Duh Zlatibora u Božinim slikama

Zlatibor u slikama akademskog slikara je prikazan iz oka punog ljubavi prema ovoj planini, slike odišu toplinom i prikazuju pravi duh Zlatibora.

Na samo 2 kilometra od naselja Vodice nalazi se Galerija akademskog slikara, pokojnog Božidara Bože Kovačevića. Galerija predstavlja jedinstvenu arhitektonsku celinu koja je sastavljena od nekoliko zlatiborskih brvnara u kojima se nalazi stalna postavka slika ovog umetnika.

Istim očevim stopama krenule su i ćerke Slovenka i Aleksandra koje su takođe akademske slikarke, tako da se i njihovi radovi mogu pronaći u izložbenom prostoru.

Ovo mesto svake godine poseti na hiljade ljudi, jer se Galerija nalazi uz sam magistralni put. Božo Kovačević je na svojim slikama, crtežima, akvarelima i pastelima ovekovečio prirodne lepote zlatiborskih krajolika.

Božidar je jedan deo svog života proveo na Monmartu u Parizu i u Njujorku gde je slikao i izlagao na izložbama. Kruna njegove slikarske karijere jeste poziv da učestvuje na izložbi modernog crteža u Galeriji “la Beaute” na Medison Aveniji u Njujorku. Njegov crtež je bio izložen neposredno uz Pikasa ali uz mnoga druga poznata imena kao što su Salvador Dali, Kokoška, Đakometi, Modilijani..

Poznati slikar Mark Rotko je tom prilikom rekao “Šta će tebi Njujork kada imaš svoju zemlju i svoj Zlatibor. To treba da slikaš”.

Ove reči su osvestile Božu koji je odlučio da se vrati kući i tamo stvori slikarsku koloniju. I zaista je u tome i uspeo. Prvi deo galerije je opis pokojnog slikara Bože. Zatim, tu su slike zlatiborskih gorštaka, koji su bili njegova nepresušna inspiracija. U tom delu se nalazi i veliki broj zlatiborskih pejzaža kao i nekoliko autoportreta.

Drugi deo ove Galerije čini stalna postavka slika, Slavenke i Aleksandre Kovačević. Motivi njihovih slika su postmodernistički. Zahvaljujući njima u avgustu se održava odličan kulturni festival pod nazivom “Zalet”. Festival predstavlja mešavinu različitih umetnosti od slikarstva i džez muzike, preko dramske umetnosti do filma. Ova festival takođe privlači veliki broj ljubitelja klasične umetnosti.

Ako volite Zlatibor, umetnost, volećete i ovu galeriju u kojoj su oslikani mnogi pejzaži zlatiborskog kraja. Za ljubitelje umetnosti biće ovo pravo uživanje, a ko obiđe Zlatibor u avgustu mesecu uživaće i u festivalu “Zalet”. Pišite nam o vašim utiscima!

Sopotnica, najlepši vodopadi u Srbiji

Selo Sopotnica kao i istoimena reka, smešteni su na jugozapadu Srbije, 20 kilometara od Prijepolja. Na prvi pogled malo selo, ali privlači pažnju sve većeg broja ljudi. Neverovatni slapovi reke Sopotnice su glavna atrakcija ovog kraja, i čine da se seoski turizam sve više razvija. Takva voda kojom je ovaj kraj izuzetno bogat, pogodna je za pravljenje mlinova koji i obeležavaju ovo mesto. Selo se nalazi na padinama planine Jadovnik, između reke Mileševke i Lima.

Selo Sopotnica je udaljeno od Beograda oko 300 kilometara. Do ovog planinskog sela se stiže makadamskim putem koji se probija kroz bogate bukove i hrastove šume, na visini od preko 1000 metara.

Sopotnica je bogata vodom tokom cele godine i bez sumnje stvara najlepše vodopade u Srbiji. Sopotnica i njeni vodopadi i slapovi su proglašeni zaštićenim prirodnim dobrom od izuzetnog značaja od strane Vlade Republike Srbije u Decembru 2005. Godine.

Sopotnica sa više stalnih i povremenih vrela formira tokove. Ti tokovi se najpre spajaju, zatim razdvajaju i formiraju seriju vodopada. Postoji mnogo kaskada i slapova koji ovu reku čine zaista jedinstvenom. Najveći vodopad je 25 metara.

Preko leta se u ovom selu organizuju planinarski kampovi. Mesto je idealno za održavanje ekstremnih sportova, planinskog biciklizma, penjanja, raftinga, planinarenja, ali takođe i za laganu šetnju, lov i ribolov.

Do najveće atrakcije u selu, vodopada, se ne može doći kolima. Zato se trebate naoružati udobnom obućom i spremiti za pešačenje. Na putu do vodopada naići ćete na stare vodenice i valjarice. One su nekada bile veoma dragocene za meštane ovog kraja. U njima se mlelo žito, valjalo sukno, što je bila glavna delatnost u selu. Neke od njih su obnovljenje i sada čine muzeje koji imaju autentičnu unutrašnjost – spoj kamena i drveta, ognjište, starih alata ii kamenih mlinova.

Huk vode je toliko glasan da sve nadjačava. Kroz neprohodne terene i živopisne okoline, stiže se i do manjih slapova. Harmoniji ambijenta doprinosi obilje mahovina i stena. Najčešće ljudi obilaze veliki vodopad i idu uz njega. Voda je čista i pitka, takođe, i veoma hladna.

Postoji legenda, prema kojoj su se prvi stanovnici u ovom selu doselili sa bezvodne Pešteri, ali je vrelo pokraj koga su se smestili ubrzo presušilo. Razočarani zbog zle sudbine koja ih je pratila, rešili su da idu dalje u potrazi za vodom. Poslednje noći pred selidbu, javio im se neki čudesan glas ispod Jadovnika i upitao ih: “Birajte ljudi šta da vam poklonim, vodu ili sreću”? Seljaci su u glas povikali: “Vodu, vodu nam podari, a sreću ćemo ako bog da, sami stvarati”. Tako je, bar prema legendi potekla voda na sve strane.