Reka smaragdne boje

Kako dolazi sa netaknutih planinskih krajeva, reka Drina je izuzetno čista, a nijanse njenih boja se menjaju od zelene, potpuno providne do azurno plave. Visoka koncentracija rastvorenog krečnjaka dovodi do toga da vode Drine imaju karakterističnu zelenu boju. Ovo je jedna od retkih reka na svetu koje se mogu pohvaliti ovom prelepom bojom i čistoćom vode. Zato se zbog te svoje specifične boje Drina nekada zvala Zelenika ili Zelenka.

Drina nastaje spajanjem reke Tare i Pive u centralnim Dinaridima. Pripada crnomorskom slivu i duga je 346 kilometara. Njen sliv se prostire na površini od 20 000 kvadratnih kilometara. Jaka erozija u krečnjačkim masivima proizvela je gotovo neprohodne duboke i uske kanjone. Iz tog razloga u gornjem toku reke ne postoji mnogo naselja. Tek sa izgradnjom pruge Beograd-Bar saobraćajno su povezana naselja iz doline Pive i Tare.

Po svom geografskom položaju, Drina zauzima centralno mesto zapadnog dela Balkanskog poluostrva. Najvažnija pritoka Drine je reka Lim. Lim je desna pritoka Drine, izvire na Prokletijama. Ona daje 113 kubnih metara vode po sekundi. Sliv reke Drine čini bogatstvo i raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta. Predeli u slivu Drine spadaju u najlepše delove Balkanskog poluostrva. Možda je najlepši deo toka ispod planine Tare.

U planinskim predelima kroz klisure i kanjone Drina je snažna i neukrotiva dok je potpuno pitoma niže od Ljubovije gde se pretvara u ravničarsku reku. U prošlosti kada je umro rimski car Teodosije, 395. godine, Drina je bila granica između Zapadnog i Istočnog rimskog carstva, a danas je linija razdvajanja Srbije i Bosne i Hercegovine. Na njoj je u Višegradu, veliki vezir Mehmed paša Sokolović, koji je poreklom Srbin, podigao poznati most, po kome je nastao roman Ive Andrića, Na Drini ćuprija. Ova moćna reka je ukroćena izgradnjom brana, a najpoznatija jezera su Višegradsko, Zvorničko i Perućac.

Jedna od najvećih atrakcija na Drini jeste kućica na Drini. Prva kućica je sagrađena još 1969. godine, i od tada se neprestano i uporno bori protiv moćne reke kako bi se održala na steni i samim tim ostala simbol Bajine Bašte i celog kraja uopšte. Drina je više puta odnosila ovu kućicu. Nekoliko puta je ta ista kućica i vraćana na svoje mesto, a u slučajevima kada bi je voda definitivno odnela, bila bi sagrađena nova. Još lepša i još veća. Drina je 01.12.2010. godine ponovo odnela kućicu, međutim u proleće 2011. na steni je izgrađena nova, koja je peta po redu.

Ova predivna kućica koja se ponosno održava na steni je nominovana za jedno od sedam građevinskih čuda Srbije. Pored ove predivne kućice koja privlači pažnju turista, mnogi dolaze zbog Drinske regate. Na mnoćnoj reci Drini se svake godine održava Drinska regata, kako bi se sačuvala uspomena na splavare koji su krajem 19. veka i početkom 20. veka svakodnevno savladavali talase nemirne reke. Ljudi se zabavljaju, uživaju, i odmaraju u prelepim predelima koji okružuju reku Drinu.

Jezero Perućac

Jedno od najpoznatijih jezera naše zemlje, na kojem svoje godišnje odmore vole da provode mnogi, jeste jezero na granici Srbije i Bosne i Hercegovine, Perućac. Ime je dobilo po obližnjem istoimenom mestu Perućac, koje pripada kao i jezero, opštini Bajina Bašta.

Ta čuvena reka Drina, koja u svom kanjonu krije i dubine od 1000 metara, je prema tome jedan od većih kanjona po dubini u Evropi. Jedno je od većih prirodnih bogatstva koje naša zemlja ima, i ujedno je zaslužna i za nastanak ovog prelepog jezera Perućac, koje svake godine na svoje prekrasne obale mami sve veći broj posetilaca.
Jezero je nastalo veštačkim putem, pregrađivanjem toka reke Drine, prvenstveno zbog potrebe hidroelektrane „Bajina Bašta“, od koje je udaljeno nekih 7 kilometara. Širina jezera veoma se razlikuje, na nekim mestima iznosi 100 metara, a na nekim se pruža i do 1.100 metara. Najveća dubina jezera, znatno je manja od dubine samog kanjona reke Drine, i ona iznosi 80 metara. Same obale jezera su izuzetno strme, te plićak skoro i da ne postoji. Na svega par metara od obale počinju dubine od 3, pa i do 8 metara u zavisnosti od mesta do mesta, ali i od trenutnog vodostaja.

Po čemu se jezero Perućac izdvaja od ostalih u Srbiji i zbog čega je jedno od omiljenih jezera za letnje odomore?

Izdvaja se od ostalih u našoj zemlji jer spada u jedno od najčistijih jezera na ovim područjima. Ono što ga još izdvaja, a takođe ga i čini veoma popularnim kod turista, jeste sama njegova geografska pozicija, mogućnosti koje boravak na njemu pruža, odnosno neverovatna prirodna bogatstva u njegovoj okolini. Ribolovcima je ovo svakako jedno od omiljenih mesta za odmor, jer je reka Drina poznata kao pravi raj za pecaroše, a samim tim i jezero Perućac. Dobri pescaroši se, prilikom boravka na obalama jezera Perućac, i same reke Drine mogu pohvaliti ulovima losos pastrmke, pored lososa, na vešt mamac mogu se uhvatiti i linjak, som, šaran, klen, bandar, mrena.

Zbog samog položaja jezera, njegovih velikih razmera i uticaja klime na ovom području, samo su dva meseca tokom godine idealna za pravi letnji odmor koji podrazumeva kupanje, a to su jul i avgust. Temperatura vode retko kada prelazi 22 stepena, što i nije mnogo, međutim u vrelim letnjim mesecima, kada sunce peče, potrebnija vam je voda u kojoj se možete ljudski rashladiti i plivati. Dakle, kada počnu one paklene letnje vrućine, kada niko od nas ne zna šta će sa sobom, pravac na put, na rajsko mesto u našoj zemlji, na jezero Perućac. Pored čiste vode, idealne po svojoj temperaturi za plivanje i pored bogatstva ribe koje će već privući brojne pecaroše, ovo jezero nudi i mnoštvo drugih atrakcija i prirodnih lepota za svoje posetioce. Važno je znati da se jezero nalazi nadomak granica čuvenog Nacionalnog parka Tara. Bogatstvo flore i faune na ovom prostoru , zaista je čudesno, a predeli koji će se pred vama svakodnevno otkrivati učiniće da se osećate kao da ste stvarno otkrili raj na zemlji.

Napomenuli smo da je kanjon reke Drine jedan od najdubljih kanjona u Evropi, ali da li ste znali da na ovim prostorima protiče i jedan od najmanjih reka u Evropi? Da, u pitanju je reka koju mnogi od milošte nazivaju “reka godina”, zabog njene dužine koja ima metara koliko godina dana, odnosno svega 365 metara. Njeno pravo ime je Vrelo, a zanimljivo je i to da je na samom izvorištu ove kratke reke sagrađen ribnjak izuzetno ukusne pastrmke. Reka godina uliva se u Drinu, i to praveći jedan veličanstveni slap.

Krstarenje jezerom koje plovi dalje kanjonom Drine, ne može ni jednog posetioca ostaviti ravnodušnim. Takođe, poznato je da upravo sa Perućačkog jezera kreće nadaleko čuvena Drinska regata koja ima tradiciju dugu čak 18 godina.