13 Apr

Staro, dvoglasno pevanje sačuvano je u zlatiborskim selima. Među borovima sa proplanka kroz sela razležu se stare pesme koje su na isti način pevane vekovima. Pevaju i mladi i stari, na saborima i skupovima, gde jednostavnim rečima u dva stiha stane cela priča, koja se pevanjem prenosi sa kolena na koleno.

U zlatiborskom i užičkom kraju od davnina se neguje instrumentalna i vokalno instrumentalna muzička tradicija. Najstarije i najviše zastupljeno je bilo jednoglasno pevanje, na različite načine i za posebne prilike. Bilo je uobičajeno pevanje u jedan glas jedne osobe za tihe uspavanke. Jednoglasno pevanje je istovremeno korišćeno i za pevanje na glas i kao tako poznato je pod imenom usjecanje.

Naročito je poznato pevanje iz vika. Ovakvo pevanje je očuvano do današnjih dana i često se može čuti na slavama, svadbama, vašarima i drugim seoskim dešavanjima. Ovo je ujedno i jedno od najtežih pevanja.

Za ovu vrstu pevanja tipično je da se na manji broj melodija peva više tekstova. Melodije predstavljaju vrstu obrasca, nazivaju se kajdom. U pevanju ovih pesama učestvuju dva ili više pevača. Dvoglas je blizak jednoglasu a ispoljava se pojavom povremenih sekundnih sazvuka ispod pratećeg glasa u jednoglasno otpevanoj pesmi.

Stara zlatiborska pesma ima svoj karakterističan ritam, intonaciju i melodiju. Najčešće je pevana na otvorenon odjekivajući prostranstvima nepreglednih pašnjaka. Veoma su zanimljivi tekstovi pesama i umne iskustvene poruke koje se prenose ovim pevanjem. Najčešće zastupljena voklano instrumentalna kombinacija u tradiciji ovog kraja bilo je pevanja uz gusle koje je posedovala i posebno čuvala svaka kuća. Instrumentalna tradicija bila je raznovrsna, mada danas u znatno skromnijem obliku. Najčešće su se koristile različite vrste svirala u obliku dvojnica, frula i sličnih narodnih instrumenata klarinetskog tipa.

Bogata muzička tradicija Zlatibora još uvek traje. Organizuju se brojni koncerti u prilog istraživanju tradicionalnih instrumenata i pevanja koja to i pokazuju.

Zlatiborci ii dalje neguju ovu tradiciju i to možemo videti po Saboru koji se svake godine održava u Rožanstvu, Sabor izvorne narodne pesme “Bez izvora nema vode”. Takmiče se izvorne pevačke grupe i pevači iz vika, zatim pobednici osvajaju razne nagrade.

Lepo je kada se stari trude da prenesu mladima tradiciju a još je lepše kada mladi to prihvataju i neguju. Tako nastaju manifestacije bogate kulturnim programom i to nasleđe nema cenu. Domaći turisti uživaju u izvođenju pevača iz vika a strani turisti se upoznaju sa kulturom i beleže svaki trenutak.

Možda je i za vas ovo novina, zato posetite naš Zlatibor i pored raznih znamenitosti upoznajte i nematerijalno kulturno nasleđe koje se čuje sa zlatibrskih brda još od davnina.

03 Apr

Zlatibor je mesto za svaku osobu koja želi dobar odmor, prijatnu atmosferu i pravo druženje sa stanovnicima kao i upoznavanje tradicije. Zlatibor neguje tradiciju, kvalitetnu hranu i dobru rakiju. Sve što će vam ova planina ponuditi ne može stati u par reda, ali može biti dovoljno da probudi u vama želju da je obiđete i verujte, nećete se pokajati.

1. Klima pogodna za zdravlje i odmor

Mediteranski i kontinentalni vetrovi se ukrštaju na Zlatiboru što odlično utiče na psihofizičko zdravlje ljudi. Leta su prijatna i topla sa svežim noćima, što je odlično za dobar odmor, dok su zime dosta duge i relativno jake sa padavinama. Sneg pada od oktobra do maja, sa kraćim ili dužim prekidima.

Letnje temperature znaju da pređu 30 stepeni ali su podnošljive zbog prisustva vetrova koji se ukrštaju pod nazivom “ruža vetrova”, koja kao što smo na početku rekli pogodno utiče na organizam. Ono što Zlatibor još izdvaja od drugih planinskih centare jeste veliki broj sunčanih časova.

2. Komplet lepinja – hrana za uživanje

Najbolja komplet lepinja se pravi na Zlatiboru ili kako je lokalci zovu “lepinja sa sve”. Taj naziv nosi još pre Drugog svetskog rata, najverovatnije zbog toga što su majstori najčešće jeli i stalno slali decu da im kupe lepinje sa jajima, kajmakom i pretopom, ali je bilo jednostavnije reći “lepinja sa sve”.

Pretop je najbolji sastojak lepinje. Dobija se tako što se pokupi mast posle pečenja jagnjetine ili svinjetine. Služi se uz jogurt ili kiselo mleko. I najslađe se jede prstima!

3. Čigota, pogled na Zlatibor

Ovo je jedan od vrhova Zlatibora i vidi se iz centra. Ako je lep dan sa ovog vrha se može videti Ribničko jezero i ceo Zlatibor. Kako se celi Zlatibor vidi, možete napraviti plan šta još želite videti i obići. Sa ovog mesta ćete uživati u pogledu i čistom planinskom vazduhu. Kada se vratite sa vrha u podnožju ćete moći da kupite lekovito bilje, vino, rakiju i slatko od šumskih jagoda.

4. Sirogojno, muzej na otvorenom

Selo Sirogojno nalazi se na 26 kilometara od turističkog centra Zlatibora. U njemu je jedini muzej na otvorenom u Srbiji, pod nazivom “Staro selo”.

Selo prikazuje svu osobenost graditeljstva Zlatiborskog kraja. Zlatiborska kuća od drveta poznata pod nazivom brvnara, najsavršeniji je oblik kuće srpskog stanovništva planinskih krajeva. Gradili su je samouki neimari prema potrebama i osećajima za sklad i lepotu. U tom kraju Srbije, vekovima je više generacija i familija živelo pod istim krovom u zadrugama, sa strogo utvrđenim pravilima ponašanja. Takav život je diktirao i raspored prostorija u kući.

Nekoliko autentičnih kuća sa pokućstvom iz prošlog veka, prikazuju kako se u radionicama izrađuju kopije predmeta od drveta i grnčarije koje predstavljaju vredan suvenir.

5. Vila Borova, udoban smeštaj

Vila Borova je tu za vas jer vam je potreban smeštaj koji će vam pružiti, sigurnu udobnost, mir, gostoprimljivost i savršenu lokaciju za obilazak svih isplaniranih znamenitosti. Smeštaj u srcu Zlatibora, na samo 100 metara od centra Zlatibora, autobuske stanice i pijaca. Posetite naš sajt i uverite se u kvalitet koji nas izdvaja godinama.

24 Mar

Ovu zanimljivu vožnju, možete započeti isključivo posle pravilne obuke i adekvatna opreme, a pre svega zaštitom koja podrazumeva kacigu.

Za bezbedno uživanje u ovom sportu potrebno je znanje o vožnji snowboarda, tehnici, terenu, i tehnici koja je usklađena sa vašim nivoom tehničkih znanja.

Snowboard nije sličan skijanju. Kada je skijanje u pitanju kontakt sa stazom se ostvaruje preko oba stopala postavljena na dve skije i usmerena prema napred. Dok u snowboardu su oba stopala postavljena u stranu i na jednoj su ploči. Skijaši koriste štapove za odgurivanje da bi održavali ravnotežu i pomagali se kod zaokreta, dok snowboarderi štapove ne koriste. Ravnotežu i promenu pravca vrše promenom težine.

Nekoliko tipova snowboarding-a:

Slobodna vožnja

Ovo je vožnja za početnike, lagano spuštanje niz stazu, uči se da se oseća položaj tela na dasci i drugi glavni elementi. Elementi kao što su održavanje ravnoteže, prebacivanje ravnoteže, zaustavljanje, zaokretanje i otklizavanje.

Snowboarding slobodnim stilom

Trikovi u vazduhu i na zemlji su tema ovog stila. Zbog njih se koriste različiti tipovi daski. Često se koristi daska sa dva vrha, odnosno sa repom identičnim vrhu, a sve radi lakše vožnje unazad i uspešnijeg prizemljenja.

Snowboard takmičenja

Takmičari vole brzu vožnju. Da bi to postigli koriste duže i ravne snowboard-e. Ovaj stil je najbliži alpskom skijanju.

Tri osnovne tehnike za početnike su:

Bezbedni padovi

Nije moguće proći bez padanja, pa ako već znamo da ćemo sigurno pasti bitno je da znamo kako da se ne povredimo prilikom pada, i ovu tehniku je potrebno usvojiti odmah na početku. Posledice pada mogu biti iščašenja, lomljenje zglobova, podlaktice, ključne kosti a sve kao posledica nespretnih pokušaja da se spasite od pada i dočekate na ruke. Zato je potrebno da vežbate “meke” bezbedne padove, jer kada vam to zaista bude trebalo instikt će vas spasiti i lagano spustiti na sneg.

Pre pada je bitno da se telo dovede u niži položaj savijajući kolena jer se tako spustite na niže težište.

Snowboard zaokreti

Zaokreti se izvode na dva načina, na strani prstiju i na strani peta. Nastavak objašnjenja se odnosi na one koji voze levom nogom napred. Ako ste vozač desnom nogom napred onda samo obrnite tehnike koje slede.

Bočni okret vrhom – prstima

Nagnite se malo napred, podignite pete i okrenite se lagano ramenima u desno. Kada izlazite iz okreza ispravite telo i ramena prema napred. Kolena treba da ostanu malo savijena i fleksibilna.

Bočni okret na peti

Lagano se nagnete napred, okrenete se ramenima ulevo i podignite vrh, kada izlaziš iz zavoja ispravi svoje telo i izravnaj ramena. Snowboard ne bi trebao ivicama da zaseca sneg već lagano da klizi prema napred.

Zaustavljanje

Zaustavljanje se može izvesti bočnim zaokretanje na prstima ili na peti. Zaustavljanje na prstima se izvodi tako što se nagnete lagano napred dok se daska ne postavi uspravno u odnosu na padinu zatim se lagano uspravite, otkliznućete bočno i zaustavićete se.

Zaustavljanje na peti je slično bočnom zaokretu. Okrenete ramena prema levo, nagnete telo lagano unazad i podignete vrh.

Nadamo se da ćete primeniti ove savete i da će vam biti od koristi.

Izvor: http://www.skijanje.co.rs

14 Mar

Glavna asocijacija na zimu jeste planina. Ukoliko volite da putujete i u svakom putovanju vidite novu avanturu, zašto ne biste upravo sada spakovali kofere i otputovali na planinu? Na našu dobro poznatu Zlatnu planinu.

Svako godišnje doba ima svoje čari ali upravo zima provedena na planini daje nezaboravno iskustvo koje se mora doživeti. Planina koja u isto vreme pruža mir, i odmor ali i pored toga sve tipične zimske čarolije, nudi takođe i ogroman broj aktivnosti za one sa većim ambicijama i željom za provodom.

Naravno, dobar odmor ne može biti sasvim ugodan bez fantastičnih apartmana naše Vile Borove koju morate posetiti ako već do sada niste. Možete biti sigurni da ste izabrali pravo mesto za kvalitetan odmor.

Kako na Zlatiboru ima snežnog pokrivača na pretek, zabava je apsolutno zagarantovana. Deca se sankaju, grudvaju, prave Sneška i provode kvalitetno vreme na planini uz čist vazduh koji je na Zlatiboru pravi lek.

Kao pauza pored svih zimskih sportova brojni lokali pabovi i restorni će vas zagrejati uz omiljenu kafu a uveče će vas skoro svuda čekati kuvano vino. Neki pabovi imaju organizovane večernje svirke kako bi svaki deo dana bio ispunjen.

Naravno sve ove aktivnosti na Zlatiboru se i te kako podrazumevaju ali mnogo je drugih zanimljivosti koje nismo spomenuli a zaista su nezaobilazan deo ovog odmora. Jedna od njih je čuvena zlatiborska pijaca. Da, da, mesto prijatnih mirisa, domaćih proizvoda, veselih trgovaca i zadovoljnih turista.

Sigurno ćete na ovoj pijaci, koja je bogata kvalitetnim ukusima, pronaći nešto za vas ili nešto za poklon vama dragih ljudi.

Zatim, ono što morate obići jesu vidikovci koji su raj za oči i uživanje za dušu. Mnogo je lepih predela koji se moraju zabeležiti i sačuvati na nekoj od vaših fotografija sa putovanja. Na našem Zlatiboru takvih predela toplih i zlatnih ima svuda.

Dok se šeteta stazama Zlatibora pazite da ne propustite poseban trenutak zalaska sunca sa vidikovca na Obadovom brdu.

Od centra Zlatibora do vidikovca se može doći pristupačnim putem, većim delom je asfaltiran, a ostatak puta je utabana prirodna staza, ukupne dužine 6 kilometara. Pogled sa ovod vidikovca pruža se na ravnicu Braneška polja, brojna seoska domaćinstva Šljivovice. Odatle ćete takođe videti seosku crkvu skladne arhitetkture.

Samo deo koji je stao u ovim redovima ovog teksta, opisuje divan odmor pun lepih trenutaka, kako bi i vi bili deo takvog odmora kontaktirajte Vilu Borovu i budite bezbrižni. Mnogo je još lepih predela koje morate otkriti i upoznati Zlatibor, ako to niste do sada.

Pišite nam kako ste se proveli!

15 Dec

Kraljevski orao ili orao krstaš je veliki orao iz porodice jastrebova. Nekada je ova ptica bila često viđena na našim prostorima ali danas je ugrožena vrsta i u svetu i kod nas, preti joj izumiranje.

Orao krstaš uglavnom naseljava predele do 1000 metara nadmorske visine, tamo gde nema previše šuma. Za gnezdno bira visoko usamljeno drvo sa kojeg ima pregled širokog terena.

Velika i snažna grabljivica, dugačka je oko 80 centimetara sa rasponom krila od 200 centimetara. Ženke su malo krupnije od mužjaka. Mladi se razlikuju od starijih po perju, kod odraslih primeraka perje gornjeg dela glave i vrata je bledožute boje, sa karakterističnim belim naramenicama na leđima. Kljun je veilki i snažan, sivo-plav sa crnim vrhom. Dok kod mladunaca perje po telu je uglavnom svetle žuto-smeđe boje prošarano brojnim šarama. Kada dostignu starost od 6 godina dobijaju potpuno crno-smeđu boju perja odraslih jedinki.

Glavnu hranu orla krstaša predstavljaju sisari i ptice i malo ređe gmizavci. Počasti se i ostacima uginulih divljih i domaćih životinja. Od sisara najčešće se hrani zečevima, sitnim glodarima ili čak lisicom i mačkom. Dok ptice kojima se hrani jesu razni golubovi, koke, vrane, domaća živina… Veoma se retko hrani gušterima, zmijama i kornjačama.

Jaja se polažu tokom prve polovine aprila na našem podneblju, u vremenskom razmaku od 3 dana, jednom u toku godine. U leglu se prosečno nalaze dva do tri jajeta. Na jajima leže oba roditelja naizmenično i inkubacija traje 43 dana. Mladi se izlegu tokom maja gde se oba roditelja staraju za mladunce. Tokom prvih deset dana ženka je stalno u gnezdu, štiti mladnuce i hrani. Dok mužjak lovi i donosi hranu. Kada prođu desetak dana ženka počinje sve više da napušta gnezdo i da lovi zajedno sa mužjakom.

Ženka mladunce hrani “kljun na kljun” više od pet nedelja, a kasnije počinju sami da raskidaju plen. Posle 65 do 70 dana od izleganja mladunci počinju da lete. Na početku su zavisni od roditelja, i ne mogu sami da ulove hranu, postepeno se uče lovu.

Orao krstaš je jedna od najugroženijih vrsta ptica u Srbiji, čija se populacija od tri gnezdeća para nalazi na ivici opstanka. Zato je Orao krstaš zaštićen kao prirodna retkost Zakonom o zaštiti prirode i lovstva Srbije.

03 Dec

Optšina Arilje poznata je po uzgoju malina međutim, mogla bi da postane rasadnik još jednog voća u našoj zemlji, američke borovnice. Zlatibor je pogodan za ovu vrstu kulture, zbog svog geografskog položaja, ali i klime i čistog vazduha. Proizvodnja i izvoz borovnice, kao i drugih potpuno domaćih, a posebno poljoprivrednih proizvoda, je za ovu sredinu od velikog značaja.

Zahvaljujući izuzetno povoljnim prirodnim uslovima, poljoprivredni proizvodi proizvedeni u našoj zemlji po kvalitetu su u samom svetskom vrhu i kao takvi nalaze svoje mesto na probirljivom i veoma zatvorenom tržištu razvijenih zemalja zapada. Tu se pre svega radi o smrznutom voću i povrću, među kojem jagodasto voće zauzima vodeće mesto.

Borovnice se u Srbiji gaje šest godina i trenutno je pod zasadima oko 90 hektara. Srbija bi, po rečima predsednika Nacionalnog udruženja “Srpska borovnica” mogla postati jedan od vodećih proizvođača plodova zdravlja u Evropi, ukoliko se nastavi trend povećanja površina pod zasadima i to na godišnjem nivou od 50 hektara.

Američka visokožbunasta borovnica potiče iz SAD. Dostiže visinu od 3 do 4,5 metara, a najbolje uspeva na vlažnim staništima i većoj nadmorskoj visini. Zbog specifičnosti korenovog sistema, veoma je osetljiva na sušu. Borovnica je po mnogo čemu specifična biljka. Pripada grupi jagodastih voćaka i veoma je značajna i korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih svojstava ploda. Borovnica je dugovečna biljka i njena eksploatacija traje od 20 pa do 50 godina i više.

Ona je najveći prirodni antioksidans i jedna od najzdravijih voćaka za svežu konzumaciju. Dokazano je da se konzumiranjem borovnice usporava proces starenja, jača imuni sistem, sprečava infarkt i moždane udare, pomaže prevenciji kardiovaskularnih bolesti i naročito poboljšava vid.

Prednost gajenja ove biljke jeste to što sazrevanje ploda počinje rano u junu kada se javlja deficit plodova na evropskom tržištu. Rano donosi rod, već u drugoj godini zasada.

Plod borovnice je veoma cenjeno i ukusno voće. Ima visok sadržaj šećera, vitamina, mineralnih soli. Zato se možemo pohvaliti time da jedno takvo cenjeno voće raste upravo u našoj zemlji i da je traženo na Evropskom tržištu zbog svog kvaliteta.

10 Oct

U jesen, veverice na sve strane u prirodi pronalaze bobice, koštunjavo voće, semenke, dugotrajnu hranu kao što su semenke bukve, lešnici i orasi, zatim sve to skriva u svoj dom za predstojeću sezonu. Sjajnim čulom mirisa, ovaj glodar svoj špajzić sa zalihama hrane može da namiriše duž svojih poznatih ruta i ispod sloja snega od 30 centimetara. Dok one zaboravljene semenke koje su posađene na proleće počinju da niču. Zbog toga je veverica veoma važna za razvoj mnogih stabala u šumi.

Zaštićena vrsta veverica na Zlatiboru jeste upravo Evropska veverica. Ona je dugačka od 19 do 23 centimetara, samo rep je dugačak od 15 do 25 centimetara. Njena težina iznosi od 250 do 340 grama. Nešto je manja od sive veverice, i mužjaci i ženke su iste veličine. Dugačak rep joj pomaže u održavanju ravnoteže i pravca pri skakanju od drveta do drveta.

Boja krzna varira, u zavisnosti od regiona može biti od crne do crvene, dok je stomak krem boje. Dva puta u toku godine menjaju krzno, leti je tanje a zimi je deblje i dosta tamnije. One sa crvenkastim krznom najčešće naseljavaju listopadne šume, a u tamnim i hladnim zimzelenim šumama žive predstavnice tamnijeg krzna. Po ušima se najviše razlikuju od drugih veverica, jer im se pojave veliki čuperci na ušima. Imaju oštre, iskrivljene kandže kojima se penju po drveću.

Evropska veverica naseljava čitavu Srednju Evropu i može se videti u listopadnim i u zimzelenim šumama, kao i u mešovitim. Sve češće ih možemo sresti u parkovima i baštama, jer, svesne su da se u blizini ljudi može lepo živeti.

Kada veverica završi svoju potragu za hranom odlazi na odmor u svoj dom, koji je uglavnom napravljen od grana, lišća, mahovine i smešten je visoko u krošnji drveta. Ali, ukoliko niste znali, vevericama nije dovoljna samo jedna kuća, ovi mali umetnici prirode često imaju dva, tri stana i stalno se sele iz jednog u drugi. Svaki stan ima najmanje dva izlaza. Debeli zidovi štite skrovište od kiše i snega i čuvaju toplotu tokom zime. Kada temperatura padne ispod nule, veverica se povlači u svoje sklonište i čeka novu sezonu prikupljanja hrane.

Parenje traje kasno u zimu, tokom februara i marta i leti između juna i jula. Ženka se tokom jedne godine okoti dva puta, gde uglavnom bude po tri ili četiri mladih, ali u najboljem slučaju može se roditi i do šest malih veverica. Mladunčad se rađaju slepi, gluvi i u potpunosti zavise od majke. Na rođenju su teški 10, 15, grama. Nakon 20 dana dobijaju dlaku, oči i uši im se otvarajau nakon tri do četiri nedelje, a svi zubi se razviju tek kada napune 42 dana. Čvrstu hranu mogu da jedu kada prođe 40 dana i od tada su spremni da napuste gnezdo u potrazi za hranom.

Prosečan životni vek Evropske veverice je tri godine, iako individualne jedinke mogu preživeti i do sedam, u zatočeništvu do 10 godina. Ova vrsta veverica uglavnom živi samostalno i ne voli da deli hranu sa ostalim vevericama. Međutim kada dođe zima, nekoliko veverica deli isto gnezdo kako bi se ugrejali.

Ova vrsta je zaštićena skoro u celoj Evropi.

Ukoliko nekada naiđete na ova mala i slatka stvorenja, podelite sa njima malo lešnika ili nekog drugog koštunjavog voća, one će vama ulepšati dan a sa malo hrane i vi njima sigurno.

04 Oct

Beli bor je četinarska vrsta koja pripada porodici Pinaceae. To je zimzeleno drvo koje može da naraste i do 40 metara visine, a širina stabla do 1 metar. Beli bor dostiže starost i do 200 godina. Rasprostranjen je na području većeg dela Evrope i severne Azije. U našoj zemlji raste u plnaninskim oblastima na hladnijim površinama severne i zapadne Srbije iznad 900 metara. Na planini Zlatibor, Maljen, Povlen, Tari, Mokroj gori, Prokletijama i Murtenici.

Ovo drvo podnosi čak surovu klimu krajnjeg severa, sa vrlo jakim mrazevima i suvom kontinentalnom klimom južnih predela. Podnosi rast na suvom zemljištu, ali isto tako i na veoma vlažnom.

Beli bor je važna vrsta u pošumljavanju ogolelih peskovitih površina. Brzo raste i njegovo drvo je dobrog kvaliteta i ima raznovrsnu primenu.

Koren je snažan sa izraženom žilom koja prodire duboko u zemlju i grana se u brojne bočne korene. Dok je drvo mlado, kora je tanka i crvenkasta, a kako drvo stari postaje sivo-smeđa, debela i ljušti se u komadima. Pupoljci su jajasti, zaobljeni, prekriveni ljuskama.

Mladi izdanci i iglice se sakupljaju u rano proleće, jer tada sadrže jako visoku koncentraciju vitamina C. Od njih se pravi čaj ili kućni sirup za lečenje disajnih organa. Dobar je kod kašljanja, bronhitisa, promuklosti.

Od iglica se destilacijom, vodenom parom dobija eterično ulje koje je bogato monoterpenima. Korisno je kod reumatskih problema.

Poznate su mnoge podvrste belog bora, od kojih je najzanimljiviji zlatni bor sa mladim četinama zlatnožute boje. Ova podvrsta čije je naučno ime Pinus silvestris Variegata Zlatiborica raste na Zlatiboru i predstavlja zaštitni znak planine. Čak se i ime Zlatibora vezuje za zlatni bor. Naime, Zlatibor je u prošlosti (delimično i sada) bio veoma bogat borovim šumama. Šume crnog i belog bora bile su veliko bogatstvo ovog kraja. Koristili su ih kao građevinski materijal za kuće i druge objekte: zgrade, ambare, košare, torove, ograde oko kuća i imanja. Od borova se proizvodio veoma dragoceni katran koji se izvozio u mnoge krajeve.

Tu je i borov luč koji je u prošlosti služio za osvetljavanje prostorija u kojima su ljudi živeli a koji su Zlatiborci prodavali po celoj Srbiji. Znači, od bora se moglo živeti. Bio je zlata vredan, zaista zlatan bor. To je mogao biti razlog za ime ove planine. Ali nije ovde samo u pitanju velika ekonomska vrednost bora, upotrebna i tržišna, ovaj bor ima crvenkastožutu ili žutu, zlatastu boju kore, žuto stablo. Dakle i izgled bora mogao je biti razlog za ime.

U medicinske svrhe od belog bora koriste se katran, iglice i pupoljci, etarsko ulje dobijeno iz iglica i pupoljaka, kao i prečišćeno terpentinsko ulje.

Katran dobijen iz belog bora ima primenu u dermatologiji i veterinarskoj medicini. Koristi se protiv upala, za jačanje kože, protiv šugavosti – spolja u obliku lekovitih masti. Iglice i pupoljci belog bora koriste se kod povišenog krvnog pritiska, prehlade, kašlja, bronhitisa, promrzlina, zapaljenja sluzokože usta i ždrela, kao i protiv mišićnog bola. Primenjuju se u obliku čajnih mešavina, sirupa i tinktura za unutrašnju upotrebu, odnosno alkoholnog ili uljanog ekstrakta za spoljašnju upotrebu – obično kao kupka.

04 Sep

Jedno od najpoznatijih jezera naše zemlje, na kojem svoje godišnje odmore vole da provode mnogi, jeste jezero na granici Srbije i Bosne i Hercegovine, Perućac. Ime je dobilo po obližnjem istoimenom mestu Perućac, koje pripada kao i jezero, opštini Bajina Bašta.

Ta čuvena reka Drina, koja u svom kanjonu krije i dubine od 1000 metara, je prema tome jedan od većih kanjona po dubini u Evropi. Jedno je od većih prirodnih bogatstva koje naša zemlja ima, i ujedno je zaslužna i za nastanak ovog prelepog jezera Perućac, koje svake godine na svoje prekrasne obale mami sve veći broj posetilaca.
Jezero je nastalo veštačkim putem, pregrađivanjem toka reke Drine, prvenstveno zbog potrebe hidroelektrane „Bajina Bašta“, od koje je udaljeno nekih 7 kilometara. Širina jezera veoma se razlikuje, na nekim mestima iznosi 100 metara, a na nekim se pruža i do 1.100 metara. Najveća dubina jezera, znatno je manja od dubine samog kanjona reke Drine, i ona iznosi 80 metara. Same obale jezera su izuzetno strme, te plićak skoro i da ne postoji. Na svega par metara od obale počinju dubine od 3, pa i do 8 metara u zavisnosti od mesta do mesta, ali i od trenutnog vodostaja.

Po čemu se jezero Perućac izdvaja od ostalih u Srbiji i zbog čega je jedno od omiljenih jezera za letnje odomore?

Izdvaja se od ostalih u našoj zemlji jer spada u jedno od najčistijih jezera na ovim područjima. Ono što ga još izdvaja, a takođe ga i čini veoma popularnim kod turista, jeste sama njegova geografska pozicija, mogućnosti koje boravak na njemu pruža, odnosno neverovatna prirodna bogatstva u njegovoj okolini. Ribolovcima je ovo svakako jedno od omiljenih mesta za odmor, jer je reka Drina poznata kao pravi raj za pecaroše, a samim tim i jezero Perućac. Dobri pescaroši se, prilikom boravka na obalama jezera Perućac, i same reke Drine mogu pohvaliti ulovima losos pastrmke, pored lososa, na vešt mamac mogu se uhvatiti i linjak, som, šaran, klen, bandar, mrena.

Zbog samog položaja jezera, njegovih velikih razmera i uticaja klime na ovom području, samo su dva meseca tokom godine idealna za pravi letnji odmor koji podrazumeva kupanje, a to su jul i avgust. Temperatura vode retko kada prelazi 22 stepena, što i nije mnogo, međutim u vrelim letnjim mesecima, kada sunce peče, potrebnija vam je voda u kojoj se možete ljudski rashladiti i plivati. Dakle, kada počnu one paklene letnje vrućine, kada niko od nas ne zna šta će sa sobom, pravac na put, na rajsko mesto u našoj zemlji, na jezero Perućac. Pored čiste vode, idealne po svojoj temperaturi za plivanje i pored bogatstva ribe koje će već privući brojne pecaroše, ovo jezero nudi i mnoštvo drugih atrakcija i prirodnih lepota za svoje posetioce. Važno je znati da se jezero nalazi nadomak granica čuvenog Nacionalnog parka Tara. Bogatstvo flore i faune na ovom prostoru , zaista je čudesno, a predeli koji će se pred vama svakodnevno otkrivati učiniće da se osećate kao da ste stvarno otkrili raj na zemlji.

Napomenuli smo da je kanjon reke Drine jedan od najdubljih kanjona u Evropi, ali da li ste znali da na ovim prostorima protiče i jedan od najmanjih reka u Evropi? Da, u pitanju je reka koju mnogi od milošte nazivaju “reka godina”, zabog njene dužine koja ima metara koliko godina dana, odnosno svega 365 metara. Njeno pravo ime je Vrelo, a zanimljivo je i to da je na samom izvorištu ove kratke reke sagrađen ribnjak izuzetno ukusne pastrmke. Reka godina uliva se u Drinu, i to praveći jedan veličanstveni slap.

Krstarenje jezerom koje plovi dalje kanjonom Drine, ne može ni jednog posetioca ostaviti ravnodušnim. Takođe, poznato je da upravo sa Perućačkog jezera kreće nadaleko čuvena Drinska regata koja ima tradiciju dugu čak 18 godina.

06 Jul

Osim što je poznat po čistom vazduhu i prelepoj prirodi, Zlatibor je poznat i po kvalitetnoj, zdravoj i veoma ukusnoj hrani. Hrana vas ovde jednostavno mami i zove da uživate u svakom zalogaju.

Zlatiborska pršuta

Posebno mesto među domaćim specijalitetima zauzima zlatiborska pršuta. Ovaj suhomesnati specijalitet za svoj savršen ukus može da zahvali domaćinima koji su u potpunosti usavršili metodu sušenja mesa. Meso se suši po tradicionalnom receptu koji se nasleđivao od kolena do kolena. Dobro usoljeno meso suši se na dimu od bukovine što je izdvaja po njenom prepoznatljivom mirisu i boji. Cela procedura traje tridesetak dana. Ako zaista želite da otkrijete tajnu domaće zlatiborske pršute onda trebate da posetite selo Mačkat. Ovo selo se nalazi na 10 kilometara od Zlatibora i u njemu se pravi najbolja pršuta ovog kraja. U Mačkatu se svake godine održava “Pršutijada” koju poseti desetine hiljada ljubitelja pršute kao i drugih suhomesnatih proizvoda.

Poznata Zlatiborska jagnjetina

Za ovaj specijalitet kažu da je najbolji u Srbiji a i šire. Pogodni klimatski uslovi, zlatiborski pašnjaci, tradicionalan način pripreme daju ovom jelu poseban, prepoznatljiv ukus. Gotovo da nema turiste koji nije probao ovaj specijalitet. Po rečima domaćina zlatiborskog kraja, jagnje se mora peći oko 4-5 sati na jakoj vatri uz stalan nadzor. Nakon toga kada se meso malo prohladi, spremno je za posluženje.

Komplet lepinja

Poznati specijalitet ovog kraja koji je nastao kombinacijom mladog zlatiborskog kajmaka, jaja, pretopa, daje fantastičan kulinarski doživljaj. U kombinaciji sa ovom lepinjom najlepše se uklapa domaće kiselo mleko, koje upotpunjuje sami ukus. Tajana ove ukusne lepinje je u kvalitetnom kajmaku i veštini pečenja. Poznato je da se ovaj specijalitet jede prstima, tako da, uživajte bez ustručavanja.

Kajmak

Pored neverovatno bogate ponude sireva, ipak, kajmak je neodoljiv zlatiborski mlečni proizvod. Kajmak je mlečna masa koja se skuplja na na vrhu kuvanog mleka i koristi se kao namaz za hleb, uštipke, za šta god vam je drago. Najslađi je onaj zalogaj kada se kajmak razmaže na hlebu koji je tek izašao iz rerne. Tada, ukus domaćeg hleba i otopljenog kajmaka daje neverovatan spoj. A ukus kajmaka sa ovog kraja je sam po sebi neverovatan.

Borov med

Borov med je prirodni lek spakovan u teglu. Ne preporučujemo tek tako borov med sa Zlatibora. Naime, za borov med su potrebni odlični klimatski uslovi i iglice četinara, što Zlatibor itekako poseduje. Mora se napomenuti da ovo nije originalni borov med, jer se borov med pravi od smole koja nastaje na iglicama četinara, ali kod nas to nije moguće. Ipak, med i pored toga, jednim delom, ima ukus smole. Zlatiborski borov med je dobar za upale grla, astmu, bronhitis i ostale probleme sa disajnim putevima.

Doživljaj ovih neverovatnih kulinarskih ukusa i specijaliteta apsolutno će vas oduševiti. Uživaćete u svakom zalogaju, čiji ćete ukus zapamtiti. Dok tako uživate u razgledanju i specijalitetima koje nudi tradicija ovih domaćina sve što ćete poželeti jeste da se vratite što pre i ponovo doživite svaki trenutak.

Da li ste ogladneli? Prvom prilikom obiđite Zlatibor i uživajte u pravim specijalitetima, naravno, pišite nam šta vas je od ovih specijaliteta posebno kupilo!