Reka smaragdne boje

Kako dolazi sa netaknutih planinskih krajeva, reka Drina je izuzetno čista, a nijanse njenih boja se menjaju od zelene, potpuno providne do azurno plave. Visoka koncentracija rastvorenog krečnjaka dovodi do toga da vode Drine imaju karakterističnu zelenu boju. Ovo je jedna od retkih reka na svetu koje se mogu pohvaliti ovom prelepom bojom i čistoćom vode. Zato se zbog te svoje specifične boje Drina nekada zvala Zelenika ili Zelenka.

Drina nastaje spajanjem reke Tare i Pive u centralnim Dinaridima. Pripada crnomorskom slivu i duga je 346 kilometara. Njen sliv se prostire na površini od 20 000 kvadratnih kilometara. Jaka erozija u krečnjačkim masivima proizvela je gotovo neprohodne duboke i uske kanjone. Iz tog razloga u gornjem toku reke ne postoji mnogo naselja. Tek sa izgradnjom pruge Beograd-Bar saobraćajno su povezana naselja iz doline Pive i Tare.

Po svom geografskom položaju, Drina zauzima centralno mesto zapadnog dela Balkanskog poluostrva. Najvažnija pritoka Drine je reka Lim. Lim je desna pritoka Drine, izvire na Prokletijama. Ona daje 113 kubnih metara vode po sekundi. Sliv reke Drine čini bogatstvo i raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta. Predeli u slivu Drine spadaju u najlepše delove Balkanskog poluostrva. Možda je najlepši deo toka ispod planine Tare.

U planinskim predelima kroz klisure i kanjone Drina je snažna i neukrotiva dok je potpuno pitoma niže od Ljubovije gde se pretvara u ravničarsku reku. U prošlosti kada je umro rimski car Teodosije, 395. godine, Drina je bila granica između Zapadnog i Istočnog rimskog carstva, a danas je linija razdvajanja Srbije i Bosne i Hercegovine. Na njoj je u Višegradu, veliki vezir Mehmed paša Sokolović, koji je poreklom Srbin, podigao poznati most, po kome je nastao roman Ive Andrića, Na Drini ćuprija. Ova moćna reka je ukroćena izgradnjom brana, a najpoznatija jezera su Višegradsko, Zvorničko i Perućac.

Jedna od najvećih atrakcija na Drini jeste kućica na Drini. Prva kućica je sagrađena još 1969. godine, i od tada se neprestano i uporno bori protiv moćne reke kako bi se održala na steni i samim tim ostala simbol Bajine Bašte i celog kraja uopšte. Drina je više puta odnosila ovu kućicu. Nekoliko puta je ta ista kućica i vraćana na svoje mesto, a u slučajevima kada bi je voda definitivno odnela, bila bi sagrađena nova. Još lepša i još veća. Drina je 01.12.2010. godine ponovo odnela kućicu, međutim u proleće 2011. na steni je izgrađena nova, koja je peta po redu.

Ova predivna kućica koja se ponosno održava na steni je nominovana za jedno od sedam građevinskih čuda Srbije. Pored ove predivne kućice koja privlači pažnju turista, mnogi dolaze zbog Drinske regate. Na mnoćnoj reci Drini se svake godine održava Drinska regata, kako bi se sačuvala uspomena na splavare koji su krajem 19. veka i početkom 20. veka svakodnevno savladavali talase nemirne reke. Ljudi se zabavljaju, uživaju, i odmaraju u prelepim predelima koji okružuju reku Drinu.