25 Sep

Nežni zagrljaji vetra, miris jeseni, jesenje boje, opiće sva vaša čula ove sezone. Da, pravi trenutak ne postoji, uvek je pravi trenutak za posetu Zlatiboru. Ako vas očarava jesen kao što očarava mene, o, itekako ćete je voleti na ovoj planini.

Zagrlite vašu voljenu osobu i prepustite se čarima moćne planine. Priroda je retko gde bila toliko izdašna kao na Zlatiboru: talasaste visoravni obrasle borovim i jelovim šumama, blage visoravni, prijatna klima, čist vazduh i odlična voda. Vazduh je u stalnom pokretu, sadrži više ozona pa povoljno utiče na disanje, a vegetacioni sistem i povoljno delovanje geomorfoloških činilaca Zlatibora, čine čuda za naš telesni sistem.

To su trenuci koji ostaju duboko u sećanju, pamte se. Sezona čajeva, mirisi bilja iz tih malih šoljica opojnih mirisa podstiču osećaj mira, udobnosti, a pogled, seže daleko, daleko među borovima.

Taj prvi utisak treba prepustiti uživanju u samom trenutku uz šoljicu toplog čaja, a zatim, ne gubimo vreme…staze za šetnju nas čežljivo zovu u obilazak.

Za vas koji volite aktivnost u netaknutnoj prirodi, dovoljno je da zamaknete za prvo brdo i avantura počinje! Možeš satima da šetaš po pustim brdima, šumama, uvalama i da budeš potpuno siguran da se nećeš izgubiti. Naš savet za jesenju šetnju je “malo uzbrdo” prema Kobiljoj glavi. Lepota okolnih predela dok pešačite prema vrhu, oduševiće sve zaljubljenike u prirodu.

Vrh je visok 1178 metara i pruža se prelep pogled na zlatiborsku visoravan. Dozvolite da vas ova jesen očara svim svojim mirisima, svežinom koja najavljuje hladnije dane i zagrljajem Zlatibora koji greje dušu. Za dobar smeštaj, zna se, Vila Borova je tu. Velika srca domaćina ugostiće vas i učiniti da se osećate kao kod kuće.

03 Sep

Planine su idealan izbor u bilo koje doba godine. Boravak na planini može da vam pomogne ne samo u prevenciji bolesti nego i u njihovom lečenju.

Povoljna klima, šuma, mir i čist vazduh pogoduju zdravlju, prevenciji i lečenju mnogih bolesti. Na planini, vetar je lek. Svega nekoliko dana je dovoljno da se posvetite zdravlju i osetite bolje.

Na nadmorskoj visini iznad hiljadu metara nailazite na kristalno čist vazduh bez bakterija i alergena. Zato i sam boravak na planini ima lekovita svojstva. Posebno se preporučuje osobama sa astmom i drugim respiratornim problemima. Osim toga, planinska klima jača odbrambenu sposobnost našeg organizma, pa je on jači u borbi sa virusima. Svež planinski vazduh stimuliše protok kiseonika u krvi i mozgu. Tako se popravljaju pamćenje i sve mentalne funkcije.

Nepregledne, mirisne, bujne livade i polja narcisa, kao i pogodna klima učinile su Zlatibor jedinstvenom riznicom zdravlja i neobičnom vazdušnom banjom. Boravak na ovoj planini pogodan je za lečenje oboljenja tiroidne žlezde, astme, malokrvnosti, bolesti metabolizma, kardiovaskularnih poremećaja, iscrpljenosti i nervne prenapregnutosti.

Kako je Zlatibor praznik za vaša pluća, isto tako je i praznik za vaše oči. Odmorićete pogled gledajući prostranstvo bogatog pejzaža i uživati u radosnom cvrkutu ptica. Posetite Vilu Borava i uživajte u udobnosti našeg smeštaja dok vreme provodite na ovoj divnoj planini.

28 Aug

Čarobna priroda Zlatibora privukla je producente i filmske zvezde da pojedine kadrove zabeleže baš na ovoj planini. Sklad u prirodi, bogatstvo pejzaža, ostavlja impresivne utiske na svakog posetioca. To su prepoznali i flmski urednici koji su znali da će Zlatibor ostaviti poseban pečat na njihov rad.

Da li ste znali da je Zlatibor domaćin mnogim filmskim scenama? Ukoliko niste, pročitajte sledeće redove i saznajte koji su to filmovi zabeležili zlatiborsku lepotu.

Filmovi su snimani širom Zlatibora pri čemu su pojedina sela u filmskim scenama bila toliko zastupljena da su stekla status srpskog Holivuda. Takvo selo je Dobroselica, u kojem je snimljeno osam filmova. Sama kinematografija je doprinela afirmaciji Zlatibora, kao planine neverovatnih prirodnih i etnografskih karakteristika.

I Bog stvori kafansku pevačicu

Ovaj domaći film je snimljen 1972. godine. Režirao ga je Jovan Živanović i spada u ostvarenja crnog talasa. Film je sniman u Čajetini, ljupkoj varošici u podnožju Zlatibora, kao i na Đerdapu. Ova ljubavna drama govori o životu jedne kafanske pevačice, Bele Seke, koja prikazuje tamnu stranu njenog života.

Na filmu se smenjuju kadrovi u kojima dominira prelepa Đerdapska klisura i reka Dunav, sa jedne strane, sa kadrovima snimljenim u kafanskom ambijentu, sa druge strane. Upravu tu dolazimo do Čajetine, i tamošnje kafane „Muzej“ u kojoj su snimljene gotovo sve kafanske scene u ovom filmu. U to vreme otmena kafana, opremljena predmetima koji imaju etnografsku vrednost poput: grnčarije, veriga, bakrača, preslica, volovskih točkova, kačica, fenjera i drugih, poslužila je kao veoma inspirativan prostor za snimanje sage o kafanskoj pevačici. Pomenute scene snimane u „Muzeju“ su najbolji dokaz da Zlatibor pored predivne prirode može da se pohvali i sjajnim kafanskim ambijentom.

Pogledajte ovaj film i saznajte kakav je epilog dobila ljubavna priča između Bele Seke i Ratka, kao i da li je Bela Seka uspela u svetu muzike. I još nešto, saznajte otkud Tozovac u kafani „Muzej“.

Radio Vihor zove Anđeliju

Ovaj domaći film je snimljen 1979. godine. Film je režirao Jovan Živanović, čovek čiji je životni put usko povezan sa selom Dobroselica, u kome je i snimio većinu svojih filmova i oživeo poslednjih dvadeset godina svog života. Film je sniman u selu Dobroselica i u obližnjem naselju Vodicama.

Komedija govori o pokušaju jednog bračnog para da u svom selu započne ugostiteljski biznis. Osnivaju motel, a u ovom biznisu im pomaže verenik njihove ćerke.

Krajolik Vodica i živopisno selo Dobroselica dominiraju od prve do poslednje scene ovog filma. Kadrovi su snimani u šumama Murtenice, na livadama kraj planinske reke Crni Rzav i u dvorištama kuća stanovnika sela Dobroselice. Ipak najveći broj scena je snimljen na mestu glavne radnje filma – u kultnom hotelu „Lovac“ na Vodicama. Hotel „Lovac“ je jedan od najstarijih hotela na Zlatiboru koji je počeo sa radom 1971. godine, a danas nažalost ne radi.

Život je čudo

Ovaj domaći film snimljen je 2004. godine u režiji Emira Kusturice. Film je sniman u Mokroj Gori, kao i u selu Dobroselici. Film je mešavina komedije i romanse i govori o sudbini inžinjera Luke i njegove porodice, nakon što je on preuzeo posao projektovanja pruge koja treba da poveže Srbiju i Bosnu.

Posebnu pažnju privlače filmske scene snimljene u porti i unutar crkve brvnare u Dobroselici. U mnogim scenama uloge su imali i seljaci iz Dobroselice koji još uvek prepričavaju doživljaje sa snimanja.

Uživajte u ovom filmu i scenama sa Zlatibora koje ćete poželeti da vidite prvi naredni put kada se nađete na ovoj planini.

Još je mnogo scena zabeleženo na našoj lepotici, ali želimo da dozvolimo i vama da istražujete i obavestite nas u komentaru, koji su to filmovi sa scenama zlatiborskog kraja koje nismo spomenuli a koji su na vas ostavili utisak?

Izvor: https://www.zlatibor.org/top-5-filmova-snimljenih-na-zlatiboru/

12 Aug

Moje omiljeno mesto je Zlatibor, ta prostrana visoravan prepuna borova, koja pod sunčevim zracima dobije neverovatan zlatni sjaj. Prostrani proplanci su moje omiljeno mesto, proplanci koji su ispresecani planinsikim potocima, privlače me svakodnevno, satima mogu da ih gledam, slikam, razmišljam o toj lepoti koja nas svakodnevno okružuje. Bogata smo zemlja, razmišljam, kada imamo ovu lepotu, čist pogled koji se pruža daleko na vrhove Tornika zove na zahvalnost.

Ova planina nam je dala mnogo lepote ali daje nam pre svega zdravlje. Zahvaljujuči karakterističnoj klimi i vazdušnim strujanjem koja se mogu naći samo ovde, harmoničan odnos između pošumljenih predela bora, jele, smrče i prostranih livada prekrivenih živopisnim biljem, bistra voda, čist vazduh, veliki broj sunčanih dana, Zlatibor odiše skladom i mirom, koji čoveka vraća da razmisli o pravim vrednostima kao što je mir koji daje sama priroda. Čaroban je to osećaj.

Čaroban je osećaj kada se nađeš na ovoj planini koja te ispuni mirom, osećajem da je sve predivno stvoreno, priroda nam je dala bogatstvo, koje trebamo znati iskoristiti. Pa makar samo udisati taj čist vazduh pomešan sa blagim mirisima raznih biljaka koje se prostiru proplancima.

Šetnja raznim puteljcima koji zovu na svakodnenvno istraživanje, odvedu te u zaborav.. Zaboraviš na vreme, na obaveze, na svaki pritisak i prepustiš se prirodi. Sve o čemu razmišljaš je taj trenutak razgledanja, istraživanja i uživanja u divnim skrivenim pogledima koji ostavljaju bez daha.

Bitno je da sebi priuštiš te momente. Odmorš dušu i telo. Ako već nisi uživao u ovoj planini, ništa te ne sprečava da to učiniš sada. Zaboravi na trenutak na sve druge obaveze i posveti se samo sebi i svom zdravlju. Piši nam u komentaru, koje je tvoje omiljeno mesto i podeli sa nama utiske i doživljaje tvog putovanja na planini Zlatibor.

02 Jul

Ovaj autentični muzej čini planinska arhitektura koja je upakovana u drvene kućice iz nekog prošlog vremena. Ovo je verodostojna slika koja prikazuje kako se nekada živelo u planinskim selima Zlatibora.

Svi posetioci mogu da uživaju u izložbenim postavkama. Izložba je nastala na osnovnu autentičnih zapisa uglednog profesora koji je poreklom iz Sirogojna, koji je pratio život jedne porodice iz ovog sela.

Nakon posete ovom divnom muzeju možete pogledati Muzej pletilja. Priča o džemperima iz Sirogojna počinje još sa 60 godina prošlog veka. Pletilje su se okupljale i uz ćaskanje plele džempere, dok tada nisu ni slutile da će od njihovog rada nastati brend o kome će se pričati.

One su radile od 1962. godine zatim su rad nastavile njihove ćerke. To su žene koje su radile za izvoz ceo jedan vek. Džemperi su pleteni od domaće vune sa zlatiborskog podneblja. Čitav ovaj projekat ručno rađenih odevnih predmeta kreće od 63 godine, kada je gospođa Dobrila Smiljanić došla na ovo meseto u kom je tradicija sela bilo pletenje. Kako su žene plele za svoje potrebe ona je okupila pletilje i napravila obuku zatim izašla na modnu reviju u Beogradu. Nakon toga, priključio se veliki broj pletilja. Gospođa Dobrila je radila kreacije i postojale su žene koje su radile prve modele po Dobrilinim kreacijama.

Pletenje je svakako jedan od najstarijih ručnih radova, i možemo reći da je ovo više zanatska metoda iako u poslednje vreme poprima epitet ručnog rada. Život bez pletenja je u prošlosti bilo nemoguće zamisliti, jer se većina odevnih i upotrebnih predmeta izrađivalo upravo ovom tehnikom.

U pletenju postoje razne vrste igala za pletenje i one se dele po svojim debljinama. Debljina igle za pletenje se bira u skladu sa debljinom vune ili konca, kao i u skladu sa željom da li želite da pletivo bude zbijeno ili rupičasto.

Od 1998. godine ove žene posluju pod nazivom Sirogojno company a svoje proizvode izvoze u Japan, Nemačku, Italiju, Švedsku, Rusiju i u mnoge druge zemlje. Ono što je domaće, rađeno srce, ručni rad i te kako se ceni što se po ovoj firmi i vidi. Ove džempere iz Sirogojna možete kupiti i u Beogradu.

Ali, još je lepše posetiti Zlatibor i selo Sirogojno u kome se nalazi ovi fantastični ručni radovi. Možete izabrati neki po vašoj meri i poneti uspomenu koja će vas itekako grejati tokom zimskih dana. Pišite nam o vašim utiscima!

22 Jun

Lepi sunčani dani okitili su Zlatibor novom bojom, novim mirisima i čarobnim zvukom ptica. Dani kao stvoreni za odmor sa vašim mališanima.

Kako je aktivnost deci neophodna, na Zlatiboru postoji dosta izbora za zabavu, i o tome ne morate mnogo brinuti. Zdrava okolina pružiće deci savršeno prijatan boravak i odličan san posle ispunjenog dana.

Kada stignete na Zlatibor i smestite se u vaš apartman, a to možete učiniti kontaktiranjem Vile Borove, razume se da umorni od puta želećete prvo da se okrepite. Pa čime nego jednom dobro poznatom komplet lepinjom, obrok za svaki deo dana u kome će uživati cela porodica. A nakon ukusnog obroka, sledi prva šetnja zlatiborskim krajolikom. Znamo da deca uvek imaju dosta energije da odmah istražuju okolinu, tako da podstaknuti njihovom energijom savetujemo vam da prvo obiđete Avantura park.

Kada vide koliko zabave na ovom mestu ima njihova pažnja biće okupirana raznim aktivnostima a vi ćete zajedno sa njima uživati i odmarati.

Avantura park je podeljen na tri celine, za različite grupe i uzraste. Viseći mostovi, mreže, lijane, paukove mreže od užadi, kretanje surf daskom.. kako spakovati svu tu zabavu u par dana? Ma ne brinite, deca će znati kako. Dok upozanju nove prijatelje i zabava počinje.

U ovom parku deca će proveriti svoju izdržljivost, ojačati i radovati se svakom novom danu i novoj avanturi. Za njihovu bezbednost, tu su instruktori koji će se brinuti o tome.

Dok deca imaju svoju organizovanu avanturu, dozvolite sebi da istražite vašu i zajedno sa njima obiđete Zlatibor i njegove znamenitosti koje će obogatiti vaš boravak. Okolina je prelepa budite avanturističkog duha, istražite ili pogledajte naše savete napravite plan kako bi vaš odmor na Zlatiboru iskoristili najbolje.

Možda ste već proveli odmor sa decom na Zlatiboru i možda imate dodatnih saveta kako da odmor bude zadovoljstvo za obe strane. Pišite nam u komentaru ili podelite vaše slike sa Zlatibora!

23 May

Stigli su nam sunčani dani i naša planina se isto toliko raduje suncu kao i belim pahuljama. Zato što na Zlatiboru aktivnosti ne prestaju kada zima prođe, već se samo prilagodi prijatnim i toplim danima a radosni uzvici i dalje odjekuju.

Gde ste vi planirali vaše letovanje? Ukoliko se još uvek dvoumite mi provereno znamo da će Zlatibor biti pravo osveženje za letnji odmor. Pa, kofere u ruke, i pođite sa nama!

Miris borovine, procvetalih livada, raspevanih ptičica odmah učine da se opustite. Prednost odmora na planini je ta što možete izabrati da vaš odmor bude aktivno uživanje ili pak pasivno uživanje. Možete učiniti da vam svaki dan bude različit u odnosu na to kako se osećate, šta želite tog dana, i šta vam prija.

Ako vam je za vreme odmora potrebna fizička aktivnost, i želite da aktivirate mišiće, zašto da ne? Bićete ispunjeni i biće vam dobro u vašoj koži. Možda vam je plan da ovog leta ostavite koji kilogram iza sebe pa samim tim učinite da izgledate još bolje. Pa eto puno dobrih razloga da dođete na Zlatibor.

Jutarnja kafica uz čist i mirisan vazduh, sunce se budi, nebo je vedro a vi nasmejani i zadovoljni. Patike za šetnju su tu i savršen odmor može da počne. Šetnja do brojnih vidikovaca sa očaravajućim pogledom je odmor za oči. Razgledanje prirode, piknik do obližnjeg sela, razgovor sa meštanima, upoznavanje tradicije.. Dobra, domaćinska hrana.

Drugog dana se već možete opredeliti za vožnju biciklom, ili pak za kupanje u nekom od obližnjih jezera koji imaju mogućnost roštiljanja u prirodi.

Trećeg dana ćete možda želeti da posetite istorijske znamenitosti kao što su brojne crkve brvnare, muzej na otvorenom u Sirogojnu, neki od brojnih manastira ili jednostavno sedeti na klupici i uživate u tišini.

Dok već sledećeg dana želećete da proćaskate na pijaci i kupite ukusnu pršutu i kajmak pa u prirodi uz meze uživati u drušvenim igrama i razgovorima.

Mnogo je izbora ako želite uživati i dopustiti sebi da vas Zlatibor očara. Kontaktirajte nas ovde i  rezervišite vaš apartman već danas.

Vidimo se na Zlatiboru, na planini koja odmara i dušu i telo.

03 May

Nekoliko sela na Zlatiboru sa svojim tradicionalnim duhom i zadivljujućom prirodom kriju prave umetničke bisere. Umetnici zlatiborskih sela, njihove galerije i umetnička dela otkriće vam novi pogled na ova srdačna sela.

Galerija “Vodenica” u Šljivovici

Pored poznate manifestacije po kojoj je poznato ovo selo Rakijada i dobro poznate šljivovice, selo je prepoznatljivo i po umetničkoj galeriji koja se nalazi na svega par desetina metara udaljenosti od centra sela. Galerija Vodenica akadmeskog vajara i slikara Branka Tijanića. Smeštena je u ambijentu stare drvene vodenice, što joj daje posebnu čar. Tu se nalaze slikarska dela zlatiborskih pejzaža, biste, spomenici običnih ljudi ovog kraja i javnih ličnosti srpskog kulturnog života. Atelje danas preminulog slikara, održava njegova ćerka.

Atelje Trnava Vlada Mitrovića

Na putu između Sirogojna ka Gostilju u selu Trnavi, nalazi se još jedna umetnička galerija. U mirnom i tihom okruženju porodičnog domaćinstva, samouki slikar i vajar Vlade Mitrović napravio je svoj atelje. Iako se nikada nije usavršavao i školovao, neverovatni zlatiborski pejzaži osvojili su srca posetilaca koji su makar jednom imali tu priliku da posete ovaj atelje. Pored zlatiborskih pejzaža koje je prikazivao, najveći pečat njegovom radu dale su kamene skulpture ptica. Radio je i druge kamene skulpture, najpoznatija je hadži Milentija Stefanovića, urađena za manastir Raču kod Bajine Bašte i skulpturu patrijarha Gavrila, rađenog za manastir Dubnicu.

Galerija “Zadužbina Božidara Kovačevića” na Borovoj glavi

Nedaleko od centra Zlatibora, 12 kilometera udaljena je nesvakidašnja i interesantna galerija akademskog slikara Božidara Kovačevića. Okružena divnim ambijentom netaknute prirode i prave planinske idile. Galerija predstavlja skup nekoliko zlatiborskih brvnara pa pored umetničke note predstavlja i oazu očuvane tradicije i arhitekture ovog kraja. Stalnu postavku čine više stotina akvarela, crteža, pastela, ulja na platnu, gde su između ostalog predstavljeni karakteristični pejzaži Zlatibora i portreti zlatiboraca. Svake godine za vreme leta, galerija je mesto gde se održava kulturna manifestacija Zalet, zlatiborsko art leto, brojne izložbe, džez koncerti, radionice i projekcije filmova.

Ovo je ipak samo deo umetnosti koju Zlatibor krije, otkrijte još mnoga umetnička dela i zabavite se, uživajte i podelite sa nama vaše omiljeno mesto na Zlatiboru.

23 Apr

Uređene ulice, lepa priroda i sređeni park, govore o šarmantnoj varošici Čajetini koja predstavlja pravu razglednicu planinskog gradića.

Postoji nekoliko predanja o nastanku imena Čajetine. Jedno predanje kaže da je ona bila posed turskog spahije Čaja a drugo da su Turci ovde uhvatili i zarobili jednom mladića, pa se mesto nazvalo po turskoj reči čajet, što znači nemoć. Međutim, pretpostavlja se da je najtačnije predanje to da ime potiče od reči čajati ili čajiti što je nekada na lokalnom govoru značilo čekati.

Prva pronađena dokumenta u kojim se pominje Čajetina jesu iz 1815. godine. To je pismo Jovana Mićića knjazu Milošu kojim ga obaveštava o prijemu poreskih knjiga. Čajetinu 1826. godine pominje i Joakim Vujić u svojoj knjizi “Putešestvije po Serbiji”. U svojoj knjizi piše da je od Čigote preko Strmca, kroz gustu šumu došao u MIćićevu Čajetinu, u kojoj je rujanski serdar imao svoj dvor.

Kada je postavljen za rujanskog kneza, Jovan Mićić je izabrao Čajetinu za svoje stalno sedište i 1817. godine je u njoj podigao konak sa mnogim zgradama. Oko tog konaka se kasnije razvila varošica Čajetina.

Čajetina je imala veliki značaj, bila je centar jedne velike teritorije, a preko nje su išle diplomatske veze Srbije sa Crnom Gorom. U to vreme je imala svega nekoliko kuća, ali se vremenom izgrađivala.

Godine 1930. opština je podnela molbu Ministarstvu unutrašnjih poslova da se Čajetina proglasi za varošicu. Ta molba je usvojena novembra iste godine, tako da je Srbija dobila jednu od najmanjih varošica.

Ko voli zvezde na plavom svodu,
ko voli bistru vodu,
ko nauči da razume
govor brda, polja, šume,
neka dođe u prirodu,

Adresa je evo, ova:
Ulica sto cvetova.
Putokazom nežnih grana,
trg livada rascvetana.

Kad zatrepte biser zrna,
s jutrom pođi tragom srna,
na planini sprat treći..
Ostalo će ptice reći.

Ko nauči da razume
govor reka, brda, šume,
i s pticama pesmu viti,
neka samo jednom dođe
pa će uvek dolaziti.