Čajetina, Zlatibor

Uređene ulice, lepa priroda i sređeni park, govore o šarmantnoj varošici Čajetini koja predstavlja pravu razglednicu planinskog gradića.

Postoji nekoliko predanja o nastanku imena Čajetine. Jedno predanje kaže da je ona bila posed turskog spahije Čaja a drugo da su Turci ovde uhvatili i zarobili jednom mladića, pa se mesto nazvalo po turskoj reči čajet, što znači nemoć. Međutim, pretpostavlja se da je najtačnije predanje to da ime potiče od reči čajati ili čajiti što je nekada na lokalnom govoru značilo čekati.

Prva pronađena dokumenta u kojim se pominje Čajetina jesu iz 1815. godine. To je pismo Jovana Mićića knjazu Milošu kojim ga obaveštava o prijemu poreskih knjiga. Čajetinu 1826. godine pominje i Joakim Vujić u svojoj knjizi “Putešestvije po Serbiji”. U svojoj knjizi piše da je od Čigote preko Strmca, kroz gustu šumu došao u MIćićevu Čajetinu, u kojoj je rujanski serdar imao svoj dvor.

Kada je postavljen za rujanskog kneza, Jovan Mićić je izabrao Čajetinu za svoje stalno sedište i 1817. godine je u njoj podigao konak sa mnogim zgradama. Oko tog konaka se kasnije razvila varošica Čajetina.

Čajetina je imala veliki značaj, bila je centar jedne velike teritorije, a preko nje su išle diplomatske veze Srbije sa Crnom Gorom. U to vreme je imala svega nekoliko kuća, ali se vremenom izgrađivala.

Godine 1930. opština je podnela molbu Ministarstvu unutrašnjih poslova da se Čajetina proglasi za varošicu. Ta molba je usvojena novembra iste godine, tako da je Srbija dobila jednu od najmanjih varošica.

Ko voli zvezde na plavom svodu,
ko voli bistru vodu,
ko nauči da razume
govor brda, polja, šume,
neka dođe u prirodu,

Adresa je evo, ova:
Ulica sto cvetova.
Putokazom nežnih grana,
trg livada rascvetana.

Kad zatrepte biser zrna,
s jutrom pođi tragom srna,
na planini sprat treći..
Ostalo će ptice reći.

Ko nauči da razume
govor reka, brda, šume,
i s pticama pesmu viti,
neka samo jednom dođe
pa će uvek dolaziti.

Zlatiborsko kulturno nasleđe – pevanje ”iz vika”

Staro, dvoglasno pevanje sačuvano je u zlatiborskim selima. Među borovima sa proplanka kroz sela razležu se stare pesme koje su na isti način pevane vekovima. Pevaju i mladi i stari, na saborima i skupovima, gde jednostavnim rečima u dva stiha stane cela priča, koja se pevanjem prenosi sa kolena na koleno.

U zlatiborskom i užičkom kraju od davnina se neguje instrumentalna i vokalno instrumentalna muzička tradicija. Najstarije i najviše zastupljeno je bilo jednoglasno pevanje, na različite načine i za posebne prilike. Bilo je uobičajeno pevanje u jedan glas jedne osobe za tihe uspavanke. Jednoglasno pevanje je istovremeno korišćeno i za pevanje na glas i kao tako poznato je pod imenom usjecanje.

Naročito je poznato pevanje iz vika. Ovakvo pevanje je očuvano do današnjih dana i često se može čuti na slavama, svadbama, vašarima i drugim seoskim dešavanjima. Ovo je ujedno i jedno od najtežih pevanja.

Za ovu vrstu pevanja tipično je da se na manji broj melodija peva više tekstova. Melodije predstavljaju vrstu obrasca, nazivaju se kajdom. U pevanju ovih pesama učestvuju dva ili više pevača. Dvoglas je blizak jednoglasu a ispoljava se pojavom povremenih sekundnih sazvuka ispod pratećeg glasa u jednoglasno otpevanoj pesmi.

Stara zlatiborska pesma ima svoj karakterističan ritam, intonaciju i melodiju. Najčešće je pevana na otvorenon odjekivajući prostranstvima nepreglednih pašnjaka. Veoma su zanimljivi tekstovi pesama i umne iskustvene poruke koje se prenose ovim pevanjem. Najčešće zastupljena voklano instrumentalna kombinacija u tradiciji ovog kraja bilo je pevanja uz gusle koje je posedovala i posebno čuvala svaka kuća. Instrumentalna tradicija bila je raznovrsna, mada danas u znatno skromnijem obliku. Najčešće su se koristile različite vrste svirala u obliku dvojnica, frula i sličnih narodnih instrumenata klarinetskog tipa.

Bogata muzička tradicija Zlatibora još uvek traje. Organizuju se brojni koncerti u prilog istraživanju tradicionalnih instrumenata i pevanja koja to i pokazuju.

Zlatiborci ii dalje neguju ovu tradiciju i to možemo videti po Saboru koji se svake godine održava u Rožanstvu, Sabor izvorne narodne pesme “Bez izvora nema vode”. Takmiče se izvorne pevačke grupe i pevači iz vika, zatim pobednici osvajaju razne nagrade.

Lepo je kada se stari trude da prenesu mladima tradiciju a još je lepše kada mladi to prihvataju i neguju. Tako nastaju manifestacije bogate kulturnim programom i to nasleđe nema cenu. Domaći turisti uživaju u izvođenju pevača iz vika a strani turisti se upoznaju sa kulturom i beleže svaki trenutak.

Možda je i za vas ovo novina, zato posetite naš Zlatibor i pored raznih znamenitosti upoznajte i nematerijalno kulturno nasleđe koje se čuje sa zlatibrskih brda još od davnina.

5 razloga zbog kojih moraš posetiti Zlatibor

Zlatibor je mesto za svaku osobu koja želi dobar odmor, prijatnu atmosferu i pravo druženje sa stanovnicima kao i upoznavanje tradicije. Zlatibor neguje tradiciju, kvalitetnu hranu i dobru rakiju. Sve što će vam ova planina ponuditi ne može stati u par reda, ali može biti dovoljno da probudi u vama želju da je obiđete i verujte, nećete se pokajati.

1. Klima pogodna za zdravlje i odmor

Mediteranski i kontinentalni vetrovi se ukrštaju na Zlatiboru što odlično utiče na psihofizičko zdravlje ljudi. Leta su prijatna i topla sa svežim noćima, što je odlično za dobar odmor, dok su zime dosta duge i relativno jake sa padavinama. Sneg pada od oktobra do maja, sa kraćim ili dužim prekidima.

Letnje temperature znaju da pređu 30 stepeni ali su podnošljive zbog prisustva vetrova koji se ukrštaju pod nazivom “ruža vetrova”, koja kao što smo na početku rekli pogodno utiče na organizam. Ono što Zlatibor još izdvaja od drugih planinskih centare jeste veliki broj sunčanih časova.

2. Komplet lepinja – hrana za uživanje

Najbolja komplet lepinja se pravi na Zlatiboru ili kako je lokalci zovu “lepinja sa sve”. Taj naziv nosi još pre Drugog svetskog rata, najverovatnije zbog toga što su majstori najčešće jeli i stalno slali decu da im kupe lepinje sa jajima, kajmakom i pretopom, ali je bilo jednostavnije reći “lepinja sa sve”.

Pretop je najbolji sastojak lepinje. Dobija se tako što se pokupi mast posle pečenja jagnjetine ili svinjetine. Služi se uz jogurt ili kiselo mleko. I najslađe se jede prstima!

3. Čigota, pogled na Zlatibor

Ovo je jedan od vrhova Zlatibora i vidi se iz centra. Ako je lep dan sa ovog vrha se može videti Ribničko jezero i ceo Zlatibor. Kako se celi Zlatibor vidi, možete napraviti plan šta još želite videti i obići. Sa ovog mesta ćete uživati u pogledu i čistom planinskom vazduhu. Kada se vratite sa vrha u podnožju ćete moći da kupite lekovito bilje, vino, rakiju i slatko od šumskih jagoda.

4. Sirogojno, muzej na otvorenom

Selo Sirogojno nalazi se na 26 kilometara od turističkog centra Zlatibora. U njemu je jedini muzej na otvorenom u Srbiji, pod nazivom “Staro selo”.

Selo prikazuje svu osobenost graditeljstva Zlatiborskog kraja. Zlatiborska kuća od drveta poznata pod nazivom brvnara, najsavršeniji je oblik kuće srpskog stanovništva planinskih krajeva. Gradili su je samouki neimari prema potrebama i osećajima za sklad i lepotu. U tom kraju Srbije, vekovima je više generacija i familija živelo pod istim krovom u zadrugama, sa strogo utvrđenim pravilima ponašanja. Takav život je diktirao i raspored prostorija u kući.

Nekoliko autentičnih kuća sa pokućstvom iz prošlog veka, prikazuju kako se u radionicama izrađuju kopije predmeta od drveta i grnčarije koje predstavljaju vredan suvenir.

5. Vila Borova, udoban smeštaj

Vila Borova je tu za vas jer vam je potreban smeštaj koji će vam pružiti, sigurnu udobnost, mir, gostoprimljivost i savršenu lokaciju za obilazak svih isplaniranih znamenitosti. Smeštaj u srcu Zlatibora, na samo 100 metara od centra Zlatibora, autobuske stanice i pijaca. Posetite naš sajt i uverite se u kvalitet koji nas izdvaja godinama.