Zlatibor čuva tradiciju starih zanata

Na području skoro čitavog zlatiborskog kraja, zanatstvo ima dugu tradiciju. Kako je ovaj kraj bogat šumom, preovlađivali su razni drvodeljski zanati kojima su se obezbeđivali određeni proizvodi za svakodnevnu upotrebu.

Korpari, kačari, kapari, šnajderi narodne nošnje, majstori liciderskih srca, vezilje tradicionalnog srpskog veza, tkalje, sve se to može videti na jednom mestu, na vašaru starih zanata koji se organizuje u zlatiborskom selu Sirogojno. Ovaj vašar se organizuje na prostoru muzeja na otvorenom “Staro selo”, cilje ove manifestacije je očuvati i obnoviti zaboravljene stare zanate. Takođe je ovo i dobar podsetnik na tradicionalne proizvode ovog dela Srbije.

Prvi podaci o zanatima nalaze se u srpskim vladarskim poveljama iz 14. veka, u popisima zanatlija koji se zajedno sa selima i imanjima dodeljuju određenim manastirima. U popisu stanovništva iz 1455. godine zabeležene su zanatlije: kovači, obućari, krojači, kožuhari, mesari, pekari, grnčari, klesari, kolari, vodeničari, krčmari i travari.

Dolaskom Turaka, pominju se novi zanati orijentalnog porekla – kujundžije, bravari, tabaci, ćurčije, berberi, kazandžije, sapundžije i mnogi drugi.

Zanatlije su bile organizoane u udruženja zanatlija, esnafa, koji su se starali o školovanju mladih i unapređenju zanata, vodili su brigu o članovima koji nisu mogli da privređuju. Školovanje i obuka su trajali godinama, šegrt je polagao ispit za kalfu a kalfa za majstora.

Tokom 19. veka nakon oslobađanja od turske okupacije, srpske zanatlije preuzele su primat u bavljenju starim zanatima. Krajem 19. veka potrebe za zanatskim proizvodima se smanjuju zbog pojave pristupačne indrustrijske robe. Zanatska proizvodnja je slabila i izumirala, a u prvim decenijama 20. veka uslužne delatnosti sve više postaju osobenost gradskih varoških zanatlija.

Bačvarski zanat

Bačvar je čovek koji pravi burad, bačve i kace. U njima se drži vino, rakija, pivo ili sir, kajmak, kupus, turšija.
Za burad se koristi drvo različitog porekla, bagrem, dud, hrast, ali hrastovo je najcenjenije. Pre svake upotrebe burad se peru i sumporišu protiv gljivica.

Dok je Srbija između dva svetska rata bila među najvećim evropskim izvoznicima vina, rakije, džemova i pekmeza transport se upravo obavljao u buradima. Ovaj zanat je nekada spadao u pčelarske delatnosti. Poput mnogih drugih zanata i ovaj je danas u izumiranju. Potražnja za takvom vrstom proizvoda na tržištu je slaba jer se uglavnom koriste fabrički izrađeni proizvodi.

Kazandžija

Kazandžija je zanatilja koj pravi kazane i drugo bakreno posuđe. Uglavnom kazane za rakiju, ali takođe i kazane za spremanje hrane, džezve i druge proizvode. Deo posude u kome će se nalaziti hrana se kalajiše jer je oksid bakra otrovan. Ovaj zanat je jedan od najstarijih u Srbiji.

U Evropi se kroz čitav srednji vek koristilo zemljano posuđe. Balkan na koji su bakreno posuđe doneli Turci bio je jedini deo Evrope na kome se ovo posuđe proizvodilo i upotrebljavalo.

Licidar

Licidar je osoba čije je zanimanje pravljenje licidarskih kolača. Ovo zanimanje je ranije bilo veoma rasprostranjeno u našim krajevima. I danas se prave i predstavljaju jedan od najelpših suvenira.

Licidarski kolači su više za gledanje nego za jelo. Njihova osnovna namena jeste da budu ukras i da se okače na zid ili oko vrata.

Od davnih vremena med, brašno i mirišljavi začini čine osnovni sastav medenog testa, od kojeg se prave liciderski kolači, a zanatlije koji ih prave su licitari. U Srbiji se ovaj zanat javio tek u drugoj polovini 19. veka.

Sećate li se vi nekih starih zanata vaših predaka? Ili možda i sami negujete tradiciju, i bavite se starim zanatima?