24 Mar

Ovu zanimljivu vožnju, možete započeti isključivo posle pravilne obuke i adekvatna opreme, a pre svega zaštitom koja podrazumeva kacigu.

Za bezbedno uživanje u ovom sportu potrebno je znanje o vožnji snowboarda, tehnici, terenu, i tehnici koja je usklađena sa vašim nivoom tehničkih znanja.

Snowboard nije sličan skijanju. Kada je skijanje u pitanju kontakt sa stazom se ostvaruje preko oba stopala postavljena na dve skije i usmerena prema napred. Dok u snowboardu su oba stopala postavljena u stranu i na jednoj su ploči. Skijaši koriste štapove za odgurivanje da bi održavali ravnotežu i pomagali se kod zaokreta, dok snowboarderi štapove ne koriste. Ravnotežu i promenu pravca vrše promenom težine.

Nekoliko tipova snowboarding-a:

Slobodna vožnja

Ovo je vožnja za početnike, lagano spuštanje niz stazu, uči se da se oseća položaj tela na dasci i drugi glavni elementi. Elementi kao što su održavanje ravnoteže, prebacivanje ravnoteže, zaustavljanje, zaokretanje i otklizavanje.

Snowboarding slobodnim stilom

Trikovi u vazduhu i na zemlji su tema ovog stila. Zbog njih se koriste različiti tipovi daski. Često se koristi daska sa dva vrha, odnosno sa repom identičnim vrhu, a sve radi lakše vožnje unazad i uspešnijeg prizemljenja.

Snowboard takmičenja

Takmičari vole brzu vožnju. Da bi to postigli koriste duže i ravne snowboard-e. Ovaj stil je najbliži alpskom skijanju.

Tri osnovne tehnike za početnike su:

Bezbedni padovi

Nije moguće proći bez padanja, pa ako već znamo da ćemo sigurno pasti bitno je da znamo kako da se ne povredimo prilikom pada, i ovu tehniku je potrebno usvojiti odmah na početku. Posledice pada mogu biti iščašenja, lomljenje zglobova, podlaktice, ključne kosti a sve kao posledica nespretnih pokušaja da se spasite od pada i dočekate na ruke. Zato je potrebno da vežbate “meke” bezbedne padove, jer kada vam to zaista bude trebalo instikt će vas spasiti i lagano spustiti na sneg.

Pre pada je bitno da se telo dovede u niži položaj savijajući kolena jer se tako spustite na niže težište.

Snowboard zaokreti

Zaokreti se izvode na dva načina, na strani prstiju i na strani peta. Nastavak objašnjenja se odnosi na one koji voze levom nogom napred. Ako ste vozač desnom nogom napred onda samo obrnite tehnike koje slede.

Bočni okret vrhom – prstima

Nagnite se malo napred, podignite pete i okrenite se lagano ramenima u desno. Kada izlazite iz okreza ispravite telo i ramena prema napred. Kolena treba da ostanu malo savijena i fleksibilna.

Bočni okret na peti

Lagano se nagnete napred, okrenete se ramenima ulevo i podignite vrh, kada izlaziš iz zavoja ispravi svoje telo i izravnaj ramena. Snowboard ne bi trebao ivicama da zaseca sneg već lagano da klizi prema napred.

Zaustavljanje

Zaustavljanje se može izvesti bočnim zaokretanje na prstima ili na peti. Zaustavljanje na prstima se izvodi tako što se nagnete lagano napred dok se daska ne postavi uspravno u odnosu na padinu zatim se lagano uspravite, otkliznućete bočno i zaustavićete se.

Zaustavljanje na peti je slično bočnom zaokretu. Okrenete ramena prema levo, nagnete telo lagano unazad i podignete vrh.

Nadamo se da ćete primeniti ove savete i da će vam biti od koristi.

Izvor: http://www.skijanje.co.rs

14 Mar

Glavna asocijacija na zimu jeste planina. Ukoliko volite da putujete i u svakom putovanju vidite novu avanturu, zašto ne biste upravo sada spakovali kofere i otputovali na planinu? Na našu dobro poznatu Zlatnu planinu.

Svako godišnje doba ima svoje čari ali upravo zima provedena na planini daje nezaboravno iskustvo koje se mora doživeti. Planina koja u isto vreme pruža mir, i odmor ali i pored toga sve tipične zimske čarolije, nudi takođe i ogroman broj aktivnosti za one sa većim ambicijama i željom za provodom.

Naravno, dobar odmor ne može biti sasvim ugodan bez fantastičnih apartmana naše Vile Borove koju morate posetiti ako već do sada niste. Možete biti sigurni da ste izabrali pravo mesto za kvalitetan odmor.

Kako na Zlatiboru ima snežnog pokrivača na pretek, zabava je apsolutno zagarantovana. Deca se sankaju, grudvaju, prave Sneška i provode kvalitetno vreme na planini uz čist vazduh koji je na Zlatiboru pravi lek.

Kao pauza pored svih zimskih sportova brojni lokali pabovi i restorni će vas zagrejati uz omiljenu kafu a uveče će vas skoro svuda čekati kuvano vino. Neki pabovi imaju organizovane večernje svirke kako bi svaki deo dana bio ispunjen.

Naravno sve ove aktivnosti na Zlatiboru se i te kako podrazumevaju ali mnogo je drugih zanimljivosti koje nismo spomenuli a zaista su nezaobilazan deo ovog odmora. Jedna od njih je čuvena zlatiborska pijaca. Da, da, mesto prijatnih mirisa, domaćih proizvoda, veselih trgovaca i zadovoljnih turista.

Sigurno ćete na ovoj pijaci, koja je bogata kvalitetnim ukusima, pronaći nešto za vas ili nešto za poklon vama dragih ljudi.

Zatim, ono što morate obići jesu vidikovci koji su raj za oči i uživanje za dušu. Mnogo je lepih predela koji se moraju zabeležiti i sačuvati na nekoj od vaših fotografija sa putovanja. Na našem Zlatiboru takvih predela toplih i zlatnih ima svuda.

Dok se šeteta stazama Zlatibora pazite da ne propustite poseban trenutak zalaska sunca sa vidikovca na Obadovom brdu.

Od centra Zlatibora do vidikovca se može doći pristupačnim putem, većim delom je asfaltiran, a ostatak puta je utabana prirodna staza, ukupne dužine 6 kilometara. Pogled sa ovod vidikovca pruža se na ravnicu Braneška polja, brojna seoska domaćinstva Šljivovice. Odatle ćete takođe videti seosku crkvu skladne arhitetkture.

Samo deo koji je stao u ovim redovima ovog teksta, opisuje divan odmor pun lepih trenutaka, kako bi i vi bili deo takvog odmora kontaktirajte Vilu Borovu i budite bezbrižni. Mnogo je još lepih predela koje morate otkriti i upoznati Zlatibor, ako to niste do sada.

Pišite nam kako ste se proveli!

04 Mar

Kako je sezona uveliko počela, na Zlatiboru se čuju samo radosni uzvici dece koja su tek stala na skije kao i veseli osmesi strastvenih skijaša koji uživaju u skijanju na stazama Tornika i prirodom koja odmara oči. Kako je Tornik idealno mesto za odmor koji je prilagođen dečijim potrebama, uživanje za celu porodicu je zagarantovano.

Zlatibor je iz godine u godinu sve posećeniji, tako su i uslovi za skijanje sve razvijeniji. Mnogo zadovoljnih lica koja već danima, nedeljama uživaju na našoj planini su najbolji dokaz za to. Deca koja su već “prohodala” na skijama imaju svoju malu stazu za vežbanje i uživanje koja im dopušta da nauče vešto da skijaju a pre svega da se dobro zabave. Roditelji su zadovoljni i žele da njihova deca od malih nogu stanu na skije, osamostale se i postanu pravi mali strastveni skijaši. Zato, učenje prepuštaju školi za skijanje koja brižljivo i strpljivo vodi računa o svakom detetu.

Deca imaju svoj poseban mali ski lift, koji ih odmah vuče gore, na bezbroj razdraganih lelujanja na pravoj maloj skijaškoj stazi. Upravo tako, sve se više razvija ljubav ka zdravoj aktivnosti koja celoj porodicu pruža neizmernu radost.

Zlatibor je odlična destinacija za trudnice i porodie sa decom. Ski-centar Tornik ima tjubing stazu koja predstavlja plastičnu podlogu niz koju je omogućeno sankanje uz pomoć velikih guma. Naročito je zanimljivo deci. Pored toga, još jedna avantura jeste vožnja bobom na šinama koja traje 5 minuta. Vožnja koju prati miris četinara je očaravajuća!

Toliko zabave na snegu ali, tu je i zabavni park za decu “Avantura park” koji se sastoji iz četiri dela. Prvi deo Vrtić, i drugi deo Izazov su namenjeni deci iznad pet godina, zatim treći deo Tarzan i četvrti deo Džungla su za decu koja imaju iznad osam godina, kao i za odrasle. Pa ovo je prava avantura, bezbroj aktivnosti i puno radosti!

Dok se mališani zabavljaju na snegu, odrasli mogu birati stazu koja njima odgovara. Odmah je tu turistička tabla koja prikazuje broj staza. Od onih crnih opasnih do onih blažih, početničkih. Sa strane svake staze se nalaze mašine za veštački sneg kako bi staze uvek bile spremne. Dosta ulaganja za fenomenalan odmor.

Glavna staza, čim se siđe sa šestosedešnice je crna staza, takozvana, duboka. Namenjena je ozbiljnim skijašima jer je strma i opasna. Pored nje se nalazi slabija, crvena staza, koja odgovara za lagano opuštanje i uživanje bez opasnih strmih predela. Nije previše blaga, taman je kako treba.

Pored skijanja tu je još mnogo materijala za zabavu, za celu porodicu. Ukoliko odsedate u apartmanima Vile Borove, uživaćete u udobnom i komfornom smeštaju kao i u gostoprimstvu koje čini da se osećate kao kod kuće.
Dobro nam došli, Zlatibor i Vila Borova vas čekaju sa osmehom.

22 Feb

Da na Zlatiboru postoje brojna sela bogata tradicijom i znamenitostima to sigurno znamo, ali kako bi se bliže upoznali sa pravim životom na ovim selima i tradicijom koju neguju, kroz priču vas vodimo tamo.

Alin Potok

Alin Potok jeste naselje u Srbiji u opštini Čajetina u Zlatiborskom okrugu. Nalazi se na jugoistočnom delu zlatiborske visoravni.

Udaljeno je 30 kilometara južno od Užica, i petnaestak kilometara od Zlatibora. Tu protiče reka Katušnica koja izvire ispod Jedinog bora a uliva se u Veliki Rzav. Ime je dobila po katunama kojih je u njenom slivu bilo u srednjm veku i tada se zvala Katušnica.

Mesto zborište deli ovo selo na dva skoro jednaka dela. Tu se nalaze škola, prodavnica i kafana.

Alin Potok je idealno mesto za odmor kako starih tako i mladih. Izvorska voda je jedna od najboljih u Srbiji. U blizini se nalaze vodopadi u selu Gostilju. Ovo je selo sa prosečno 300 sunčanih dana u godini, mesto i cela okolina su bogati selenom.

Selo se pod sadašnjim imenom prvi put pominje 1812. godine. Verovatno je selo ili deo sela u tursko doba bio čitluk nekog Alije po kome je i dobilo ime. Pretpostavlja se da se u prošlosti zvalo Zborištica ili Zborišnica, jer nas sadašnji centralni deo sela sa nazivom Zborište na to upućuje.

Najčešće zanimanje u selu je stočarstvo ili zemljoradnja. Pored toga odlični su majstori za obradu drveta i većeg broja poljoprivrednih alata. I zbog toga je ovo selo veoma pogodno za razvoj seoskog turizma.

Rožanstvo

Rožanstvo je slikovito selo zlatiborskog kraja, na nadmorskoj visini od oko 870 metara sa oko 450 stanovnika koji se uglavnom bave poljoprivredom.

U selu Rožanstvo je posebno interesantna banja lekovite vode, Vapa. Ona je veoma pogodna za očna i kožna oboljenja. Temperatura joj je 17 stepeni preko cele godine. Kroz selo prolazi reka Prištavica na čijoj se desnoj obali nalazi jedna od najlepših pećina u Srbiji, Stopića pećina.

Postoji nekoliko legendi o nastanku imena Rožanstva, ali najviše se spominju četiri legende koje se prepričavaju među stanovnicima ovog sela.

Prva legenda govori da ime potiče od reči božanstvo, druga legenda pak kaže da je nastala od reči rožderstvo, što je na staroslovenskom rođenje, ali i Božić. Treća legenda kaže da su glumci prvi doseljenici u Rožanstvo povikali: pa ovo je pravo božanstvo, na šta je neko odgovorio: kakvo božanstvo, urožićemo se od rada pa će biti pravo rožanstvo, međutim četvrta legenda a možda i najrealnija jeste da je selo ime dobilo po sastavu tadašnjeg zemljišta – rožnice.

Porodica Milutinović-Simović koja je živela u selu od početka do sredine 19. veka je jedna od poznatih porodica iz sela Rožanstvo. Od ove porodice vodi poreklo današnja porodica Stakić.

Selo je veoma poznato po proizvodnji buradi i kaca.

Ukoliko želite da se upoznate sa tipičnim životom zlatiborskih sela kao i sa navikama njihovih meštana, Rožanstvo i Alin Potok su prava mesta za obilazak kada se nađete na Zlatiboru. Pored šetnje i vožnje biciklom upoznaćete se sa pravim seoskim navikama na Zlatiboru. A pored toga moći ćete da vidite kako to izgleda baviti se nekim starim zanatom i kako se njima vešto koriste meštani ovih sela.

Koja ste mesta obilazili na Zlatiboru i kakvi su vaši utisci?

12 Feb

Na području skoro čitavog zlatiborskog kraja, zanatstvo ima dugu tradiciju. Kako je ovaj kraj bogat šumom, preovlađivali su razni drvodeljski zanati kojima su se obezbeđivali određeni proizvodi za svakodnevnu upotrebu.

Korpari, kačari, kapari, šnajderi narodne nošnje, majstori liciderskih srca, vezilje tradicionalnog srpskog veza, tkalje, sve se to može videti na jednom mestu, na vašaru starih zanata koji se organizuje u zlatiborskom selu Sirogojno. Ovaj vašar se organizuje na prostoru muzeja na otvorenom “Staro selo”, cilje ove manifestacije je očuvati i obnoviti zaboravljene stare zanate. Takođe je ovo i dobar podsetnik na tradicionalne proizvode ovog dela Srbije.

Prvi podaci o zanatima nalaze se u srpskim vladarskim poveljama iz 14. veka, u popisima zanatlija koji se zajedno sa selima i imanjima dodeljuju određenim manastirima. U popisu stanovništva iz 1455. godine zabeležene su zanatlije: kovači, obućari, krojači, kožuhari, mesari, pekari, grnčari, klesari, kolari, vodeničari, krčmari i travari.

Dolaskom Turaka, pominju se novi zanati orijentalnog porekla – kujundžije, bravari, tabaci, ćurčije, berberi, kazandžije, sapundžije i mnogi drugi.

Zanatlije su bile organizoane u udruženja zanatlija, esnafa, koji su se starali o školovanju mladih i unapređenju zanata, vodili su brigu o članovima koji nisu mogli da privređuju. Školovanje i obuka su trajali godinama, šegrt je polagao ispit za kalfu a kalfa za majstora.

Tokom 19. veka nakon oslobađanja od turske okupacije, srpske zanatlije preuzele su primat u bavljenju starim zanatima. Krajem 19. veka potrebe za zanatskim proizvodima se smanjuju zbog pojave pristupačne indrustrijske robe. Zanatska proizvodnja je slabila i izumirala, a u prvim decenijama 20. veka uslužne delatnosti sve više postaju osobenost gradskih varoških zanatlija.

Bačvarski zanat

Bačvar je čovek koji pravi burad, bačve i kace. U njima se drži vino, rakija, pivo ili sir, kajmak, kupus, turšija.
Za burad se koristi drvo različitog porekla, bagrem, dud, hrast, ali hrastovo je najcenjenije. Pre svake upotrebe burad se peru i sumporišu protiv gljivica.

Dok je Srbija između dva svetska rata bila među najvećim evropskim izvoznicima vina, rakije, džemova i pekmeza transport se upravo obavljao u buradima. Ovaj zanat je nekada spadao u pčelarske delatnosti. Poput mnogih drugih zanata i ovaj je danas u izumiranju. Potražnja za takvom vrstom proizvoda na tržištu je slaba jer se uglavnom koriste fabrički izrađeni proizvodi.

Kazandžija

Kazandžija je zanatilja koj pravi kazane i drugo bakreno posuđe. Uglavnom kazane za rakiju, ali takođe i kazane za spremanje hrane, džezve i druge proizvode. Deo posude u kome će se nalaziti hrana se kalajiše jer je oksid bakra otrovan. Ovaj zanat je jedan od najstarijih u Srbiji.

U Evropi se kroz čitav srednji vek koristilo zemljano posuđe. Balkan na koji su bakreno posuđe doneli Turci bio je jedini deo Evrope na kome se ovo posuđe proizvodilo i upotrebljavalo.

Licidar

Licidar je osoba čije je zanimanje pravljenje licidarskih kolača. Ovo zanimanje je ranije bilo veoma rasprostranjeno u našim krajevima. I danas se prave i predstavljaju jedan od najelpših suvenira.

Licidarski kolači su više za gledanje nego za jelo. Njihova osnovna namena jeste da budu ukras i da se okače na zid ili oko vrata.

Od davnih vremena med, brašno i mirišljavi začini čine osnovni sastav medenog testa, od kojeg se prave liciderski kolači, a zanatlije koji ih prave su licitari. U Srbiji se ovaj zanat javio tek u drugoj polovini 19. veka.

Sećate li se vi nekih starih zanata vaših predaka? Ili možda i sami negujete tradiciju, i bavite se starim zanatima?

02 Feb

Specijalitet nastao sušenjem mesa na dimu. Zbog svog specifičnog ukusa i neobičnog načina dobijanja, jedan je od najoriginalnijih proizvoda koji dolazi iz čuvenog sela Mačkat, na Zlatiboru.

Glavni atributi ove pršute su pre svega kvalitet i ljubav. Jer sve što nastaje sa puno ljubavi, jeste kvalitetno, cenjeno i čuveno! Pa tako i naša Pršutijada koja se svake godine održava u selu Mačkat. Ovo dešavanje poseti preko 10.000 posetilaca iz čitave zemlje.

Obožavaoci i poštovaoci dobrog ukusa sušenog mesa ovakav sajam ne propuštaju. Tamo se uz slatke zalogaje pije rakija, koja greje dušu a ne samo telo. Pa upravo ova hrana ima dušu, inače nikada i ne bi bila toliko poznata.

Prava je prilika da sada u periodu od 02.02.2018. do 04.02.2018. posetite čaroliju ukusa na Pršutijadi u Mačkatu. Možete razgovarati, družiti se i poneti sa sobom neko dobro parče pršute za radost cele porodice.

Nezaobilazan deo zlatiborske kulture ća zadovoljiti sva vaša čula, bogatstvom ukusa i gostoprimstvom meštana.

Pored izlaganja i prodaje suvomesnatih proizvoda, propratni program čine i predavanja iz oblasti ruralnog razvoja i kulturno-umetnički program.

Petak, 2. februar

11:00h

• svečano otvaranje sajma i proglašenje pobednika
• trubački orkestar Igora Mitrića, Sirogojno
• kulturno-umetnički program

Subota, 3. februar

12:00h nastup izvornih pevačkih grupa

Nedelja, 04.februar

15:00 izvlačenje dobitnika nagradne igre

18:00 zatvaranje sajma

25 Jan

Jablanica je seosko naselje u Srbiji u opštini Čajetina u Zlatiborskom okrugu. Nalazi se jugozapadno od Čajetine i prostire se dolinom istoimene reke koja izvire ispod Tornika, uliva se u Crni Rzav koji sa Belim Rzavom dolazi sa Tare.

Ovo selo poznato je po tome što se u njemu nalazi jedna od retkih drvenih crkava, crkva brvnara. Ova crkva je sagrađena 1838. godine. U sklopu crkvenog kompleksa nalaze se sobrašice, zapravo, to su male drvene zgradice koje su podizali imućniji domaćini i koje su njima i njihovim gostima služile prilikom održavanja crkvenih sabora.

U ovom selu se takođe održava poznata manifestacija pod imenom seoski višeboj.

Jablanički višeboj predstavlja autentičnu zlatiborsku manifestaciju koja je nastala u želji da se tradicionalni zanati, veštine i sportovi otrgnu od zaborava. Ovo selo koje je veoma bogato borovom i bukovom šumom uslovilo je to da se meštani prevashodno bave proizvodnjom drvene građe.

U seoskom višeboju nadmetanje se odvija u više sportskih disciplina kao što su: čobanski skok u dalj, skok u vis, bacanje kamena sa ramena, jahanje konja. Tu su takođe takmičenja u veštinama poput: seča trupaca uspravnom ručnom testerom, seča trupaca običnom testerom, prevlačenje trupaca volovima. Ova popularna vuča na vlaci kako se drugačije zove privlači najveću pažnju. Da bi se takmičar priključio takmičenju potrebno je da poseduje dorbo utreniran par volova. Volovi zatim vuku borov trupac težine blizu dve tone pri čemu vlasnik ne sme da ih udara tokom vuče. Pobednik je onaj ko za najkraće vreme prevuče trupac do cilja.

Ova manifestacija svake godine privlači sve više posetilaca, koji ostaju impresionirani ovim zaboravljenim sportskim nadmetanjima. Mnogi imaju priliku da po prvi put vide veštine i zanate koji su skoro pa izumreli. Ali poseta ovom mestu vas upoznaje i sa tradicijom i običajima, načinom života zlatiborskih seljaka. Tu je bogat kulturni program za vreme kojeg nastupaju folklorne grupe i pevači iz vika što dodatno dočarava samo atmosferu tradicionalnog zlatiborskog sela.

Kako se vama čini ova poznata manifestacija, da li ste nekada učestvovali ili posetili ovaj događaj?

19 Jan

Sjenica je gradsko naselje u opštini Sjenica u Zlatiborskom okrugu. Današnji grad se razvio iz srednjovekovnog trga i karavanske stanice Senice na Drinskom putu. Nalazio se u župi Senica i u njoj je bio jedan od dvorova Nemanjića u srednjovekovnoj Srbiji.

Naselje se smestilo u blagoj kotlini sa svih strana okruženoj planinama, na obalama rečice Grabovice. Geografski je i ekonomski centar Pešterske visoravni koja je najveća visoravan na Balkanu i jedna od većih u Evropi.

Površina opštine je 1056 kilomerara kvadratnih, i po tome je jedna od većih opština u Srbiji. Prosečna nadmorska visina Pešterske visoravni je između 1.100 i 1.200 metara. Sjeničku kotlinu čine njen obod i Sjeničko polje koji ima nižu nadmorsku visinu za 100 do 150 metara od Pešterske visoravni. Na Sjeničko-pešterskoj visoravni su prisutne specifične hidrometeorološke karakteristike pa se zbog toga pojavljuju ekstremno niske temperature i leti i zimi.

Sjenica je u Evropi poznata kao veoma hladan kraj, pa se u zimskim danima često ubraja u najhladnija mesta Evrope. Kompleks Sjeničko-pešterske visoravni je pretežno planinskog karaktera. Godine 2005. je izmerena najniža temperatura od -42 stepena. U odnosu na sve ostale gradove u Srbijil, Sjenica je jedan od najhladnijih gradova.

Prvi put se Sjenica spominje 1253. godine u povelji kralja Uroša Nemanjića kao mesto na dubrovačkom putu, gde su pristajali i plaćali carinu dubrovački trgovci. Oslobođenje Sjenice Srbi su pokišali tokom Bečkog rata. Zbog svog geostrateškog i političkog položaja u 19. veku, Sjenica je smatrana veoma važnom tačkom, pa su prema njoj bile usmeravane vojne operacije. Poseban Sjenički sandžak je nastao 1902. godine, nakon preuređenja Novopazarskog sandžaka.

Sam grad Sjenica oslobođen je 24. oktobra 1912. godine od strane srpske vojske. Prema sporazumu između savezničkih država, veći deo Sjeničkog sandžaka, uključujući i sam grad, pripao je Srbiji, dok je manji deo pripao Crnoj Gori.

Kroz grad i u njegovoj neposrednoj blizini protiču četiri reke: Uvac, Vapa, Grabovica i Jablanica, od koji se formira Sjeničko jezero. Ovaj grad raspolaže i sportskim terenima idealnim za zimske sportove a posebno za alpske i nordijske sportove koji se nalze na Radišića brdu, Babinjači i Jadovniku. 2015. godine je izgrađen ski centar Žari sa stazama za nordijsko skijanje i biatlon kao i stazom za alpsko skijanje.

Sjenički nordijci jedni su od najboljih u zemlji i osvajači su priznanja sa mnogih domaćih i međunarodnih nordijskih takmičenja.

Ako ste ljubitelj netaknute prirode, starih običaja, tradicionalnih jela, neobičnih ljudi i skoro zaboravljenog načina života, Pešter je idealno mesto za vas. Pešterska visoravan raspolaže velikim turističkim potencijalom, posebno kada je reč o seoskom turizmu i o turizma posebnih interesa, kao što je lov, ribolov, planinarenje, planinski biciklizam i drugi vid sporta i rekreacije.

28 Dec

Među spomenicima koji se nalaze u okolini Užica posebno se ističe memorijalni kompleks na Kadinjači koji se nalazi 14 kilometara zapadno od Užica. Ovaj spomenik je posvećen borcima užičkog Radničkog bataljona koji su se žrtvovali 29. novembra 1941. godine. Pružili su otpor moćnom neprijatelju koji je u tom periodu sprovodio ofanzivu na oslobođenu teritoriju “Užičku republiku”. Borci Radničkog bataljona hrabro su stradali protiv nemačkih snaga tokom bitke kod Kadinjače.

Serija događaja koja je dovela do ove bitke započeta je 1941. godine kada su partizani oslobodili region oko grada Užica, koji je ranije bio pod kontrolom nemačke okupirane Srbije. Kao odgovor na ovu akciju Partizana, Nemci su ušli u akciju “Operacija Užice” što je bio prvi nemački anti-partizanski napad u Drugom svetskom ratu.

Užičkom Radničkom bataljonu 28. novembra zajedno sa dve partizanske jedinice iz Posavine i Orašja nad kojim je komandovao Andrija Đurović naređeno je presretanje 342. nemačke pešadijske divizije koja je bila primećene u pravcu ka planini Kadinjača, na samo 14 kilometara od Užica. Pre nego što je nemačka vojska uspela da stigne do planinskog grebena presrele su ih partizanske snage. Nemačka pešadija koja je bila sastavljena od preko 3.000 vojnika bila je daleko moćnija od 400 boraca Partizanskog radničkog bataljona. Gotovo svi pripadnici Radničkog bataljona su ubijeni u borbi ali ipak su se borili skoro šest sati čime su dali dovoljno vremena za povlačenje civila partizanskog rukovodstva izvan Užica na sigurno mesto.

Iako je do kraja dana Užice bilo osvojeno od strane nemačkih i četničkih vojnika, nemačka celokupna misija je bila neuspeh, jer su partizanske snage imale dovoljno vremena da napuste grad i pobegnu u Sandžak. U masovnom gubitku života Partizana samo su dva nemačka vojnika poginula. Ovi događaji u bici i pad Užica prikazani su u filmu “Užička republika” koju je režirao srpski režiser Žika Mitrović.

U blizini vrha planine Kadinjače 1952. godine je izgrađen skroman kameni piramidni spomenik veličine 11 metara pod kojim je izgrađena grobnica u kojoj se nalaze posmrtni ostaci svih koji su poginuli tokom borbe 1941. Godine.

Međutim, krajem 1962. godine grupa veterana i jugoslovenska vlada smislili su plan za izgradnju značajnijeg memorijalnog kompleksa koji bi se dodao kamenoj piramidnoj kripti. Nakon dugog procesa planiranja dizajner Miodrag Živković i arhitekta Aleksandar Đokić su rešili da naprave spomenički kompleks. Formalno je otvoren 1979. godine i otvaranju je lično prisustvovao Josip Tito i tom činu je takođe prisustvovalo preko 100.000 ljudi.

Na Memorijalnom spomeniku su zapisani stihovi Užickog pesnika Slavka Vukosavljeviċa:

“Rođena zemljo jesi li znala
tu je poginuo bataljon ceo
crvena krv se prolive tada
kroz snežni pokrov hladan i beo
noċu je i to zavejo vetar
ipak na jugu vojska korača
pao je četrnaesti kilometar
ali nikad neċe Kadinjača!”

Više hiljada posetilaca godišnje dolazi da poseti ovu lokaciju, gde se takođe redovno održavaju mnogi godišnji komemorativni događaji.

28 Dec

Murtenica je najveći masiv planine Zlatibor, proizilazi iz manjeg ali poznatijeg zlatiborskog masiva Čigota. Obuhvata jugo-istočni deo Zlatibora i pruža se od Borove glave i obuhvata sela Dobroselicu, Jablanicu i Stublo. Pokrivena je borovom i brezovom šumom, i to je ujedno i najšumovitiji deo Zlatibora u podnožju Murtenice.

Najviši vrh Murtenice je Brijač sa 1480 metara nadmorske visine i čini drugi vrh Zlatibora po visini posle Tornika. Murtenica danas svojim većim delom spada u okvire opštine Nove Varoši, nazivaju je još i Gornji Zlatibor.

Selo Jablanica

Jablanica se prostire dolinom istoimene reke. Reka Jablanica izvire ispod Tornika, a uliva se u Crni Rzav. U ovom selu živi 796 punoletnih stanovnika, a prosečna starost iznosi 46 godina. Međutim, poslednjih desetak godina život se vratio u Jablanici. Za vreme praznika posebno se dolazi u selo, i mladi i stari. A meštani uvek pripreme dobrodošlicu.

Nedaleko se održava poznati junski Višeboj, tokom koga se oživljavaju stare sportsko-viteške discipline.

Ovde se nalazi jedna od retkih drvenih crkvica, crkva brvnara koja je sagrađena je 1838. godine. Oltar je zaokrugljen, a vrata imaju interesantnu ornamentiku. U sklopu crkvenog kompleksa su sobrašice: sofre, šatre, čardaci, kako su ih nekada zvali. To su male drvene zgradice koje su podizali imućniji domaćini i koje su njima i njihovim gostima služile prilikom održavanja crkvenih sabora. U zlatiborskom i užičkom kraju još se jedino ovde mogu videti ovakvi građevinski objekti koji svedoče o nekadašnjem graditeljstvu. Najbolji majstori, zna se, bili su Osećani iz Osata, preko Drine i oni su gradili ovakve objekte širom Srbije.

Meštani pričaju da postoji legenda i da je u doba Turaka bilo tako da ako neko ubije jednog Turčina, dve srpske glave moraju da plate za to. I neko je ubio jednog Turčina, a meštani, isprepadani, uperili su prstom u Maru, koja je bila izbeglica iz Štrbaca i tu je došla sa svoja dva sina. Turci su ih za osvetu obesili obojicu. Nakon nekoliko vekova, Jablaničani su podigli spomenik Marinim nevinim sinovima.

Takođe je podignut spomenik majoru Vasiliju Lukoviću i palim borcima u bici na Cigli 1914. godine.

Jablanica je još poznata po izvoru Bela Voda. Radi se o hiperalkalnoj podzemnoj vodi, koja je veoma rekta u svetu tako da se i ovaj izvor svrstava u jedan od retkih na svetu. Ova lekovita voda se koristi za oboljenje kože, očiju, kod upale bubrega, gastritisa, ekcema, hepatitisa i psorijaze.

Da li ste posetili Jablanicu i njen lekoviti izvor?