U Ršumovom rodnom Ljubišu..

O tome kako je nastao naziv sela Ljubiš, govori jedna legenda o zabranjenoj ljubavi. Prema legendi, dvoje mladih koji su se mnogo voleli, Milan iz Ljubiša i Jelena sa ljubiške Previje, želeli su da se venčaju i uživaju u svojoj ljubavi. Međutim, kako se zlo nikada ne dosađujte, sudbina je učinila da njihova ljubav postane zabranjena.

Jelena je bila iz siromašne porodice i nije imala miraz, dok je Milanov otac bio veoma poznat kovač i najimućniji čovek u selu. On, kao najmoćniji čovek u tom trenutku nije dozvolio njihov brak. Od prevelike tuge, Milan se propio i napustio kovački zanat i zauvek otišao iz sela. Jelena je slomljena zbog zabranjene ljubavi odlučila da se nikada neće udavati, i tako je ostatak života provela sama daleko od svih čuvajući stado ovaca na obližnjim brdima. Zato, kao uspomena na zabranjenu ljubav dvoje mladih, selo je nazvano Ljubiš.

Selo Ljubiš se prostire na 840 metara nadmorske visine, i čini jedno od najlepših mesta koje možete obići na Zlatiboru. Od samog centra Zlatibora udaljen je 25 kilometara i takođe je jedan od većih zlatiborskih sela. Selo je bogato raznim vrstama lekovitog bilja, pečuraka, šumskog voća. Reka koja protiče kroz selo naziva se Ljubišnica i na njoj su izgrađeni ribnjaci.

Znamo da je Mačkat poznat po pršuti, upravo je tako selo Ljubiš čuveno po pastrmki. Ljubiška pastrmka je vrsta kalifornijske pastrmke, koja je proslavila ovo selo. Sam značaj pastrmke za ovo selo se najbolje vidi po tome da se u selu svakog leta održava manifestacija „Dani ljubiške pastrmke“, koja privlači veliki broj posetilaca. Tradicionalni način pripreme i poseban ukus ove pastrmke, predstavlja vrhunski kulinarski doživljaj.

Pored velikih vojskovođa, ratnika i akademika, Ljubiš je takođe rodno mesto našeg poznatog pesnika Ljubivoja Ršumovića, koji ga je opisivao u svojim stihovima. Ršumović je rođen u Ljubišu 3. jula 1939. godine. Tu se školovao, zatim u Čajetini, Užicu i Beogradu. Još kao osnovac je počeo sa pisanjem u Ljubišu. Tako da ovo selo ima bogatu istoriju i zaista ima čime da se pohvali.

Zbog ogromne površine koja je prekrivena borovom šumom, ovo selo je poznato i kao carstvo crnog bora. Koliko su Ljubišani ponosni na svoje crne borove, najbolje se može videti iz stihova popularnog Ršuma:

„Za sve svetsko zlato,

(Ko bre zlato šiša!)

ne bih dao borove

iz rodnog Ljubiša“