Alin Potok i Rožanstvo – tipičan zlatiborski kraj i vešte zanatlije

Da na Zlatiboru postoje brojna sela bogata tradicijom i znamenitostima to sigurno znamo, ali kako bi se bliže upoznali sa pravim životom na ovim selima i tradicijom koju neguju, kroz priču vas vodimo tamo.

Alin Potok

Alin Potok jeste naselje u Srbiji u opštini Čajetina u Zlatiborskom okrugu. Nalazi se na jugoistočnom delu zlatiborske visoravni.

Udaljeno je 30 kilometara južno od Užica, i petnaestak kilometara od Zlatibora. Tu protiče reka Katušnica koja izvire ispod Jedinog bora a uliva se u Veliki Rzav. Ime je dobila po katunama kojih je u njenom slivu bilo u srednjm veku i tada se zvala Katušnica.

Mesto zborište deli ovo selo na dva skoro jednaka dela. Tu se nalaze škola, prodavnica i kafana.

Alin Potok je idealno mesto za odmor kako starih tako i mladih. Izvorska voda je jedna od najboljih u Srbiji. U blizini se nalaze vodopadi u selu Gostilju. Ovo je selo sa prosečno 300 sunčanih dana u godini, mesto i cela okolina su bogati selenom.

Selo se pod sadašnjim imenom prvi put pominje 1812. godine. Verovatno je selo ili deo sela u tursko doba bio čitluk nekog Alije po kome je i dobilo ime. Pretpostavlja se da se u prošlosti zvalo Zborištica ili Zborišnica, jer nas sadašnji centralni deo sela sa nazivom Zborište na to upućuje.

Najčešće zanimanje u selu je stočarstvo ili zemljoradnja. Pored toga odlični su majstori za obradu drveta i većeg broja poljoprivrednih alata. I zbog toga je ovo selo veoma pogodno za razvoj seoskog turizma.

Rožanstvo

Rožanstvo je slikovito selo zlatiborskog kraja, na nadmorskoj visini od oko 870 metara sa oko 450 stanovnika koji se uglavnom bave poljoprivredom.

U selu Rožanstvo je posebno interesantna banja lekovite vode, Vapa. Ona je veoma pogodna za očna i kožna oboljenja. Temperatura joj je 17 stepeni preko cele godine. Kroz selo prolazi reka Prištavica na čijoj se desnoj obali nalazi jedna od najlepših pećina u Srbiji, Stopića pećina.

Postoji nekoliko legendi o nastanku imena Rožanstva, ali najviše se spominju četiri legende koje se prepričavaju među stanovnicima ovog sela.

Prva legenda govori da ime potiče od reči božanstvo, druga legenda pak kaže da je nastala od reči rožderstvo, što je na staroslovenskom rođenje, ali i Božić. Treća legenda kaže da su glumci prvi doseljenici u Rožanstvo povikali: pa ovo je pravo božanstvo, na šta je neko odgovorio: kakvo božanstvo, urožićemo se od rada pa će biti pravo rožanstvo, međutim četvrta legenda a možda i najrealnija jeste da je selo ime dobilo po sastavu tadašnjeg zemljišta – rožnice.

Porodica Milutinović-Simović koja je živela u selu od početka do sredine 19. veka je jedna od poznatih porodica iz sela Rožanstvo. Od ove porodice vodi poreklo današnja porodica Stakić.

Selo je veoma poznato po proizvodnji buradi i kaca.

Ukoliko želite da se upoznate sa tipičnim životom zlatiborskih sela kao i sa navikama njihovih meštana, Rožanstvo i Alin Potok su prava mesta za obilazak kada se nađete na Zlatiboru. Pored šetnje i vožnje biciklom upoznaćete se sa pravim seoskim navikama na Zlatiboru. A pored toga moći ćete da vidite kako to izgleda baviti se nekim starim zanatom i kako se njima vešto koriste meštani ovih sela.

Koja ste mesta obilazili na Zlatiboru i kakvi su vaši utisci?

Zlatibor čuva tradiciju starih zanata

Na području skoro čitavog zlatiborskog kraja, zanatstvo ima dugu tradiciju. Kako je ovaj kraj bogat šumom, preovlađivali su razni drvodeljski zanati kojima su se obezbeđivali određeni proizvodi za svakodnevnu upotrebu.

Korpari, kačari, kapari, šnajderi narodne nošnje, majstori liciderskih srca, vezilje tradicionalnog srpskog veza, tkalje, sve se to može videti na jednom mestu, na vašaru starih zanata koji se organizuje u zlatiborskom selu Sirogojno. Ovaj vašar se organizuje na prostoru muzeja na otvorenom “Staro selo”, cilje ove manifestacije je očuvati i obnoviti zaboravljene stare zanate. Takođe je ovo i dobar podsetnik na tradicionalne proizvode ovog dela Srbije.

Prvi podaci o zanatima nalaze se u srpskim vladarskim poveljama iz 14. veka, u popisima zanatlija koji se zajedno sa selima i imanjima dodeljuju određenim manastirima. U popisu stanovništva iz 1455. godine zabeležene su zanatlije: kovači, obućari, krojači, kožuhari, mesari, pekari, grnčari, klesari, kolari, vodeničari, krčmari i travari.

Dolaskom Turaka, pominju se novi zanati orijentalnog porekla – kujundžije, bravari, tabaci, ćurčije, berberi, kazandžije, sapundžije i mnogi drugi.

Zanatlije su bile organizoane u udruženja zanatlija, esnafa, koji su se starali o školovanju mladih i unapređenju zanata, vodili su brigu o članovima koji nisu mogli da privređuju. Školovanje i obuka su trajali godinama, šegrt je polagao ispit za kalfu a kalfa za majstora.

Tokom 19. veka nakon oslobađanja od turske okupacije, srpske zanatlije preuzele su primat u bavljenju starim zanatima. Krajem 19. veka potrebe za zanatskim proizvodima se smanjuju zbog pojave pristupačne indrustrijske robe. Zanatska proizvodnja je slabila i izumirala, a u prvim decenijama 20. veka uslužne delatnosti sve više postaju osobenost gradskih varoških zanatlija.

Bačvarski zanat

Bačvar je čovek koji pravi burad, bačve i kace. U njima se drži vino, rakija, pivo ili sir, kajmak, kupus, turšija.
Za burad se koristi drvo različitog porekla, bagrem, dud, hrast, ali hrastovo je najcenjenije. Pre svake upotrebe burad se peru i sumporišu protiv gljivica.

Dok je Srbija između dva svetska rata bila među najvećim evropskim izvoznicima vina, rakije, džemova i pekmeza transport se upravo obavljao u buradima. Ovaj zanat je nekada spadao u pčelarske delatnosti. Poput mnogih drugih zanata i ovaj je danas u izumiranju. Potražnja za takvom vrstom proizvoda na tržištu je slaba jer se uglavnom koriste fabrički izrađeni proizvodi.

Kazandžija

Kazandžija je zanatilja koj pravi kazane i drugo bakreno posuđe. Uglavnom kazane za rakiju, ali takođe i kazane za spremanje hrane, džezve i druge proizvode. Deo posude u kome će se nalaziti hrana se kalajiše jer je oksid bakra otrovan. Ovaj zanat je jedan od najstarijih u Srbiji.

U Evropi se kroz čitav srednji vek koristilo zemljano posuđe. Balkan na koji su bakreno posuđe doneli Turci bio je jedini deo Evrope na kome se ovo posuđe proizvodilo i upotrebljavalo.

Licidar

Licidar je osoba čije je zanimanje pravljenje licidarskih kolača. Ovo zanimanje je ranije bilo veoma rasprostranjeno u našim krajevima. I danas se prave i predstavljaju jedan od najelpših suvenira.

Licidarski kolači su više za gledanje nego za jelo. Njihova osnovna namena jeste da budu ukras i da se okače na zid ili oko vrata.

Od davnih vremena med, brašno i mirišljavi začini čine osnovni sastav medenog testa, od kojeg se prave liciderski kolači, a zanatlije koji ih prave su licitari. U Srbiji se ovaj zanat javio tek u drugoj polovini 19. veka.

Sećate li se vi nekih starih zanata vaših predaka? Ili možda i sami negujete tradiciju, i bavite se starim zanatima?

Nema prave domaće trpeze bez domaće pršute – Pršutijada u Mačkatu

Specijalitet nastao sušenjem mesa na dimu. Zbog svog specifičnog ukusa i neobičnog načina dobijanja, jedan je od najoriginalnijih proizvoda koji dolazi iz čuvenog sela Mačkat, na Zlatiboru.

Glavni atributi ove pršute su pre svega kvalitet i ljubav. Jer sve što nastaje sa puno ljubavi, jeste kvalitetno, cenjeno i čuveno! Pa tako i naša Pršutijada koja se svake godine održava u selu Mačkat. Ovo dešavanje poseti preko 10.000 posetilaca iz čitave zemlje.

Obožavaoci i poštovaoci dobrog ukusa sušenog mesa ovakav sajam ne propuštaju. Tamo se uz slatke zalogaje pije rakija, koja greje dušu a ne samo telo. Pa upravo ova hrana ima dušu, inače nikada i ne bi bila toliko poznata.

Prava je prilika da sada u periodu od 02.02.2018. do 04.02.2018. posetite čaroliju ukusa na Pršutijadi u Mačkatu. Možete razgovarati, družiti se i poneti sa sobom neko dobro parče pršute za radost cele porodice.

Nezaobilazan deo zlatiborske kulture ća zadovoljiti sva vaša čula, bogatstvom ukusa i gostoprimstvom meštana.

Pored izlaganja i prodaje suvomesnatih proizvoda, propratni program čine i predavanja iz oblasti ruralnog razvoja i kulturno-umetnički program.

Petak, 2. februar

11:00h

• svečano otvaranje sajma i proglašenje pobednika
• trubački orkestar Igora Mitrića, Sirogojno
• kulturno-umetnički program

Subota, 3. februar

12:00h nastup izvornih pevačkih grupa

Nedelja, 04.februar

15:00 izvlačenje dobitnika nagradne igre

18:00 zatvaranje sajma