22 Jul

Zlatibor u slikama akademskog slikara je prikazan iz oka punog ljubavi prema ovoj planini, slike odišu toplinom i prikazuju pravi duh Zlatibora.

Na samo 2 kilometra od naselja Vodice nalazi se Galerija akademskog slikara, pokojnog Božidara Bože Kovačevića. Galerija predstavlja jedinstvenu arhitektonsku celinu koja je sastavljena od nekoliko zlatiborskih brvnara u kojima se nalazi stalna postavka slika ovog umetnika.

Istim očevim stopama krenule su i ćerke Slovenka i Aleksandra koje su takođe akademske slikarke, tako da se i njihovi radovi mogu pronaći u izložbenom prostoru.

Ovo mesto svake godine poseti na hiljade ljudi, jer se Galerija nalazi uz sam magistralni put. Božo Kovačević je na svojim slikama, crtežima, akvarelima i pastelima ovekovečio prirodne lepote zlatiborskih krajolika.

Božidar je jedan deo svog života proveo na Monmartu u Parizu i u Njujorku gde je slikao i izlagao na izložbama. Kruna njegove slikarske karijere jeste poziv da učestvuje na izložbi modernog crteža u Galeriji “la Beaute” na Medison Aveniji u Njujorku. Njegov crtež je bio izložen neposredno uz Pikasa ali uz mnoga druga poznata imena kao što su Salvador Dali, Kokoška, Đakometi, Modilijani..

Poznati slikar Mark Rotko je tom prilikom rekao “Šta će tebi Njujork kada imaš svoju zemlju i svoj Zlatibor. To treba da slikaš”.

Ove reči su osvestile Božu koji je odlučio da se vrati kući i tamo stvori slikarsku koloniju. I zaista je u tome i uspeo. Prvi deo galerije je opis pokojnog slikara Bože. Zatim, tu su slike zlatiborskih gorštaka, koji su bili njegova nepresušna inspiracija. U tom delu se nalazi i veliki broj zlatiborskih pejzaža kao i nekoliko autoportreta.

Drugi deo ove Galerije čini stalna postavka slika, Slavenke i Aleksandre Kovačević. Motivi njihovih slika su postmodernistički. Zahvaljujući njima u avgustu se održava odličan kulturni festival pod nazivom “Zalet”. Festival predstavlja mešavinu različitih umetnosti od slikarstva i džez muzike, preko dramske umetnosti do filma. Ova festival takođe privlači veliki broj ljubitelja klasične umetnosti.

Ako volite Zlatibor, umetnost, volećete i ovu galeriju u kojoj su oslikani mnogi pejzaži zlatiborskog kraja. Za ljubitelje umetnosti biće ovo pravo uživanje, a ko obiđe Zlatibor u avgustu mesecu uživaće i u festivalu “Zalet”. Pišite nam o vašim utiscima!

02 Jul

Ovaj autentični muzej čini planinska arhitektura koja je upakovana u drvene kućice iz nekog prošlog vremena. Ovo je verodostojna slika koja prikazuje kako se nekada živelo u planinskim selima Zlatibora.

Svi posetioci mogu da uživaju u izložbenim postavkama. Izložba je nastala na osnovnu autentičnih zapisa uglednog profesora koji je poreklom iz Sirogojna, koji je pratio život jedne porodice iz ovog sela.

Nakon posete ovom divnom muzeju možete pogledati Muzej pletilja. Priča o džemperima iz Sirogojna počinje još sa 60 godina prošlog veka. Pletilje su se okupljale i uz ćaskanje plele džempere, dok tada nisu ni slutile da će od njihovog rada nastati brend o kome će se pričati.

One su radile od 1962. godine zatim su rad nastavile njihove ćerke. To su žene koje su radile za izvoz ceo jedan vek. Džemperi su pleteni od domaće vune sa zlatiborskog podneblja. Čitav ovaj projekat ručno rađenih odevnih predmeta kreće od 63 godine, kada je gospođa Dobrila Smiljanić došla na ovo meseto u kom je tradicija sela bilo pletenje. Kako su žene plele za svoje potrebe ona je okupila pletilje i napravila obuku zatim izašla na modnu reviju u Beogradu. Nakon toga, priključio se veliki broj pletilja. Gospođa Dobrila je radila kreacije i postojale su žene koje su radile prve modele po Dobrilinim kreacijama.

Pletenje je svakako jedan od najstarijih ručnih radova, i možemo reći da je ovo više zanatska metoda iako u poslednje vreme poprima epitet ručnog rada. Život bez pletenja je u prošlosti bilo nemoguće zamisliti, jer se većina odevnih i upotrebnih predmeta izrađivalo upravo ovom tehnikom.

U pletenju postoje razne vrste igala za pletenje i one se dele po svojim debljinama. Debljina igle za pletenje se bira u skladu sa debljinom vune ili konca, kao i u skladu sa željom da li želite da pletivo bude zbijeno ili rupičasto.

Od 1998. godine ove žene posluju pod nazivom Sirogojno company a svoje proizvode izvoze u Japan, Nemačku, Italiju, Švedsku, Rusiju i u mnoge druge zemlje. Ono što je domaće, rađeno srce, ručni rad i te kako se ceni što se po ovoj firmi i vidi. Ove džempere iz Sirogojna možete kupiti i u Beogradu.

Ali, još je lepše posetiti Zlatibor i selo Sirogojno u kome se nalazi ovi fantastični ručni radovi. Možete izabrati neki po vašoj meri i poneti uspomenu koja će vas itekako grejati tokom zimskih dana. Pišite nam o vašim utiscima!

22 Jun

Lepi sunčani dani okitili su Zlatibor novom bojom, novim mirisima i čarobnim zvukom ptica. Dani kao stvoreni za odmor sa vašim mališanima.

Kako je aktivnost deci neophodna, na Zlatiboru postoji dosta izbora za zabavu, i o tome ne morate mnogo brinuti. Zdrava okolina pružiće deci savršeno prijatan boravak i odličan san posle ispunjenog dana.

Kada stignete na Zlatibor i smestite se u vaš apartman, a to možete učiniti kontaktiranjem Vile Borove, razume se da umorni od puta želećete prvo da se okrepite. Pa čime nego jednom dobro poznatom komplet lepinjom, obrok za svaki deo dana u kome će uživati cela porodica. A nakon ukusnog obroka, sledi prva šetnja zlatiborskim krajolikom. Znamo da deca uvek imaju dosta energije da odmah istražuju okolinu, tako da podstaknuti njihovom energijom savetujemo vam da prvo obiđete Avantura park.

Kada vide koliko zabave na ovom mestu ima njihova pažnja biće okupirana raznim aktivnostima a vi ćete zajedno sa njima uživati i odmarati.

Avantura park je podeljen na tri celine, za različite grupe i uzraste. Viseći mostovi, mreže, lijane, paukove mreže od užadi, kretanje surf daskom.. kako spakovati svu tu zabavu u par dana? Ma ne brinite, deca će znati kako. Dok upozanju nove prijatelje i zabava počinje.

U ovom parku deca će proveriti svoju izdržljivost, ojačati i radovati se svakom novom danu i novoj avanturi. Za njihovu bezbednost, tu su instruktori koji će se brinuti o tome.

Dok deca imaju svoju organizovanu avanturu, dozvolite sebi da istražite vašu i zajedno sa njima obiđete Zlatibor i njegove znamenitosti koje će obogatiti vaš boravak. Okolina je prelepa budite avanturističkog duha, istražite ili pogledajte naše savete napravite plan kako bi vaš odmor na Zlatiboru iskoristili najbolje.

Možda ste već proveli odmor sa decom na Zlatiboru i možda imate dodatnih saveta kako da odmor bude zadovoljstvo za obe strane. Pišite nam u komentaru ili podelite vaše slike sa Zlatibora!

12 Jun

Zlatibor, njegovi predeli nikoga ne ostavljaju ravnodušnim i dugo dugo se pamte. Prirodne lepote ovih krajeva je ono što je dovelo turiste na ovu planinu.

Miris borovine se prostire na svakom koraku, i gde god da krenete primetićete da je svaki kutak idealan za opuštenu šetnju i fotografisanje. Kroz ovaj tekst vas vodimo na putovanje oko 25 kilometara udaljeno od srca Zlatibora. Jer na tom rastojanju se nalazi poznato selo Gostilje.

Dok se približavate vodopadu čućete kako se voda užurbano razbija o kamenje koje je prekriveno mahovinom. Ova netaknuta priroda je jedinstvena i pristupačna. Gostiljski vodopad gradi reka Vrelo. Obrušava se sa litice visoke 20 metara. Nakon što se voda reke Vrelo obruši sa litice ona se u kaskadama spušta i uliva se u reku Katušnicu.

Pored ovog vodopada ka reci Katušnici postoji još dosta lepih manjih vodopada, virova, vrela. Čitav ovaj lokalitet je turistima veoma atraktivan i sve više se radi na uređenju ovog mesta.

Većina dođe samo sa namerom da vidi vodopad, međutim, kada vide divnu prirodu odluče se da ostanu celi dan i da provedu divno vreme sa najdražima.

Zlatibor pruža odmor svima koji vole da istražuju i da uživaju u netaknutoj prirodi. A možemo reći da nam je to danas svima potrebno. Više vremena za dan u prirodi uz mirisna polja koja seče svež planinski vazduh.

Zahvalni smo na ovom bogatstvu koje se nalazi u našoj zemlji, trudimo se da svaki dan iskoristimo najbolje što možemo i da turistima pružimo sve povoljnosti koje su potrebne za odmor koji se pamti.

Nadamo se da ćete i vi to prepoznati i obići nas uskoro. Prenoćište pronađite u našim udobnim apartmanima i rezervišite vaš odmor već danas. Vila Borova vas čeka sa osmehom.

02 Jun

Na pola puta između Mačkata i centra Zlatibora, smeštena je Šljivovica, selo u kome se održava manifestacija u čast čuvene šljivovice – Rakijada. Ova manifestacija se održava sredinom jula kod crkve Marije Magdalene u centru sela.

Dokazano je da je upravo ovo selo kolevka srpske šljivovice, još od 1868. godine. Tako je zahvaljujući Rakijadi obezbeđena i zaštita ovog brenda.

Posetioci ovog sajma mogu na licu mesta da vide kako se peče rakija na tradicionalan način, pord toga mogu da pogledaju izložbu zdrave hrane. Tada se organizuju i razna takmičenja kao što su: takmičenja drvoseča u struganju trupaca, izbor najlepše čobanice i izbor najlepšeg seoskog dvorišta.

Rakija od šljive se proizvodi u svim zlatiborskim selima, ali Šljivovica je na prvom mesu jer se u njemu nalazi najveća površina zasada šljive. Sama proizvodnja rakije se sastoji iz nekoliko faza. Prva je da nakon svakog branja, šljive se izručuju u veliku drvenu burad. Zatim se u njih periodično sipa voda, a šljive tu moraju da odstoje više od mesec dana kako bi se obavilo alkoholno vrenje – prevođenje šećera u alkohol i ugljen dioksid. Nakon toga se pristupa finalnom procesu pečenju rakije u kazanima, koje kao rezultat daje izdvajanje alkohola iz fermentisane smeše. Zatim se rakija sipa u drvenu hrastovu burad, u kojima stoji par godina i za to vreme ona razvije prepoznatljiv ukus, aromu i boju.

Na Rakijadu dolaze brojni izlagači sa različitih krajeva naše zemlje. Žiri zato ima veoma nezahvalan zadatak a to je da oceni čija je rakija najbolja.

Kakve su rakije izlagača na ovom sajmu možete se uveriti i sami. Pratite ovaj događaj i na vreme obiđite manifestaciju ukoliko ste ljubitelj prave domaće rakije.

23 May

Stigli su nam sunčani dani i naša planina se isto toliko raduje suncu kao i belim pahuljama. Zato što na Zlatiboru aktivnosti ne prestaju kada zima prođe, već se samo prilagodi prijatnim i toplim danima a radosni uzvici i dalje odjekuju.

Gde ste vi planirali vaše letovanje? Ukoliko se još uvek dvoumite mi provereno znamo da će Zlatibor biti pravo osveženje za letnji odmor. Pa, kofere u ruke, i pođite sa nama!

Miris borovine, procvetalih livada, raspevanih ptičica odmah učine da se opustite. Prednost odmora na planini je ta što možete izabrati da vaš odmor bude aktivno uživanje ili pak pasivno uživanje. Možete učiniti da vam svaki dan bude različit u odnosu na to kako se osećate, šta želite tog dana, i šta vam prija.

Ako vam je za vreme odmora potrebna fizička aktivnost, i želite da aktivirate mišiće, zašto da ne? Bićete ispunjeni i biće vam dobro u vašoj koži. Možda vam je plan da ovog leta ostavite koji kilogram iza sebe pa samim tim učinite da izgledate još bolje. Pa eto puno dobrih razloga da dođete na Zlatibor.

Jutarnja kafica uz čist i mirisan vazduh, sunce se budi, nebo je vedro a vi nasmejani i zadovoljni. Patike za šetnju su tu i savršen odmor može da počne. Šetnja do brojnih vidikovaca sa očaravajućim pogledom je odmor za oči. Razgledanje prirode, piknik do obližnjeg sela, razgovor sa meštanima, upoznavanje tradicije.. Dobra, domaćinska hrana.

Drugog dana se već možete opredeliti za vožnju biciklom, ili pak za kupanje u nekom od obližnjih jezera koji imaju mogućnost roštiljanja u prirodi.

Trećeg dana ćete možda želeti da posetite istorijske znamenitosti kao što su brojne crkve brvnare, muzej na otvorenom u Sirogojnu, neki od brojnih manastira ili jednostavno sedeti na klupici i uživate u tišini.

Dok već sledećeg dana želećete da proćaskate na pijaci i kupite ukusnu pršutu i kajmak pa u prirodi uz meze uživati u drušvenim igrama i razgovorima.

Mnogo je izbora ako želite uživati i dopustiti sebi da vas Zlatibor očara. Kontaktirajte nas ovde i  rezervišite vaš apartman već danas.

Vidimo se na Zlatiboru, na planini koja odmara i dušu i telo.

13 May

Svima nam je dobro poznata zlatiborska komplet lepinja. Ukus pravog domaćeg obroka mami vas da svaki sledeći obrok bude isti, jer ovakvo uživanje može doći samo sa Zlatiborskog kraja. Ukus domaćeg kajmaka, hrskava lepinja, jaja, pretop ma kako bi se reklo “lepinja sa sve” a pre svega sa dobrim ukusom.

Ko god je prvi put probao komplet lepinju doživeo je nezaboravno iskustvo koje budi sva čula. Ovaj tradicionalni recept nam dolazi sa Zlatibora i prodaje se tokom cele godine.

Deca i stariji uživaju u ovoj poslastici. Kažu kako je ova lepinja lek za sve. U šta je najbolje da se uverite sami.

Smatra se da je komplet lepinja nastala pre Drugog svetskog rata. Brendirao ju je Dragan Lazić a ime je najverovatnije dobila po majstorima koji su je najčešće jeli. Naime, majstori su slali učenike da im kupe lepinje sa jajima, kajmakom i pretopom, ali im je bilo lakše da kažu – kupite nam lepinju sa sve, pa joj je i takvo ime ostalo.

Svakako da se preporučuje da ovaj specijalitet pojedete za ručak. Veliki broj kalorija daće vam snagu za sve ostale aktivnosti ovog kraja u kojima ćete siti i zadovoljni još više uživati. Uz ovu lepinju se obično naručuje i hladan jogurt ili još bolje, domaće kiselo mleko koje se na većini mesta služi u zemljanim posudama. Tako da ova kombinacija garantuje kompletan užitak.

Najvažniji sastojak u komplet lepinji je pretop ili soft. Kako god da nazovete, ne može se poreći da daje lepinji poseban ukus. Tradicija nalaže još da se lepinja jede prstima. Ali kako god vi da odlučite, slatko će vam biti to je sigurno.

Jeste li ogladneli? Mi od ovolike priče o našem specijalitetu i jesmo ogladneli. Čekamo vas sa sjanim ukusima i u našem budućem restoranu Vile Borove. Budite naši gosti i sa Zlatibora ponesite samo sjajne utiske.

03 May

Nekoliko sela na Zlatiboru sa svojim tradicionalnim duhom i zadivljujućom prirodom kriju prave umetničke bisere. Umetnici zlatiborskih sela, njihove galerije i umetnička dela otkriće vam novi pogled na ova srdačna sela.

Galerija “Vodenica” u Šljivovici

Pored poznate manifestacije po kojoj je poznato ovo selo Rakijada i dobro poznate šljivovice, selo je prepoznatljivo i po umetničkoj galeriji koja se nalazi na svega par desetina metara udaljenosti od centra sela. Galerija Vodenica akadmeskog vajara i slikara Branka Tijanića. Smeštena je u ambijentu stare drvene vodenice, što joj daje posebnu čar. Tu se nalaze slikarska dela zlatiborskih pejzaža, biste, spomenici običnih ljudi ovog kraja i javnih ličnosti srpskog kulturnog života. Atelje danas preminulog slikara, održava njegova ćerka.

Atelje Trnava Vlada Mitrovića

Na putu između Sirogojna ka Gostilju u selu Trnavi, nalazi se još jedna umetnička galerija. U mirnom i tihom okruženju porodičnog domaćinstva, samouki slikar i vajar Vlade Mitrović napravio je svoj atelje. Iako se nikada nije usavršavao i školovao, neverovatni zlatiborski pejzaži osvojili su srca posetilaca koji su makar jednom imali tu priliku da posete ovaj atelje. Pored zlatiborskih pejzaža koje je prikazivao, najveći pečat njegovom radu dale su kamene skulpture ptica. Radio je i druge kamene skulpture, najpoznatija je hadži Milentija Stefanovića, urađena za manastir Raču kod Bajine Bašte i skulpturu patrijarha Gavrila, rađenog za manastir Dubnicu.

Galerija “Zadužbina Božidara Kovačevića” na Borovoj glavi

Nedaleko od centra Zlatibora, 12 kilometera udaljena je nesvakidašnja i interesantna galerija akademskog slikara Božidara Kovačevića. Okružena divnim ambijentom netaknute prirode i prave planinske idile. Galerija predstavlja skup nekoliko zlatiborskih brvnara pa pored umetničke note predstavlja i oazu očuvane tradicije i arhitekture ovog kraja. Stalnu postavku čine više stotina akvarela, crteža, pastela, ulja na platnu, gde su između ostalog predstavljeni karakteristični pejzaži Zlatibora i portreti zlatiboraca. Svake godine za vreme leta, galerija je mesto gde se održava kulturna manifestacija Zalet, zlatiborsko art leto, brojne izložbe, džez koncerti, radionice i projekcije filmova.

Ovo je ipak samo deo umetnosti koju Zlatibor krije, otkrijte još mnoga umetnička dela i zabavite se, uživajte i podelite sa nama vaše omiljeno mesto na Zlatiboru.

23 Apr

Uređene ulice, lepa priroda i sređeni park, govore o šarmantnoj varošici Čajetini koja predstavlja pravu razglednicu planinskog gradića.

Postoji nekoliko predanja o nastanku imena Čajetine. Jedno predanje kaže da je ona bila posed turskog spahije Čaja a drugo da su Turci ovde uhvatili i zarobili jednom mladića, pa se mesto nazvalo po turskoj reči čajet, što znači nemoć. Međutim, pretpostavlja se da je najtačnije predanje to da ime potiče od reči čajati ili čajiti što je nekada na lokalnom govoru značilo čekati.

Prva pronađena dokumenta u kojim se pominje Čajetina jesu iz 1815. godine. To je pismo Jovana Mićića knjazu Milošu kojim ga obaveštava o prijemu poreskih knjiga. Čajetinu 1826. godine pominje i Joakim Vujić u svojoj knjizi “Putešestvije po Serbiji”. U svojoj knjizi piše da je od Čigote preko Strmca, kroz gustu šumu došao u MIćićevu Čajetinu, u kojoj je rujanski serdar imao svoj dvor.

Kada je postavljen za rujanskog kneza, Jovan Mićić je izabrao Čajetinu za svoje stalno sedište i 1817. godine je u njoj podigao konak sa mnogim zgradama. Oko tog konaka se kasnije razvila varošica Čajetina.

Čajetina je imala veliki značaj, bila je centar jedne velike teritorije, a preko nje su išle diplomatske veze Srbije sa Crnom Gorom. U to vreme je imala svega nekoliko kuća, ali se vremenom izgrađivala.

Godine 1930. opština je podnela molbu Ministarstvu unutrašnjih poslova da se Čajetina proglasi za varošicu. Ta molba je usvojena novembra iste godine, tako da je Srbija dobila jednu od najmanjih varošica.

Ko voli zvezde na plavom svodu,
ko voli bistru vodu,
ko nauči da razume
govor brda, polja, šume,
neka dođe u prirodu,

Adresa je evo, ova:
Ulica sto cvetova.
Putokazom nežnih grana,
trg livada rascvetana.

Kad zatrepte biser zrna,
s jutrom pođi tragom srna,
na planini sprat treći..
Ostalo će ptice reći.

Ko nauči da razume
govor reka, brda, šume,
i s pticama pesmu viti,
neka samo jednom dođe
pa će uvek dolaziti.

13 Apr

Staro, dvoglasno pevanje sačuvano je u zlatiborskim selima. Među borovima sa proplanka kroz sela razležu se stare pesme koje su na isti način pevane vekovima. Pevaju i mladi i stari, na saborima i skupovima, gde jednostavnim rečima u dva stiha stane cela priča, koja se pevanjem prenosi sa kolena na koleno.

U zlatiborskom i užičkom kraju od davnina se neguje instrumentalna i vokalno instrumentalna muzička tradicija. Najstarije i najviše zastupljeno je bilo jednoglasno pevanje, na različite načine i za posebne prilike. Bilo je uobičajeno pevanje u jedan glas jedne osobe za tihe uspavanke. Jednoglasno pevanje je istovremeno korišćeno i za pevanje na glas i kao tako poznato je pod imenom usjecanje.

Naročito je poznato pevanje iz vika. Ovakvo pevanje je očuvano do današnjih dana i često se može čuti na slavama, svadbama, vašarima i drugim seoskim dešavanjima. Ovo je ujedno i jedno od najtežih pevanja.

Za ovu vrstu pevanja tipično je da se na manji broj melodija peva više tekstova. Melodije predstavljaju vrstu obrasca, nazivaju se kajdom. U pevanju ovih pesama učestvuju dva ili više pevača. Dvoglas je blizak jednoglasu a ispoljava se pojavom povremenih sekundnih sazvuka ispod pratećeg glasa u jednoglasno otpevanoj pesmi.

Stara zlatiborska pesma ima svoj karakterističan ritam, intonaciju i melodiju. Najčešće je pevana na otvorenon odjekivajući prostranstvima nepreglednih pašnjaka. Veoma su zanimljivi tekstovi pesama i umne iskustvene poruke koje se prenose ovim pevanjem. Najčešće zastupljena voklano instrumentalna kombinacija u tradiciji ovog kraja bilo je pevanja uz gusle koje je posedovala i posebno čuvala svaka kuća. Instrumentalna tradicija bila je raznovrsna, mada danas u znatno skromnijem obliku. Najčešće su se koristile različite vrste svirala u obliku dvojnica, frula i sličnih narodnih instrumenata klarinetskog tipa.

Bogata muzička tradicija Zlatibora još uvek traje. Organizuju se brojni koncerti u prilog istraživanju tradicionalnih instrumenata i pevanja koja to i pokazuju.

Zlatiborci ii dalje neguju ovu tradiciju i to možemo videti po Saboru koji se svake godine održava u Rožanstvu, Sabor izvorne narodne pesme “Bez izvora nema vode”. Takmiče se izvorne pevačke grupe i pevači iz vika, zatim pobednici osvajaju razne nagrade.

Lepo je kada se stari trude da prenesu mladima tradiciju a još je lepše kada mladi to prihvataju i neguju. Tako nastaju manifestacije bogate kulturnim programom i to nasleđe nema cenu. Domaći turisti uživaju u izvođenju pevača iz vika a strani turisti se upoznaju sa kulturom i beleže svaki trenutak.

Možda je i za vas ovo novina, zato posetite naš Zlatibor i pored raznih znamenitosti upoznajte i nematerijalno kulturno nasleđe koje se čuje sa zlatibrskih brda još od davnina.