Alin Potok i Rožanstvo – tipičan zlatiborski kraj i vešte zanatlije

Da na Zlatiboru postoje brojna sela bogata tradicijom i znamenitostima to sigurno znamo, ali kako bi se bliže upoznali sa pravim životom na ovim selima i tradicijom koju neguju, kroz priču vas vodimo tamo.

Alin Potok

Alin Potok jeste naselje u Srbiji u opštini Čajetina u Zlatiborskom okrugu. Nalazi se na jugoistočnom delu zlatiborske visoravni.

Udaljeno je 30 kilometara južno od Užica, i petnaestak kilometara od Zlatibora. Tu protiče reka Katušnica koja izvire ispod Jedinog bora a uliva se u Veliki Rzav. Ime je dobila po katunama kojih je u njenom slivu bilo u srednjm veku i tada se zvala Katušnica.

Mesto zborište deli ovo selo na dva skoro jednaka dela. Tu se nalaze škola, prodavnica i kafana.

Alin Potok je idealno mesto za odmor kako starih tako i mladih. Izvorska voda je jedna od najboljih u Srbiji. U blizini se nalaze vodopadi u selu Gostilju. Ovo je selo sa prosečno 300 sunčanih dana u godini, mesto i cela okolina su bogati selenom.

Selo se pod sadašnjim imenom prvi put pominje 1812. godine. Verovatno je selo ili deo sela u tursko doba bio čitluk nekog Alije po kome je i dobilo ime. Pretpostavlja se da se u prošlosti zvalo Zborištica ili Zborišnica, jer nas sadašnji centralni deo sela sa nazivom Zborište na to upućuje.

Najčešće zanimanje u selu je stočarstvo ili zemljoradnja. Pored toga odlični su majstori za obradu drveta i većeg broja poljoprivrednih alata. I zbog toga je ovo selo veoma pogodno za razvoj seoskog turizma.

Rožanstvo

Rožanstvo je slikovito selo zlatiborskog kraja, na nadmorskoj visini od oko 870 metara sa oko 450 stanovnika koji se uglavnom bave poljoprivredom.

U selu Rožanstvo je posebno interesantna banja lekovite vode, Vapa. Ona je veoma pogodna za očna i kožna oboljenja. Temperatura joj je 17 stepeni preko cele godine. Kroz selo prolazi reka Prištavica na čijoj se desnoj obali nalazi jedna od najlepših pećina u Srbiji, Stopića pećina.

Postoji nekoliko legendi o nastanku imena Rožanstva, ali najviše se spominju četiri legende koje se prepričavaju među stanovnicima ovog sela.

Prva legenda govori da ime potiče od reči božanstvo, druga legenda pak kaže da je nastala od reči rožderstvo, što je na staroslovenskom rođenje, ali i Božić. Treća legenda kaže da su glumci prvi doseljenici u Rožanstvo povikali: pa ovo je pravo božanstvo, na šta je neko odgovorio: kakvo božanstvo, urožićemo se od rada pa će biti pravo rožanstvo, međutim četvrta legenda a možda i najrealnija jeste da je selo ime dobilo po sastavu tadašnjeg zemljišta – rožnice.

Porodica Milutinović-Simović koja je živela u selu od početka do sredine 19. veka je jedna od poznatih porodica iz sela Rožanstvo. Od ove porodice vodi poreklo današnja porodica Stakić.

Selo je veoma poznato po proizvodnji buradi i kaca.

Ukoliko želite da se upoznate sa tipičnim životom zlatiborskih sela kao i sa navikama njihovih meštana, Rožanstvo i Alin Potok su prava mesta za obilazak kada se nađete na Zlatiboru. Pored šetnje i vožnje biciklom upoznaćete se sa pravim seoskim navikama na Zlatiboru. A pored toga moći ćete da vidite kako to izgleda baviti se nekim starim zanatom i kako se njima vešto koriste meštani ovih sela.

Koja ste mesta obilazili na Zlatiboru i kakvi su vaši utisci?

Tošina Banja

Nedaleko od Zlatibora, blizu sela Rožanstvo, smeštena je Tošina banja, poznata i kao banja Vapa. Ovde je sredinom sedamdesetih godina započeta izgradnja banjskog objekta, ali je izgradnja zbog smrti vlasnika Toše Lazovića obustavljena, tako da je objekat zapušten.

Iako zapušten, i takav privlači pažnju neobičnim izgledom, i upotpunjuje turističku ponudu na Zlatiboru. Posebno je zanimljivo što se u banji nalazi mineralni izvor i za njega meštani kažu da leči sve bolesti. Voda sa izvora je posebno lekovita za oči i za razna oboljenja i promene na koži.

Starac Toša rođen je u zlatiborskom selu Rožanstvo davne 1914. godine. Poslednje dane svog života posvetio je pokušaju da 16podigne banjsko lečilište, vilu kojom će se ponositi zlatiborska lepotica. Ogromne betonske kule koje se podižu sa krova, smeštajni pansion, bazeni sa termalnom vodom i mostovi sa slapovima, ostali su nedovršeni. Ipak, ideja je bila i više nego dobra. Išla je čak i ispred vremena i slutila na dobru budućnost, a to je povećanje turističke ponude Zlatibora, kao i smeštajnih kapaciteta.

Uz viziju izgradnje turističkog lečilišta, Toše je mislio i o putu do banje. Izgradio je oko kilometar puta koji banju povezuje sa centrom Zlatibora. Meštani sela Rožanstvo su prepoznali komšijinu dobru nameru i otvorili su se da podrže njegovu ideju i pomogli su novčano. Tako je sloga ovih Zlatiborskih sela učinila da sakupe i zajedno u banjsku vilu ulože nekoliko stotina hiljada evra. Podigli su pet spratova zlatiborskog dvorca koji je okružen lekovitom mineralnom vodom. Obilazeći Zlatibor, vredi videti ovu bajkovitu zamisao koja na stotinak metara razdaljine podseća na dvorac iz “Trnove ružice” koji je zaklonjen gustom šumom sa isprepletanim granama. Prostrani dvorac na pet nivoa ima široke terase, poput drevnih visećih vrtova.

Dvorac je obložen crvenom fasadnom ciglom. Sa leve strane od ulaza su temelji crkve koju je gazda Toše planirao da podigne pored glavnog objekta u banji. Ispred dvorca su kupatila, nekada je bio i veoma negovani travnjak i bazeni za banjsku vodu. Šteta što nije zaživelo, pa bi smo se mogli uveriti u lekovitost vode sa izvora. Ali, ipak se može posetiti. Dok razmišljate šta sve treba videti na Zlatiboru i u njegovoj okolini, dok tražite smeštaj, razmišljate koliko imate slobodnih dana, nikako ne zaboravite ovu usnulu vilu.

Meštani se odlično sećaju Toše. Naravno, nešto su anegdote, a nešto i istinite priče sa Zlatibora. Kažu da je banja Vapa postojala još od turske vladavine. Oni najstariji sećaju se da još je pre Drugog svetskog rata na tom mestu bio bazen. Tu se narod redovno kupao.

Tokom izgradnje banje koju je Toše zamislio, kako to uvek biva, kažu da su nastali sporovi oko zemljišta i vlasništva.Eto, koliko god bilo sloge i želje da ideja uspe i svima donese boljitak, kako meštanima zlatiborske okoline, tako i samim turistima koji bi ispunili svoje vreme, ipak je moralo negde da zapne.

Spor oko zemljišta zaustavio je gradnju još 1999. godine. Od tada, sve što se moglo odneti i ukrasti odneto je i ukradeno. Nikad nije zaživela u svrhu zbog koje je podignuta. Ali ipak je vredi obići. Kada ste se već uputili ka Zlatiboru, nemojte zaboraviti da ima toliko mesta koje sa sobom nose dobre priče i ideje. Neke su žive i koriste svima. Neke su nažalost ostale bez svoje namerene svrhe, ali svakako ih vredi posetiti.