlanu, ceo Zlatibor, Taru i deo Durmitora.

Pored ovoga, možete organizovati izlete u neko od okolnih sela na Zlatiboru, koja su prepuna atrakcija od raznih pećina do vodopada. U Sirogojnu možete videti jedini muzej na otvorenom u Srbiji koji se zove ‘’Staro selo’’, i stvarno je selo. Očuvane stare brvnare sve stoje na otvorenom, kako su i nekada izgrađene tu. Imaćete prilike da vidite kako se nekada ovde živelo, gde su se sušile jabuke i šljive, kako su naši stari čuvali mleko bez frizidera, kako je nastajao čuveni zlatiborski sir i kajmak. Kada krenete nazad iz ovog jedinstvenog muzeja na otvorenom, možete svratiti usput u Stopića pećinu, gde se, po legendi, krije blago Nemanjića. Otvorite četvore oči, možda ga pronađete.

Osim zimskog i letnjeg turizma, na Zlatiboru su razvijeni i zdravstveni, rekreativni i sportski turizam. Sa dosta sunčanih sati tokom godine, Zlatibor je jedna od najsunčanijih planina u Srbiji. Poznata je i ruža vetrova u kojoj se mešaju kontinentalne i mediteranske struje, pa se boravljenje na Zlatiboru preporučuje onima koji imaju problema sa disajnim putevima (astme i razna alergijska oboljenja).

U Vili Borova možete iskonski uživati u Zlatiborskim čarima od smeštaja do okruženja. Budite naši gosti, jer imamo topli i udobni kutak za vas i vašu porodicu.

19 Mar

Zlatibor, kao jedinstvena planina u Srbiji, koja je u svako godišnje doba prelepa i odličan izbor za obilazak i uživanje u prirodi je interesantna fotografima za pejzaže i razne nesvakidašnje sitne detalje. Zato smo mi u ovom tekstu rešili da vam pokažemo 10 fotografija koje se izdvajaju po nama i prikazuju lepotu Zlatibora na poseban način. Pogledajte.

Sve fotografije su pod autorskim pravom Vladimira Markovića. Pogledajte sve njegove fotografije na Facebook strani ili Instagram profilu.

29 Jan

Iako je istina da na Zlatibor dolazimo kako bismo pobegli od užurbanog i bučnog Beograda, te iz istog razloga maksimalno zaobilazimo centar Zlatibora, koji je, silom prilika, morao da se urbanizuje, došli smo do trenutka kada je trebalo udovoljiti nekim novim prohtevima.

Iako smo muž i ja bili očarani livadama i borićima, deci je posle par dana bilo dosadno. I razumemo ih, hteli ili ne da to priznamo. Trčali su, jurili, kupali se na jezeru, ali sada im je već trebalo nešto novo.

Rešili smo da krenemo do centra, makar zbog luna parka, da obiđemo pijacu i možda otkrijemo nešto čega se nismo ni setili.

I zaista, usput smo naleteli na reklamu – Dino park. Zaverenički sam pogledala muža dok sam plaćala kokice. Rešili smo da deci priredimo iznenađenje i odvedemo ih tamo. Iskreno, i mi smo bili znatiželjni.

Bez sumnje, iznenađenje je bilo uspešno. Šteta je što nam nije palo na pamet da slikamo njihove izraze lica, dok okreću pogled skoro ka nebu da bi sagledali dinosauruse u svojoj prirodnoj veličini. A kad su se konačno sabrali od prvog utiska, nastavili smo da obilazimo park. Omiljeni deo im je definitivno bilo Dino selo. Nisu znali kuda bi pre: na dečiju pijacu, u mini vikendice, u školicu za “male sveznalice”… A onda što pre do trambolina i tobogana. Tamo postoji čak i takozvano mini ostrvo gde su mogli da istražuju i poput malih arheologa otkrivaju kosti dinosaurusa.

Nakon toga, želje su bile podeljene. Tata ih je ubeđivao da probaju jahanje konjića, dok su oni želeli da idu u 6D bioskop. Ja sam se trudila da ostanem neutralni posmatrač. Sačekala sam da se dogovore, jer sam ja zapravo želela da obiđemo zoo vrt koji se nalazio u sklopu ovog kompleksa. Skroman, ali dovoljno zanimljiv iskrenim ljubiteljima životinja. Kada su izrazili želju da bi sad još i da se pentraju na veštačkoj steni za planinarenje, ostavila sam ih sa tatom i otišla da pronađem mesto gde mogu na miru da popijem kafu i sačekam ih. Meni je za danas bilo dosta avanture.

Posle večere, klinci su jedva čekali da se dokopaju kreveta, jer je današnja šetnja bila više nego iscrpljujuća za njih. A tata i ja smo ostali da odgledamo film, zajedno, ušuškani u toplu ćebad. Mali ritual za koji odavno nismo imali vremena…

29 Jan

Zlatibor već godinama jeste vodeći turistički centar Srbije. Ako mene pitate zašto, na top listi zlatiborskih atrakcija jeste dobra kulinarska ponuda. A da bi vam bilo jasnije zašto tako mislim, najbolje bi bilo da se početkom februara nađete u zlatiborskom selu Mačkat.

Ukoliko se krećete od Užica ka Zlatiboru, nakon nekih desetak kilometara naići ćete na putokaz koji vodi u Mačkat. Čak i da promašite putokaz, put do Mačkata takoreći možete da namirišete. Ovih dana sva domaćinstva u ovom kraju s nestrpljenjem očekuju predstojeću Pršutijadu, 19. po redu. Svuda se širi miris mesa dimljenog isključivo na bukovini. No, to nije sve. Ukoliko ste pravi gurman i ljubitelj zlatiborskih delikatesa, znaćete da u tom vrtlogu mirisa prepoznate i pečenu jagnjetinu.

Iako sušenje mesa nije isključivo vezano za zapadnu Srbiju, specifičnost podneblja ovdašnje mesne prerađevine čini drugačijim od drugih. Nadmorska visina od 850 metara, susretanje mediteranske i kontinentalne klime koje uslovjava postojanje ruže vetrova, samo su neki od preduslova da zlatiborska pršuta ima takav jedinstven i neponovljiv ukus.

Meštani kažu da je nekada važilo pravilo da se goveda kolju u mesecima koji se završavaju slovom “r”. Danas se to radi skoro tokom cele godine, doduše ne više u onim starim sušarama, ali je kvalitet ostao isti jer se već decenijama drže pravila usoljavanja, dužine sušenja i svega što su još njihove dede i pradede radile. Da bi se zadovoljili zahtevi današnjeg tržišta morala se proizvodnja pršute osavremeniti primenom modernih sušara, koje imaju monogo veće kapacitete, a dim prolazi kroz rešetke kako bi svo meso bilo ravnomerno izloženo njegovoj toploti i mirisu. Ne znamo da li ste upoznati sa činjenicom da je za dobru, ili kako ovde kažu, “pravu pršutu”,potrebno da goveče bude bar 6 godina staro. To je još jedna karakteristika pršute koju ne možete naći nigde osim u Mačkatu.

Ove godine Pršutijadu možete obići u periodu od 09. do 11. februara. Kao i obično, glavni dešavanja su u porti seoske crkve u Mačkatu. Zanimljivo je da će ponuda na ovoj manifestaciji sada biti upotpunjena sirevima i vinima iz Italije, Hrvatske i Francuske, kao i njihovim tradicionalnim suvomesnatim proizvodima.

Što se tiče zlatiborskog asortimana, možete očekivati ovčiju stelju, goveđu kobasicu i pršutu, svinjske pečenice, slaninu i čvarke. Poneko će naravno u svoju paletu proizvoda uključiti i sir i kajmak, čisto da bi upotpunili svoju ponudu.

A da bi se zadovoljila i ostala čula, ceo program upotpuniće i folklorni ansambli, učeničke sekcije čajetinskih osnovnih škola, kao i trubački orkestri.

20 Jan

I dalje očarani Zlatiborom, planirali smo da ponovo posetimo ove divne predele, ovaj put u leto.

Želeli smo da iskoristimo sezonu godišnjih odmora i provedemo na Zlatiboru nešto više vremena nego prošli put. Nismo imali nikakav plan osim da ćemo se smestiti u istim apartmanima u “Vili borova” kao i prošle godine, jer smo njihovim uslugama bili prezadovoljni.

Sticajem okolnosti, dočekao nas je isti recepcioner koji nam je prošli put pomogao da pronađemo selo Rudine. Na naše iznenađenje, sećao se naše posete. Dao nam je ključeve apartmana i dodao: “Sada ćete verovatno do Tripkove? Jeste malo dalje nego Rudine, ali svakako ste kolima, pa to neće biti problem.”

Začuđeno smo ga pogledali i on je po našim izrazima lica shvatio da ne znamo o čemu priča. “Oprostite, ja sam požurio sa zaključcima. Pomislio sam da ste čuli za selo Tripkova, i manifestacije koje se tamo održavaju, pa ste zato baš u ovo vreme rešili da obiđete Zlatibor.”

Nismo znali ništa o tome, ali nam je bilo jako drago što je on znao i započeo tu priču. Sve nam je objasnio, tako da nam je ostalo da se raspakujemo, osvežimo i krenemo put naše nove destinacije.

A ono što smo saznali bilo je više nego dovoljno da probudi našu znatiželju. Naime, imali smo priliku da zateknemo u tom selu nekoliko umetničkih manifestacija, kao što su likovna kolonija, radionica za umetničku obradu stakla, a kako smo čuli, tih dana su se održavali i međunarodni seminari o srpskom folkloru. Ne znam kako to zvuči vama, ali mi smo bili krajnje pozitivno iznenađeni pominjanjem malog srpskog sela i međunarodnih seminara u istoj rečenici.

Posle nekih 20-ak kilometara, po našoj slobodnoj proceni, stigli smo u selo Tripkova. Krenuli smo u obilazak i stigli do centra sela, a kako smo saznali od lokalaca, oni ovaj deo sela zovu Žigale. Tu smo zatekli školu, staru seosku zadrugu i crkvu Svete nedelje. To je nešto što većina sela ima, manje – više. Ono što nismo očekivali jeste letnja pozornica i amfiteatar. Takođe, u samom centru smo naišli i na radionicu za umetničku obradu stakla “Tifani”, galeriju i salon prodaje. Teško je rečima opisati čega tu sve ima: unikatni komadi posuđa, neobične lampe, prelepi vitraži. Naravno, baš to mi je nedostajalo da upotpunim nedavno renoviranu dnevnu sobu u “shabby chic” stilu. I, razume se, malo sam preterala sa kupovinom, ali to sad nije tema.

Obišli smo likovnu koloniju, trudeći se da ne ometamo rad umetnika. Kako su nam rekli, od 2005. godine ustanovljen je i festival kratkometražnog filma koji predstavlja glavni događaj na letnjoj pozornici. Pitali smo se kako je moguće da živimo u Srbiji i po prvi put saznajemo da postoje ovakva dešavanja, tako bliizu nas, i to ni manje ni više, nego u selu od oko 350 stanovnika.

Kako se dan već bližio kraju, odlučili smo da izlet završimo večerom i vratimo se u sobu kako bismo se odmorili i pripremili za sledeći dan. Planirali smo da se ponovo vratimo u Tripkovu, ovaj put sa torbama za plažu, jer smo usput saznali da je u blizini i bistro akumulaciono jezero Vrutci na kom se možemo okupati i uživati u prirodi.

Iako sasvim suprotno od mirnog i pitomog sela Rudine u koje smo se zaljubili pri prethodnoj poseti, selo Tripkova se pojavilo na našem putovanju baš u pravom trenutku, onda kada smo bili spremni da istinski uživamo u svemu što smo tih dana videli i doživeli. Ukratko, nezaboravno iskustvo.

15 Jan

Da li vam je poznat onaj osećaj kada biste najradije nekome prekinuli vezu, naglo završili sastanak sa klijentom, isključili sve telefone, spakovali par krpica i četkicu za zube i pobegli nekud “Bogu iza nogu”?

Da, i meni.

Onda sigurno znate i onaj osećaj kada pomislite u sebi: Da mi je samo tri dana bekstva od ove gužve, rokova, galame… A onda verovatno sami sebe utešite ubeđenjem da su turistička mesta podjednako bučna i krcata poput tog sa kog ste želeli da pobegnete.

E pa, verujte mi na reč, ja sam pronašla  mesto koje ispunjava sve kriterijume koje sam sebi u tom trenutku postavila.

Bio je to kraj marta i jedan krajnje iscrpljujući četvrtak. Trebalo je ispoštovati zadate rokove, odgovoriti na svaki mejl koji je te sedmice stigao u moje sanduče, otići u školu, pa u vrtić po decu i stići kući na ručak. Koji treba na brzinu pripremiti.

Ukratko, jedan od onih dana kada vam nije ni do čega, ali svejedno, život ide dalje.

Sela sam te večeri na kauč i neraspoloženo uzdahnula. Nisam morala ni da kažem šta mi je. Muž me je pogledao i dobacio: “A šta kažeš na to da ovaj petak spojimo sa vikendom i odemo negde da slušamo zrikavce?”

Nasmejala sam se, samo da bih mu pokazala da ne omalovažavam njegov trud da me oraspoloži. “A gde to, gospodine Svetski Putniče?”, pitala sam, blago ironično. “Ovde.”, rekao je i okrenuo ekran tableta prema meni. Na slici su bile niske, drvene kućice i prelepe zelene padine. Shvatila sam da se nije šalio. Takođe mi je istog trenutka bilo jasno da to nije neizvodljivo, kao što sam ja već unapred presudila.

Već sledećeg dana, sa minimalnim prtljagom, našli smo se u sred one iste slike, ovaj put uživo. Možda pogađate, bili smo na Zlatiboru. Osoblje na recepciji “Vile Borova” nas je uputilo, tako da smo bez problema pronašli taj prelepi predeo. Na nekih 6 km od centra Zlatibora prema Sirogojnu pronašli smo ovu prelepu oazu netaknute prirode. Selo Rudine.

Teško je poverovati da postoji mesto koje na tako volšeban način odoleva duhu modernog doba. Kažu da selo broji tek nekih stotinak meštana, a mnogi od njih, na koje smo nailazili tokom šetnje, bili su vrlo raspoloženi da nam ispričaju ponešto o svom rodnom kraju. Dirljivo je bilo čuti sa koliko ljubavi oni pričaju o svom zavičaju i zamljacima, pogotovo nama, koji dolazimo iz solitera, u kome već godinama živimo pored ljudi kojima ni ime ne bismo znali da nije poštanskih sandučića i interfona na ulazu. Ovim ljudima ta otuđenost nije poznata. Neretko su nas pozivali da budemo njihovi gosti. Da probamo pravi zlatiborski kajmak. I pršutu. I rakiju! I onu toplu, domaću, mirisnu pogaču. Prosto je bilo nemoguće odoleti toj neposrednoj gostoljubivosti.

A kada smo sve isprobali i obišli, odlučili smo da rasprostremo ćebe na jednom nepreglednom pašnjaku. Pogled je bio veličanstven. Padina okupana suncem, širila je prelep miris trave i lekovitog bilja, koje je ovaj put lečilo dušu. Nisam čula zrikavce (nije im ni bilo vreme), ali zato jesam bila očarana milozvučnim cvrkutom ptica. Shvatih da sam ovako zadovoljna i ispunjena bila još kao dete, dok mi je deda objašnjavao kako da razlikujem ptice po načinu pevanja. I da sam u međuvremenu zaboravila kako je lako i lepo osetiti tu istinsku životnu radost. Sve što mi je trebalo jeste taj ponovni, bliski susret sa prirodom. I taj osećaj da nebo iznad sebe vidim i zatvorenih očiju.

U nedelju popodne već smo se pripremali za povratak kući. Malo je reći da sam sa tugom napuštala ovo rajsko mesto. Jedino što me je radovalo je to što sam odatle odlazila prepuna nove, sveže životne energije. Upravo to mi je bilo preko potrebno da na svakodnevnu rutinu u koju sam upala pogledam drugim očima.

Zapravo, poenta ove priče je da sada ova mala bekstva planiramo jako često. Shvatili smo da nam za uživanje i “punjenje baterija” nije potrebna neka egzotična, prekookeanska destinacija. Bar ako vam je temperament sličan mom, a ukoliko ste pročitali ovaj tekst do kraja, verujem da jeste. Nisu vam potrebni posrednici i turističke agencije. Zlatibor je tu, a na prelepom Zlatiboru još lepše selo Rudine. Mesto kom se iznova i iznova vraćam, sada već dragim poznanicima, kad god osetim da mi je svakodnevica postala tmurna i zagušljiva.