15 Jan

Da li vam je poznat onaj osećaj kada biste najradije nekome prekinuli vezu, naglo završili sastanak sa klijentom, isključili sve telefone, spakovali par krpica i četkicu za zube i pobegli nekud “Bogu iza nogu”?

Da, i meni.

Onda sigurno znate i onaj osećaj kada pomislite u sebi: Da mi je samo tri dana bekstva od ove gužve, rokova, galame… A onda verovatno sami sebe utešite ubeđenjem da su turistička mesta podjednako bučna i krcata poput tog sa kog ste želeli da pobegnete.

E pa, verujte mi na reč, ja sam pronašla  mesto koje ispunjava sve kriterijume koje sam sebi u tom trenutku postavila.

Bio je to kraj marta i jedan krajnje iscrpljujući četvrtak. Trebalo je ispoštovati zadate rokove, odgovoriti na svaki mejl koji je te sedmice stigao u moje sanduče, otići u školu, pa u vrtić po decu i stići kući na ručak. Koji treba na brzinu pripremiti.

Ukratko, jedan od onih dana kada vam nije ni do čega, ali svejedno, život ide dalje.

Sela sam te večeri na kauč i neraspoloženo uzdahnula. Nisam morala ni da kažem šta mi je. Muž me je pogledao i dobacio: “A šta kažeš na to da ovaj petak spojimo sa vikendom i odemo negde da slušamo zrikavce?”

Nasmejala sam se, samo da bih mu pokazala da ne omalovažavam njegov trud da me oraspoloži. “A gde to, gospodine Svetski Putniče?”, pitala sam, blago ironično. “Ovde.”, rekao je i okrenuo ekran tableta prema meni. Na slici su bile niske, drvene kućice i prelepe zelene padine. Shvatila sam da se nije šalio. Takođe mi je istog trenutka bilo jasno da to nije neizvodljivo, kao što sam ja već unapred presudila.

Već sledećeg dana, sa minimalnim prtljagom, našli smo se u sred one iste slike, ovaj put uživo. Možda pogađate, bili smo na Zlatiboru. Osoblje na recepciji “Vile Borova” nas je uputilo, tako da smo bez problema pronašli taj prelepi predeo. Na nekih 6 km od centra Zlatibora prema Sirogojnu pronašli smo ovu prelepu oazu netaknute prirode. Selo Rudine.

Teško je poverovati da postoji mesto koje na tako volšeban način odoleva duhu modernog doba. Kažu da selo broji tek nekih stotinak meštana, a mnogi od njih, na koje smo nailazili tokom šetnje, bili su vrlo raspoloženi da nam ispričaju ponešto o svom rodnom kraju. Dirljivo je bilo čuti sa koliko ljubavi oni pričaju o svom zavičaju i zamljacima, pogotovo nama, koji dolazimo iz solitera, u kome već godinama živimo pored ljudi kojima ni ime ne bismo znali da nije poštanskih sandučića i interfona na ulazu. Ovim ljudima ta otuđenost nije poznata. Neretko su nas pozivali da budemo njihovi gosti. Da probamo pravi zlatiborski kajmak. I pršutu. I rakiju! I onu toplu, domaću, mirisnu pogaču. Prosto je bilo nemoguće odoleti toj neposrednoj gostoljubivosti.

A kada smo sve isprobali i obišli, odlučili smo da rasprostremo ćebe na jednom nepreglednom pašnjaku. Pogled je bio veličanstven. Padina okupana suncem, širila je prelep miris trave i lekovitog bilja, koje je ovaj put lečilo dušu. Nisam čula zrikavce (nije im ni bilo vreme), ali zato jesam bila očarana milozvučnim cvrkutom ptica. Shvatih da sam ovako zadovoljna i ispunjena bila još kao dete, dok mi je deda objašnjavao kako da razlikujem ptice po načinu pevanja. I da sam u međuvremenu zaboravila kako je lako i lepo osetiti tu istinsku životnu radost. Sve što mi je trebalo jeste taj ponovni, bliski susret sa prirodom. I taj osećaj da nebo iznad sebe vidim i zatvorenih očiju.

U nedelju popodne već smo se pripremali za povratak kući. Malo je reći da sam sa tugom napuštala ovo rajsko mesto. Jedino što me je radovalo je to što sam odatle odlazila prepuna nove, sveže životne energije. Upravo to mi je bilo preko potrebno da na svakodnevnu rutinu u koju sam upala pogledam drugim očima.

Zapravo, poenta ove priče je da sada ova mala bekstva planiramo jako često. Shvatili smo da nam za uživanje i “punjenje baterija” nije potrebna neka egzotična, prekookeanska destinacija. Bar ako vam je temperament sličan mom, a ukoliko ste pročitali ovaj tekst do kraja, verujem da jeste. Nisu vam potrebni posrednici i turističke agencije. Zlatibor je tu, a na prelepom Zlatiboru još lepše selo Rudine. Mesto kom se iznova i iznova vraćam, sada već dragim poznanicima, kad god osetim da mi je svakodnevica postala tmurna i zagušljiva.

18 Oct

Pročitala sam negde rečenicu da život nije plaža već planina. Pomislih, ima li to smisla? Možda će neko reći upravo suprotno, ali, kada zaronim u svoje misli dublje, shvatim, da ima smisla. Život je za mene planina.

Prolazim kroz razne male puteljke u životu, neke prođem brzo, neke sporije. Neki su prostrani, neki previše uski. Neki su strmi a neki ne. Često pokušam da se uspmnem, pa padnem. Nekada naiđem na slepi putić. Ali, ne odustajem, penjem se nastavljam dalje. Nekada me sačeka prepreka na putu, razmišljam kako da je rešim, pomerim sa puta, raščistim sve i nastavim dalje. Nekada je potreban veći napor i snaga, a nekada, samo pustiš da te put vodi. Vidiš, zašto je za mene planina život? Planina me uči, pruža mi divne i beskrajne vidike. Prostor, slobodu, ali u isto vreme i osećaj divljenja i poštovanja. Planina me zove da uvek idem napred, tražim više i doživim više. Planina mi kaže da ako nastavim još samo malo, iza ovog teškog uspona sačekaće me divan pogled na predivno okruženje.

Planina mi jednostavno pojasni da ako želim da doživim najlepši pogled, dođem do vrha i odmorim, moram naporno da se penjem, pešačim, oznojim, ali nikako mi ne da da odustanem. I na samom kraju, prisutno je pravo zadovoljstvo. Uspela sam, planina je čarobna.

Kada se šetam Zlatiborom, udahnem duboko, pogledam u predivan zalazak sunca, shvatim, sve je divno i sve je dobro. Planina je lek, umiruje, vraća nadu i daje snagu. Priroda nas zove, Zlatibor nas čeka. Malo je potrebno da se osetimo dobro, zahvalno. Zato je planina život.

Imamo našu posebnu planinu Zlatibor, sa prelepim pejzažima, čistim vazduhom, pogledima koji ostavljaju bez daha, koji je lek od prirode bolji?

Potrebno je samo da se pokreneš i shvatiš da ono što možeš da uradiš za svoje zdravlje i pomogneš sebi, izbegneš stres i brigu, je tako malo a opet toliko puno se doživi. Otkrij najskrovitije delove Zlatibora, upoznaj pravu muziku prirode, oslušni, shvati šta je to što planina tebe danas može da pouči? Istražuj, probudi radoznalost u sebi i dopusti da te Zlatibor iznenadi i osveži.

Za dobar smeštaj, znaj da je Vila Borova tu na raspolaganju. Provereno mesto za udoban san pod zlatiborskim nebom.

05 Oct

Šta se krije iza bora pitala me ljupka Gora,
Iza bora Zlatibora sakrila se rujna zora,
sakrilo se Sunce sjajno, što nas greje neprestano

Iza bora Zlatibora sakrio se ptičiji glas
što mi jutrom peva, svira i mom srcu radost dariva,
Sakrio je bor taj Zlatni, šume, reke, i proplanke i seljačke opanke

Seljaka što vredno radi, seje seme da posadi,
da posadi zdravlje svuda, radost čula da probudi
ukusima hrane dobre što planina Zlatibor nudi

Sakrio je razgovore tihe, zagrljaje, osmehe, pesme i uzvike,
Iza njega tu se kriju putevi što do spomenika vode
Dečiji glas što sreću širi, topli vetar što miljuje lice
i radosni žubor rečice

Iza bora, Zlatnog bora, sakrila se rujna zora
pesmu novu nosi svaki dan da ti podari miran san,
da odmor ti dariva, i u goste te doziva

Iza bora reče Gora, sakrila se Vila Borova,
ako hoćeš svaki dan i ti da imaš miran san
Zlatiborom da se šetaš i upoznaš ovaj kraj
nemoj više ti da čekaš javi nam se i uživaj!

Autor: Gorica Jovičić

25 Sep

Nežni zagrljaji vetra, miris jeseni, jesenje boje, opiće sva vaša čula ove sezone. Da, pravi trenutak ne postoji, uvek je pravi trenutak za posetu Zlatiboru. Ako vas očarava jesen kao što očarava mene, o, itekako ćete je voleti na ovoj planini.

Zagrlite vašu voljenu osobu i prepustite se čarima moćne planine. Priroda je retko gde bila toliko izdašna kao na Zlatiboru: talasaste visoravni obrasle borovim i jelovim šumama, blage visoravni, prijatna klima, čist vazduh i odlična voda. Vazduh je u stalnom pokretu, sadrži više ozona pa povoljno utiče na disanje, a vegetacioni sistem i povoljno delovanje geomorfoloških činilaca Zlatibora, čine čuda za naš telesni sistem.

To su trenuci koji ostaju duboko u sećanju, pamte se. Sezona čajeva, mirisi bilja iz tih malih šoljica opojnih mirisa podstiču osećaj mira, udobnosti, a pogled, seže daleko, daleko među borovima.

Taj prvi utisak treba prepustiti uživanju u samom trenutku uz šoljicu toplog čaja, a zatim, ne gubimo vreme…staze za šetnju nas čežljivo zovu u obilazak.

Za vas koji volite aktivnost u netaknutnoj prirodi, dovoljno je da zamaknete za prvo brdo i avantura počinje! Možeš satima da šetaš po pustim brdima, šumama, uvalama i da budeš potpuno siguran da se nećeš izgubiti. Naš savet za jesenju šetnju je “malo uzbrdo” prema Kobiljoj glavi. Lepota okolnih predela dok pešačite prema vrhu, oduševiće sve zaljubljenike u prirodu.

Vrh je visok 1178 metara i pruža se prelep pogled na zlatiborsku visoravan. Dozvolite da vas ova jesen očara svim svojim mirisima, svežinom koja najavljuje hladnije dane i zagrljajem Zlatibora koji greje dušu. Za dobar smeštaj, zna se, Vila Borova je tu. Velika srca domaćina ugostiće vas i učiniti da se osećate kao kod kuće.

12 Aug

Moje omiljeno mesto je Zlatibor, ta prostrana visoravan prepuna borova, koja pod sunčevim zracima dobije neverovatan zlatni sjaj. Prostrani proplanci su moje omiljeno mesto, proplanci koji su ispresecani planinsikim potocima, privlače me svakodnevno, satima mogu da ih gledam, slikam, razmišljam o toj lepoti koja nas svakodnevno okružuje. Bogata smo zemlja, razmišljam, kada imamo ovu lepotu, čist pogled koji se pruža daleko na vrhove Tornika zove na zahvalnost.

Ova planina nam je dala mnogo lepote ali daje nam pre svega zdravlje. Zahvaljujuči karakterističnoj klimi i vazdušnim strujanjem koja se mogu naći samo ovde, harmoničan odnos između pošumljenih predela bora, jele, smrče i prostranih livada prekrivenih živopisnim biljem, bistra voda, čist vazduh, veliki broj sunčanih dana, Zlatibor odiše skladom i mirom, koji čoveka vraća da razmisli o pravim vrednostima kao što je mir koji daje sama priroda. Čaroban je to osećaj.

Čaroban je osećaj kada se nađeš na ovoj planini koja te ispuni mirom, osećajem da je sve predivno stvoreno, priroda nam je dala bogatstvo, koje trebamo znati iskoristiti. Pa makar samo udisati taj čist vazduh pomešan sa blagim mirisima raznih biljaka koje se prostiru proplancima.

Šetnja raznim puteljcima koji zovu na svakodnenvno istraživanje, odvedu te u zaborav.. Zaboraviš na vreme, na obaveze, na svaki pritisak i prepustiš se prirodi. Sve o čemu razmišljaš je taj trenutak razgledanja, istraživanja i uživanja u divnim skrivenim pogledima koji ostavljaju bez daha.

Bitno je da sebi priuštiš te momente. Odmorš dušu i telo. Ako već nisi uživao u ovoj planini, ništa te ne sprečava da to učiniš sada. Zaboravi na trenutak na sve druge obaveze i posveti se samo sebi i svom zdravlju. Piši nam u komentaru, koje je tvoje omiljeno mesto i podeli sa nama utiske i doživljaje tvog putovanja na planini Zlatibor.

02 Jul

Ovaj autentični muzej čini planinska arhitektura koja je upakovana u drvene kućice iz nekog prošlog vremena. Ovo je verodostojna slika koja prikazuje kako se nekada živelo u planinskim selima Zlatibora.

Svi posetioci mogu da uživaju u izložbenim postavkama. Izložba je nastala na osnovnu autentičnih zapisa uglednog profesora koji je poreklom iz Sirogojna, koji je pratio život jedne porodice iz ovog sela.

Nakon posete ovom divnom muzeju možete pogledati Muzej pletilja. Priča o džemperima iz Sirogojna počinje još sa 60 godina prošlog veka. Pletilje su se okupljale i uz ćaskanje plele džempere, dok tada nisu ni slutile da će od njihovog rada nastati brend o kome će se pričati.

One su radile od 1962. godine zatim su rad nastavile njihove ćerke. To su žene koje su radile za izvoz ceo jedan vek. Džemperi su pleteni od domaće vune sa zlatiborskog podneblja. Čitav ovaj projekat ručno rađenih odevnih predmeta kreće od 63 godine, kada je gospođa Dobrila Smiljanić došla na ovo meseto u kom je tradicija sela bilo pletenje. Kako su žene plele za svoje potrebe ona je okupila pletilje i napravila obuku zatim izašla na modnu reviju u Beogradu. Nakon toga, priključio se veliki broj pletilja. Gospođa Dobrila je radila kreacije i postojale su žene koje su radile prve modele po Dobrilinim kreacijama.

Pletenje je svakako jedan od najstarijih ručnih radova, i možemo reći da je ovo više zanatska metoda iako u poslednje vreme poprima epitet ručnog rada. Život bez pletenja je u prošlosti bilo nemoguće zamisliti, jer se većina odevnih i upotrebnih predmeta izrađivalo upravo ovom tehnikom.

U pletenju postoje razne vrste igala za pletenje i one se dele po svojim debljinama. Debljina igle za pletenje se bira u skladu sa debljinom vune ili konca, kao i u skladu sa željom da li želite da pletivo bude zbijeno ili rupičasto.

Od 1998. godine ove žene posluju pod nazivom Sirogojno company a svoje proizvode izvoze u Japan, Nemačku, Italiju, Švedsku, Rusiju i u mnoge druge zemlje. Ono što je domaće, rađeno srce, ručni rad i te kako se ceni što se po ovoj firmi i vidi. Ove džempere iz Sirogojna možete kupiti i u Beogradu.

Ali, još je lepše posetiti Zlatibor i selo Sirogojno u kome se nalazi ovi fantastični ručni radovi. Možete izabrati neki po vašoj meri i poneti uspomenu koja će vas itekako grejati tokom zimskih dana. Pišite nam o vašim utiscima!

22 Jun

Lepi sunčani dani okitili su Zlatibor novom bojom, novim mirisima i čarobnim zvukom ptica. Dani kao stvoreni za odmor sa vašim mališanima.

Kako je aktivnost deci neophodna, na Zlatiboru postoji dosta izbora za zabavu, i o tome ne morate mnogo brinuti. Zdrava okolina pružiće deci savršeno prijatan boravak i odličan san posle ispunjenog dana.

Kada stignete na Zlatibor i smestite se u vaš apartman, a to možete učiniti kontaktiranjem Vile Borove, razume se da umorni od puta želećete prvo da se okrepite. Pa čime nego jednom dobro poznatom komplet lepinjom, obrok za svaki deo dana u kome će uživati cela porodica. A nakon ukusnog obroka, sledi prva šetnja zlatiborskim krajolikom. Znamo da deca uvek imaju dosta energije da odmah istražuju okolinu, tako da podstaknuti njihovom energijom savetujemo vam da prvo obiđete Avantura park.

Kada vide koliko zabave na ovom mestu ima njihova pažnja biće okupirana raznim aktivnostima a vi ćete zajedno sa njima uživati i odmarati.

Avantura park je podeljen na tri celine, za različite grupe i uzraste. Viseći mostovi, mreže, lijane, paukove mreže od užadi, kretanje surf daskom.. kako spakovati svu tu zabavu u par dana? Ma ne brinite, deca će znati kako. Dok upozanju nove prijatelje i zabava počinje.

U ovom parku deca će proveriti svoju izdržljivost, ojačati i radovati se svakom novom danu i novoj avanturi. Za njihovu bezbednost, tu su instruktori koji će se brinuti o tome.

Dok deca imaju svoju organizovanu avanturu, dozvolite sebi da istražite vašu i zajedno sa njima obiđete Zlatibor i njegove znamenitosti koje će obogatiti vaš boravak. Okolina je prelepa budite avanturističkog duha, istražite ili pogledajte naše savete napravite plan kako bi vaš odmor na Zlatiboru iskoristili najbolje.

Možda ste već proveli odmor sa decom na Zlatiboru i možda imate dodatnih saveta kako da odmor bude zadovoljstvo za obe strane. Pišite nam u komentaru ili podelite vaše slike sa Zlatibora!

23 May

Stigli su nam sunčani dani i naša planina se isto toliko raduje suncu kao i belim pahuljama. Zato što na Zlatiboru aktivnosti ne prestaju kada zima prođe, već se samo prilagodi prijatnim i toplim danima a radosni uzvici i dalje odjekuju.

Gde ste vi planirali vaše letovanje? Ukoliko se još uvek dvoumite mi provereno znamo da će Zlatibor biti pravo osveženje za letnji odmor. Pa, kofere u ruke, i pođite sa nama!

Miris borovine, procvetalih livada, raspevanih ptičica odmah učine da se opustite. Prednost odmora na planini je ta što možete izabrati da vaš odmor bude aktivno uživanje ili pak pasivno uživanje. Možete učiniti da vam svaki dan bude različit u odnosu na to kako se osećate, šta želite tog dana, i šta vam prija.

Ako vam je za vreme odmora potrebna fizička aktivnost, i želite da aktivirate mišiće, zašto da ne? Bićete ispunjeni i biće vam dobro u vašoj koži. Možda vam je plan da ovog leta ostavite koji kilogram iza sebe pa samim tim učinite da izgledate još bolje. Pa eto puno dobrih razloga da dođete na Zlatibor.

Jutarnja kafica uz čist i mirisan vazduh, sunce se budi, nebo je vedro a vi nasmejani i zadovoljni. Patike za šetnju su tu i savršen odmor može da počne. Šetnja do brojnih vidikovaca sa očaravajućim pogledom je odmor za oči. Razgledanje prirode, piknik do obližnjeg sela, razgovor sa meštanima, upoznavanje tradicije.. Dobra, domaćinska hrana.

Drugog dana se već možete opredeliti za vožnju biciklom, ili pak za kupanje u nekom od obližnjih jezera koji imaju mogućnost roštiljanja u prirodi.

Trećeg dana ćete možda želeti da posetite istorijske znamenitosti kao što su brojne crkve brvnare, muzej na otvorenom u Sirogojnu, neki od brojnih manastira ili jednostavno sedeti na klupici i uživate u tišini.

Dok već sledećeg dana želećete da proćaskate na pijaci i kupite ukusnu pršutu i kajmak pa u prirodi uz meze uživati u drušvenim igrama i razgovorima.

Mnogo je izbora ako želite uživati i dopustiti sebi da vas Zlatibor očara. Kontaktirajte nas ovde i  rezervišite vaš apartman već danas.

Vidimo se na Zlatiboru, na planini koja odmara i dušu i telo.

23 Apr

Uređene ulice, lepa priroda i sređeni park, govore o šarmantnoj varošici Čajetini koja predstavlja pravu razglednicu planinskog gradića.

Postoji nekoliko predanja o nastanku imena Čajetine. Jedno predanje kaže da je ona bila posed turskog spahije Čaja a drugo da su Turci ovde uhvatili i zarobili jednom mladića, pa se mesto nazvalo po turskoj reči čajet, što znači nemoć. Međutim, pretpostavlja se da je najtačnije predanje to da ime potiče od reči čajati ili čajiti što je nekada na lokalnom govoru značilo čekati.

Prva pronađena dokumenta u kojim se pominje Čajetina jesu iz 1815. godine. To je pismo Jovana Mićića knjazu Milošu kojim ga obaveštava o prijemu poreskih knjiga. Čajetinu 1826. godine pominje i Joakim Vujić u svojoj knjizi “Putešestvije po Serbiji”. U svojoj knjizi piše da je od Čigote preko Strmca, kroz gustu šumu došao u MIćićevu Čajetinu, u kojoj je rujanski serdar imao svoj dvor.

Kada je postavljen za rujanskog kneza, Jovan Mićić je izabrao Čajetinu za svoje stalno sedište i 1817. godine je u njoj podigao konak sa mnogim zgradama. Oko tog konaka se kasnije razvila varošica Čajetina.

Čajetina je imala veliki značaj, bila je centar jedne velike teritorije, a preko nje su išle diplomatske veze Srbije sa Crnom Gorom. U to vreme je imala svega nekoliko kuća, ali se vremenom izgrađivala.

Godine 1930. opština je podnela molbu Ministarstvu unutrašnjih poslova da se Čajetina proglasi za varošicu. Ta molba je usvojena novembra iste godine, tako da je Srbija dobila jednu od najmanjih varošica.

Ko voli zvezde na plavom svodu,
ko voli bistru vodu,
ko nauči da razume
govor brda, polja, šume,
neka dođe u prirodu,

Adresa je evo, ova:
Ulica sto cvetova.
Putokazom nežnih grana,
trg livada rascvetana.

Kad zatrepte biser zrna,
s jutrom pođi tragom srna,
na planini sprat treći..
Ostalo će ptice reći.

Ko nauči da razume
govor reka, brda, šume,
i s pticama pesmu viti,
neka samo jednom dođe
pa će uvek dolaziti.