Kraljevski orao

Kraljevski orao ili orao krstaš je veliki orao iz porodice jastrebova. Nekada je ova ptica bila često viđena na našim prostorima ali danas je ugrožena vrsta i u svetu i kod nas, preti joj izumiranje.

Orao krstaš uglavnom naseljava predele do 1000 metara nadmorske visine, tamo gde nema previše šuma. Za gnezdno bira visoko usamljeno drvo sa kojeg ima pregled širokog terena.

Velika i snažna grabljivica, dugačka je oko 80 centimetara sa rasponom krila od 200 centimetara. Ženke su malo krupnije od mužjaka. Mladi se razlikuju od starijih po perju, kod odraslih primeraka perje gornjeg dela glave i vrata je bledožute boje, sa karakterističnim belim naramenicama na leđima. Kljun je veilki i snažan, sivo-plav sa crnim vrhom. Dok kod mladunaca perje po telu je uglavnom svetle žuto-smeđe boje prošarano brojnim šarama. Kada dostignu starost od 6 godina dobijaju potpuno crno-smeđu boju perja odraslih jedinki.

Glavnu hranu orla krstaša predstavljaju sisari i ptice i malo ređe gmizavci. Počasti se i ostacima uginulih divljih i domaćih životinja. Od sisara najčešće se hrani zečevima, sitnim glodarima ili čak lisicom i mačkom. Dok ptice kojima se hrani jesu razni golubovi, koke, vrane, domaća živina… Veoma se retko hrani gušterima, zmijama i kornjačama.

Jaja se polažu tokom prve polovine aprila na našem podneblju, u vremenskom razmaku od 3 dana, jednom u toku godine. U leglu se prosečno nalaze dva do tri jajeta. Na jajima leže oba roditelja naizmenično i inkubacija traje 43 dana. Mladi se izlegu tokom maja gde se oba roditelja staraju za mladunce. Tokom prvih deset dana ženka je stalno u gnezdu, štiti mladnuce i hrani. Dok mužjak lovi i donosi hranu. Kada prođu desetak dana ženka počinje sve više da napušta gnezdo i da lovi zajedno sa mužjakom.

Ženka mladunce hrani “kljun na kljun” više od pet nedelja, a kasnije počinju sami da raskidaju plen. Posle 65 do 70 dana od izleganja mladunci počinju da lete. Na početku su zavisni od roditelja, i ne mogu sami da ulove hranu, postepeno se uče lovu.

Orao krstaš je jedna od najugroženijih vrsta ptica u Srbiji, čija se populacija od tri gnezdeća para nalazi na ivici opstanka. Zato je Orao krstaš zaštićen kao prirodna retkost Zakonom o zaštiti prirode i lovstva Srbije.