Zlatibor iz ugla pesnika

Kako bi se zaista mogla iskazati ljubav prema domovini, mestu, osobi, a da se to ne pretvori u stihove?

Kada čovek zavoli svoju okolinu i svakodnevno je očaran njenim lepotama, reči se pretoče u stihove. I to onda izgleda upravo ovako kako su ovi pesnici iskazali svoje emocije kroz prelepe stihove.

Pored opisa divnih palninskih predela Zlatibora, stihovi će vas odvesti u život jednog mladog zaljubljenog para i dočarati kako se ljubav na Zlatiboru iskazivala najlepšim rečima.

Pesnici su na ovaj način najbolje opisali samu planinu i život u njoj.

 

Drag predeo moje domovine

Jedan meni drag predeo domovine ove, Zlatibor se zove.
Tara mu dođe nekakva kuma,
na Zlatiboru ima dosta šuma.

U jednoj sam šumi slušao kako potočić žubori,
i kako ptice veselo poju u gori.
Pa to ti je prava milina,
kada je pod tobom Zlatibor planina.

Tornik, Gradina, Čigota,
pa to je divota.
Kad dođeš na Zlatibor planinu,
ti poseti onda Čajetinu.
Ako te sretne neki lovac
reći će ti :“Poseti Čavlovac“.

Stada ovaca i krava krda,
po Zlatiboru je mnogo pašnjaka i brda.
Potočić, reka, šuma, bor,
to je brate Zlatibor.

Dobrosav Obradović

Zlatiborska ljubav

Što je ona moja Lena iz Zlatiborskih dolova,
pred njom bi se zastidela i boginja.
Rumena kao jabuka, ko sunce na zapadu,
ko u jesen gloginja, zbog nje ostah bez njiva, kola i volova.

Zbog nje ja gubim dane, pijem, padam s nogu.
A noćima ko lud lutam livadama i šumom.
Zbog nje se ja zavadih sa ocem, komšijom i kumom.
Ali šta vredi ja drukče ne mogu.

Nisam zbog nje samo poludeo ja.
Ej, znam ih koji su od mene luđi.
Ali oni za nju ostaše tuđi,
samo meni htede sebe da da.

Ih, kada pođe moja Lena,
zamiriše ko sva zlatiborska sena.
A bedra…bedra joj drhte ko nabrekla vena.

Ta moja Lena – boga joj njena.

Kad veče na šume spusti meko čelo,
a ja kroz šljivak pravo mojoj Leni.
A kako i ne bi kada smo zaljubljeni,
o tome već dugo priča celo selo.
Noć. Nas dvoje. Ptice, Mesec i zvezde sjaje.
A ona miriše ko dunja, ko duboka šuma..

Pa recite mi kako da ne ostanem bez uma,
to je doba kada se cela mladost daje.

Tu celu noć pokloni mi Lena.
Celu noć sam međ’ zvezdama bio
i sa njene kose kapi rose pio..
Ej, celu noć u plastu zlatiborskog sena.

Opet ću da se napijem moga mi života,
i raširenih ruku da poletim gore.
Ko god hoće neka kosi, kopa, ore..
i sve bez traga neka ide, more.
A ja? Pa ja odoh Leni, zar je to sramota,
i vratiti se neću opet prije zore.

Mihailo Ćupović

Mihailo Ćupović je bio poznati zlatiborski pesnik. Rođen je u Mokroj Gori 13. septembra 1934. godine. Živeo je i rado je u Čajetini. Njegove su pesme prevođene i komponovane. Takođe, dobitnik je mnogih priznanja, među kojima je nagrada „Pjesnici Republici“. Bio je omiljen na svom rodnom Zlatiboru, i često je proglašavan najvećim zavičajnim pesnikom. Uvek je bio dobro raspoložen, skroman i nasmejan. Voleo je ljude, a najviše decu, kojoj je posvetio veći deo svojih pesma.

Dobrosav Obradović je rodom iz Čajetine. Bio je radoznao i nadaren, kreativan i slobodan. U drugom razredu je objavljena zbirka pesma i ilustracija „Pesme o životinjama“. Zatim su se nizale nove zbirke.

Samo iz iskrene ljubavi prema domovini mogu nastati ovako divni stihovi. A zar Zlatibor nije lako voleti? Koji je vama najdraži predeo na Zlatiboru?