Reka smaragdne boje

Kako dolazi sa netaknutih planinskih krajeva, reka Drina je izuzetno čista, a nijanse njenih boja se menjaju od zelene, potpuno providne do azurno plave. Visoka koncentracija rastvorenog krečnjaka dovodi do toga da vode Drine imaju karakterističnu zelenu boju. Ovo je jedna od retkih reka na svetu koje se mogu pohvaliti ovom prelepom bojom i čistoćom vode. Zato se zbog te svoje specifične boje Drina nekada zvala Zelenika ili Zelenka.

Drina nastaje spajanjem reke Tare i Pive u centralnim Dinaridima. Pripada crnomorskom slivu i duga je 346 kilometara. Njen sliv se prostire na površini od 20 000 kvadratnih kilometara. Jaka erozija u krečnjačkim masivima proizvela je gotovo neprohodne duboke i uske kanjone. Iz tog razloga u gornjem toku reke ne postoji mnogo naselja. Tek sa izgradnjom pruge Beograd-Bar saobraćajno su povezana naselja iz doline Pive i Tare.

Po svom geografskom položaju, Drina zauzima centralno mesto zapadnog dela Balkanskog poluostrva. Najvažnija pritoka Drine je reka Lim. Lim je desna pritoka Drine, izvire na Prokletijama. Ona daje 113 kubnih metara vode po sekundi. Sliv reke Drine čini bogatstvo i raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta. Predeli u slivu Drine spadaju u najlepše delove Balkanskog poluostrva. Možda je najlepši deo toka ispod planine Tare.

U planinskim predelima kroz klisure i kanjone Drina je snažna i neukrotiva dok je potpuno pitoma niže od Ljubovije gde se pretvara u ravničarsku reku. U prošlosti kada je umro rimski car Teodosije, 395. godine, Drina je bila granica između Zapadnog i Istočnog rimskog carstva, a danas je linija razdvajanja Srbije i Bosne i Hercegovine. Na njoj je u Višegradu, veliki vezir Mehmed paša Sokolović, koji je poreklom Srbin, podigao poznati most, po kome je nastao roman Ive Andrića, Na Drini ćuprija. Ova moćna reka je ukroćena izgradnjom brana, a najpoznatija jezera su Višegradsko, Zvorničko i Perućac.

Jedna od najvećih atrakcija na Drini jeste kućica na Drini. Prva kućica je sagrađena još 1969. godine, i od tada se neprestano i uporno bori protiv moćne reke kako bi se održala na steni i samim tim ostala simbol Bajine Bašte i celog kraja uopšte. Drina je više puta odnosila ovu kućicu. Nekoliko puta je ta ista kućica i vraćana na svoje mesto, a u slučajevima kada bi je voda definitivno odnela, bila bi sagrađena nova. Još lepša i još veća. Drina je 01.12.2010. godine ponovo odnela kućicu, međutim u proleće 2011. na steni je izgrađena nova, koja je peta po redu.

Ova predivna kućica koja se ponosno održava na steni je nominovana za jedno od sedam građevinskih čuda Srbije. Pored ove predivne kućice koja privlači pažnju turista, mnogi dolaze zbog Drinske regate. Na mnoćnoj reci Drini se svake godine održava Drinska regata, kako bi se sačuvala uspomena na splavare koji su krajem 19. veka i početkom 20. veka svakodnevno savladavali talase nemirne reke. Ljudi se zabavljaju, uživaju, i odmaraju u prelepim predelima koji okružuju reku Drinu.

Beli Rzav

Beli Rzav je reka koja izvire u selu Zaovine na zapadnim padinama Tare. Karakteristika ove reke je boja podloge, jer korito reke čini kamenje bele boje. Zbog takvog korita čak i tokom leta, Beli Rzav je izuzetno hladna reka. Duga je 23 kilometara a površina sliva je 205 kilometara.

Beli Rzav nastaje od Karaklijskog Rzava i Baturskog Rzava. Teče podnožjem Šargana, kroz Mokru Goru prima reku Kamešinu, da bi u selu Vardište, Beli Rzav i Crni Rzav formirali Rzav. U srednjem toku usečena je klisura Belog Rzava.

Rzav teče 3 kilometara uklesan duboko u stenama, preko kaskada i vodopada, na taj način pruža posmatraču prizore pred kojih mora da se zastane i da se divi njihovoj lepoti. Mogu se videti najrazličitiji oblici izvajani u stenama, usamljeni borovi koji kao da rastu iz litica. Litice ovog kanjona su stanište retkog zakonom zaštićenog cveta, Runolista, koji se retko gde na Balkanu još može naći.

Pored sve ove lepote sa razlogom se turisti sve češće odlučuju da odmor provedu aktivno na nekoj planini, bez stalnog sedenja, ležanja, spavanja, već sa divnim aktivnostima u prirodi.

Avanturistička aktivnost ovde podrazumeva prolazak kroz useke i šire kanjone, koji su uglavnom dosta nepristupačni, zbog toga se savladavaju razne prepreke poput stena, kamenja, vodopada, drveća i stabala. Zato se koriste razne veštine i tehnike, skakanja, penjanja, spuštanja niz uže, pešačenja po dubokoj vodi i plivanje.

Spoj sa prirodom je nešto što treba doživeti. Većina ljudi živi u gradovima, često smo u gužvi okupirani obavezama, poslovima, i retko kada odvojimo vreme za prirodu i da u njoj istinski uživamo, daleko od tehnike, interneta, mobilnih telefona, društvenih mreža.

Osećaj kada se nađete u kontaktu samo sa čistom prirodom je neverovatan. Razgledate livade bogate narcisom, lavandom, kantarionom, leptiri u raznim bojama izazivaju pravu radost. Zapravo, priroda vam je tu na dohvat ruke i pružiće vam izuzetno dobar osećaj.

Uvac, spoj nestvarnih meandara

Kanjon reke Uvac smatra se za jedno od najlepših mesta u Srbiji. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, poznat je po svojim uklještenim meandrima. Takođe, ovo je jedno od poslednjih staništa beloglavog supa, predivne ptice koja je gotovo izumrla.

Pre nego što je postao turistički značajan kompleks prirodnih kurioziteta, Uvac je bilo samo ime Zlatiborske i Zlatarske reke koju karakteriše prelepi kanjon i duboko rečno korito. Reka Uvac prirodna je južna granica Zlatibora, koja izvire jugoistočno od planine Jadovnik i predstavlja glavnu pritoku Lima. Pri kraju svog toka Uvac je i prirodna granica između Srbije i Bosne i Hercegovine.

Deo klisure reke Uvac, površine 2. 543 hektara, je 1971. godine proglašen za Specijalni rezervat prirode Uvac. Nalazi se na nadmorskoj visini od 902 do 1276 metara.

Reka Uvac je najduža pritoka Lima. Dužina reke Uvac iznosi oko 120 kilometara. S obzirom na to da je Uvac planinska reka, njen hidroenergetski potencijal je iskorišćen formiranjem tri brane, samim tim i tri veštačka jezera. To su Zlatarsko jezero ili Kokin Brod, Sjeničko ili Uvačko jezero i Radoinjsko jezero. Obale klisure reke Uvac krase šume omorike, breze, brojne livade i proplanci.

Velika pažnja je usmerena na Zlatarsko jezero, koje je nastalo šezdesetih godina prošlog veka. Brana koja je izgrađena je najveća zemljana brana u Evropi. Nivo vode Zlatarskog jezera dostiže i do 45 metara. Ono što Zlatarsko jezero čini jedinstvenim su čuveni meandri reke Uvac. Reka se vijugavo probija kroz krečnjačke stene, formirajući izgled pravog lavirinta. Meandri reke Uvac prostiru se sve do Radoinjskog jezera. Zanimljivo je to što u ovom delu svog toka reka Uvac ima karakterističnu zelenu boju.

Takođe, na obalama Zlatarskog jezera se nalazi najveće prirodno stanište beloglavog supa na celom Balkanu. Beloglavi sup je simbol kanjona reke Uvac. Pre dvadeset godina ova retka vrsta je bila pred izumiranjem. Tada je u kanjonu boravilo svega 7 jedinki beloglavog supa. Osnivanjem fonda za zaštitu beloglavog supa, omogućeno je postavljanje hranilišta. Beloglavi sup je lešinar, hrani se isključivo mesom uginulih životinja što ga čini velikim zaštitnikom ekosistema.

S obzirom na to da ove prelepe ptice imaju jednog partnera za ceo život, kao i da ženka leže samo jedno jaje godišnje, tim koji je uspeo da brojku od 7 jedinki poveća na čak 300, zaslužuje svaku pohvalu. Ovaj nebeski kralj koji ima raspon krila od 2,7 metara, od davnina krasi grb Srbije. U planu je kolonizacija još dve vrste lešinara, kako bi se u potpunosti zatvorio lanac ishrane. Potpuno uživanje pogleda na meandre reke Uvac omogućava dolazak na vidikovac Molitva. Pored beloglavog supa, Uvac je stanište za još 100 vrsta ptica. Neke od njih su suri orao, planinski puzgavac, vodomar, buljina i mnoge druge.

Meštani ovog kraja su bili upoznati sa dve pećine, Ledničkom i Ušačkom. Brojnim istraživanjima koja su obavili vrsni speleolozi je ustanovljeno da je u krečnjačkim stenama prisutan jedan izuzetan prirodni fenomen. Radi se o pećinskom sistemu dugom više od 6 kilometara. Ušačka i Lednička pećina su povezane mnogobrojnim kanalima i dvoranama koje su ukrašene prelepim pećinskim nakitom. Na izlazu iz Ušačkog sistema se nalazi savršeno mesto za kampovanje.

Ova zaslepljujuća lepota zaista ostavlja bez daha. Pogled u visinu usmerava ka ovim letećim božanstvima, koja nas podsećaju na potrebu da ovakva mesta ostanu baš onakva kakva su sada. Kanjon reke Uvac za svakog ljubitelja prirode nudi po nešto. Bilo da se radi o ribolovu, planinarenju, kampovanju ili biciklizmu, kanjon Uvca je jedna od top turističkih atrakcija Srbije.