23 Apr

Uređene ulice, lepa priroda i sređeni park, govore o šarmantnoj varošici Čajetini koja predstavlja pravu razglednicu planinskog gradića.

Postoji nekoliko predanja o nastanku imena Čajetine. Jedno predanje kaže da je ona bila posed turskog spahije Čaja a drugo da su Turci ovde uhvatili i zarobili jednom mladića, pa se mesto nazvalo po turskoj reči čajet, što znači nemoć. Međutim, pretpostavlja se da je najtačnije predanje to da ime potiče od reči čajati ili čajiti što je nekada na lokalnom govoru značilo čekati.

Prva pronađena dokumenta u kojim se pominje Čajetina jesu iz 1815. godine. To je pismo Jovana Mićića knjazu Milošu kojim ga obaveštava o prijemu poreskih knjiga. Čajetinu 1826. godine pominje i Joakim Vujić u svojoj knjizi “Putešestvije po Serbiji”. U svojoj knjizi piše da je od Čigote preko Strmca, kroz gustu šumu došao u MIćićevu Čajetinu, u kojoj je rujanski serdar imao svoj dvor.

Kada je postavljen za rujanskog kneza, Jovan Mićić je izabrao Čajetinu za svoje stalno sedište i 1817. godine je u njoj podigao konak sa mnogim zgradama. Oko tog konaka se kasnije razvila varošica Čajetina.

Čajetina je imala veliki značaj, bila je centar jedne velike teritorije, a preko nje su išle diplomatske veze Srbije sa Crnom Gorom. U to vreme je imala svega nekoliko kuća, ali se vremenom izgrađivala.

Godine 1930. opština je podnela molbu Ministarstvu unutrašnjih poslova da se Čajetina proglasi za varošicu. Ta molba je usvojena novembra iste godine, tako da je Srbija dobila jednu od najmanjih varošica.

Ko voli zvezde na plavom svodu,
ko voli bistru vodu,
ko nauči da razume
govor brda, polja, šume,
neka dođe u prirodu,

Adresa je evo, ova:
Ulica sto cvetova.
Putokazom nežnih grana,
trg livada rascvetana.

Kad zatrepte biser zrna,
s jutrom pođi tragom srna,
na planini sprat treći..
Ostalo će ptice reći.

Ko nauči da razume
govor reka, brda, šume,
i s pticama pesmu viti,
neka samo jednom dođe
pa će uvek dolaziti.

13 Apr

Staro, dvoglasno pevanje sačuvano je u zlatiborskim selima. Među borovima sa proplanka kroz sela razležu se stare pesme koje su na isti način pevane vekovima. Pevaju i mladi i stari, na saborima i skupovima, gde jednostavnim rečima u dva stiha stane cela priča, koja se pevanjem prenosi sa kolena na koleno.

U zlatiborskom i užičkom kraju od davnina se neguje instrumentalna i vokalno instrumentalna muzička tradicija. Najstarije i najviše zastupljeno je bilo jednoglasno pevanje, na različite načine i za posebne prilike. Bilo je uobičajeno pevanje u jedan glas jedne osobe za tihe uspavanke. Jednoglasno pevanje je istovremeno korišćeno i za pevanje na glas i kao tako poznato je pod imenom usjecanje.

Naročito je poznato pevanje iz vika. Ovakvo pevanje je očuvano do današnjih dana i često se može čuti na slavama, svadbama, vašarima i drugim seoskim dešavanjima. Ovo je ujedno i jedno od najtežih pevanja.

Za ovu vrstu pevanja tipično je da se na manji broj melodija peva više tekstova. Melodije predstavljaju vrstu obrasca, nazivaju se kajdom. U pevanju ovih pesama učestvuju dva ili više pevača. Dvoglas je blizak jednoglasu a ispoljava se pojavom povremenih sekundnih sazvuka ispod pratećeg glasa u jednoglasno otpevanoj pesmi.

Stara zlatiborska pesma ima svoj karakterističan ritam, intonaciju i melodiju. Najčešće je pevana na otvorenon odjekivajući prostranstvima nepreglednih pašnjaka. Veoma su zanimljivi tekstovi pesama i umne iskustvene poruke koje se prenose ovim pevanjem. Najčešće zastupljena voklano instrumentalna kombinacija u tradiciji ovog kraja bilo je pevanja uz gusle koje je posedovala i posebno čuvala svaka kuća. Instrumentalna tradicija bila je raznovrsna, mada danas u znatno skromnijem obliku. Najčešće su se koristile različite vrste svirala u obliku dvojnica, frula i sličnih narodnih instrumenata klarinetskog tipa.

Bogata muzička tradicija Zlatibora još uvek traje. Organizuju se brojni koncerti u prilog istraživanju tradicionalnih instrumenata i pevanja koja to i pokazuju.

Zlatiborci ii dalje neguju ovu tradiciju i to možemo videti po Saboru koji se svake godine održava u Rožanstvu, Sabor izvorne narodne pesme “Bez izvora nema vode”. Takmiče se izvorne pevačke grupe i pevači iz vika, zatim pobednici osvajaju razne nagrade.

Lepo je kada se stari trude da prenesu mladima tradiciju a još je lepše kada mladi to prihvataju i neguju. Tako nastaju manifestacije bogate kulturnim programom i to nasleđe nema cenu. Domaći turisti uživaju u izvođenju pevača iz vika a strani turisti se upoznaju sa kulturom i beleže svaki trenutak.

Možda je i za vas ovo novina, zato posetite naš Zlatibor i pored raznih znamenitosti upoznajte i nematerijalno kulturno nasleđe koje se čuje sa zlatibrskih brda još od davnina.

03 Apr

Zlatibor je mesto za svaku osobu koja želi dobar odmor, prijatnu atmosferu i pravo druženje sa stanovnicima kao i upoznavanje tradicije. Zlatibor neguje tradiciju, kvalitetnu hranu i dobru rakiju. Sve što će vam ova planina ponuditi ne može stati u par reda, ali može biti dovoljno da probudi u vama želju da je obiđete i verujte, nećete se pokajati.

1. Klima pogodna za zdravlje i odmor

Mediteranski i kontinentalni vetrovi se ukrštaju na Zlatiboru što odlično utiče na psihofizičko zdravlje ljudi. Leta su prijatna i topla sa svežim noćima, što je odlično za dobar odmor, dok su zime dosta duge i relativno jake sa padavinama. Sneg pada od oktobra do maja, sa kraćim ili dužim prekidima.

Letnje temperature znaju da pređu 30 stepeni ali su podnošljive zbog prisustva vetrova koji se ukrštaju pod nazivom “ruža vetrova”, koja kao što smo na početku rekli pogodno utiče na organizam. Ono što Zlatibor još izdvaja od drugih planinskih centare jeste veliki broj sunčanih časova.

2. Komplet lepinja – hrana za uživanje

Najbolja komplet lepinja se pravi na Zlatiboru ili kako je lokalci zovu “lepinja sa sve”. Taj naziv nosi još pre Drugog svetskog rata, najverovatnije zbog toga što su majstori najčešće jeli i stalno slali decu da im kupe lepinje sa jajima, kajmakom i pretopom, ali je bilo jednostavnije reći “lepinja sa sve”.

Pretop je najbolji sastojak lepinje. Dobija se tako što se pokupi mast posle pečenja jagnjetine ili svinjetine. Služi se uz jogurt ili kiselo mleko. I najslađe se jede prstima!

3. Čigota, pogled na Zlatibor

Ovo je jedan od vrhova Zlatibora i vidi se iz centra. Ako je lep dan sa ovog vrha se može videti Ribničko jezero i ceo Zlatibor. Kako se celi Zlatibor vidi, možete napraviti plan šta još želite videti i obići. Sa ovog mesta ćete uživati u pogledu i čistom planinskom vazduhu. Kada se vratite sa vrha u podnožju ćete moći da kupite lekovito bilje, vino, rakiju i slatko od šumskih jagoda.

4. Sirogojno, muzej na otvorenom

Selo Sirogojno nalazi se na 26 kilometara od turističkog centra Zlatibora. U njemu je jedini muzej na otvorenom u Srbiji, pod nazivom “Staro selo”.

Selo prikazuje svu osobenost graditeljstva Zlatiborskog kraja. Zlatiborska kuća od drveta poznata pod nazivom brvnara, najsavršeniji je oblik kuće srpskog stanovništva planinskih krajeva. Gradili su je samouki neimari prema potrebama i osećajima za sklad i lepotu. U tom kraju Srbije, vekovima je više generacija i familija živelo pod istim krovom u zadrugama, sa strogo utvrđenim pravilima ponašanja. Takav život je diktirao i raspored prostorija u kući.

Nekoliko autentičnih kuća sa pokućstvom iz prošlog veka, prikazuju kako se u radionicama izrađuju kopije predmeta od drveta i grnčarije koje predstavljaju vredan suvenir.

5. Vila Borova, udoban smeštaj

Vila Borova je tu za vas jer vam je potreban smeštaj koji će vam pružiti, sigurnu udobnost, mir, gostoprimljivost i savršenu lokaciju za obilazak svih isplaniranih znamenitosti. Smeštaj u srcu Zlatibora, na samo 100 metara od centra Zlatibora, autobuske stanice i pijaca. Posetite naš sajt i uverite se u kvalitet koji nas izdvaja godinama.

24 Mar

Ovu zanimljivu vožnju, možete započeti isključivo posle pravilne obuke i adekvatna opreme, a pre svega zaštitom koja podrazumeva kacigu.

Za bezbedno uživanje u ovom sportu potrebno je znanje o vožnji snowboarda, tehnici, terenu, i tehnici koja je usklađena sa vašim nivoom tehničkih znanja.

Snowboard nije sličan skijanju. Kada je skijanje u pitanju kontakt sa stazom se ostvaruje preko oba stopala postavljena na dve skije i usmerena prema napred. Dok u snowboardu su oba stopala postavljena u stranu i na jednoj su ploči. Skijaši koriste štapove za odgurivanje da bi održavali ravnotežu i pomagali se kod zaokreta, dok snowboarderi štapove ne koriste. Ravnotežu i promenu pravca vrše promenom težine.

Nekoliko tipova snowboarding-a:

Slobodna vožnja

Ovo je vožnja za početnike, lagano spuštanje niz stazu, uči se da se oseća položaj tela na dasci i drugi glavni elementi. Elementi kao što su održavanje ravnoteže, prebacivanje ravnoteže, zaustavljanje, zaokretanje i otklizavanje.

Snowboarding slobodnim stilom

Trikovi u vazduhu i na zemlji su tema ovog stila. Zbog njih se koriste različiti tipovi daski. Često se koristi daska sa dva vrha, odnosno sa repom identičnim vrhu, a sve radi lakše vožnje unazad i uspešnijeg prizemljenja.

Snowboard takmičenja

Takmičari vole brzu vožnju. Da bi to postigli koriste duže i ravne snowboard-e. Ovaj stil je najbliži alpskom skijanju.

Tri osnovne tehnike za početnike su:

Bezbedni padovi

Nije moguće proći bez padanja, pa ako već znamo da ćemo sigurno pasti bitno je da znamo kako da se ne povredimo prilikom pada, i ovu tehniku je potrebno usvojiti odmah na početku. Posledice pada mogu biti iščašenja, lomljenje zglobova, podlaktice, ključne kosti a sve kao posledica nespretnih pokušaja da se spasite od pada i dočekate na ruke. Zato je potrebno da vežbate “meke” bezbedne padove, jer kada vam to zaista bude trebalo instikt će vas spasiti i lagano spustiti na sneg.

Pre pada je bitno da se telo dovede u niži položaj savijajući kolena jer se tako spustite na niže težište.

Snowboard zaokreti

Zaokreti se izvode na dva načina, na strani prstiju i na strani peta. Nastavak objašnjenja se odnosi na one koji voze levom nogom napred. Ako ste vozač desnom nogom napred onda samo obrnite tehnike koje slede.

Bočni okret vrhom – prstima

Nagnite se malo napred, podignite pete i okrenite se lagano ramenima u desno. Kada izlazite iz okreza ispravite telo i ramena prema napred. Kolena treba da ostanu malo savijena i fleksibilna.

Bočni okret na peti

Lagano se nagnete napred, okrenete se ramenima ulevo i podignite vrh, kada izlaziš iz zavoja ispravi svoje telo i izravnaj ramena. Snowboard ne bi trebao ivicama da zaseca sneg već lagano da klizi prema napred.

Zaustavljanje

Zaustavljanje se može izvesti bočnim zaokretanje na prstima ili na peti. Zaustavljanje na prstima se izvodi tako što se nagnete lagano napred dok se daska ne postavi uspravno u odnosu na padinu zatim se lagano uspravite, otkliznućete bočno i zaustavićete se.

Zaustavljanje na peti je slično bočnom zaokretu. Okrenete ramena prema levo, nagnete telo lagano unazad i podignete vrh.

Nadamo se da ćete primeniti ove savete i da će vam biti od koristi.

Izvor: http://www.skijanje.co.rs

14 Mar

Glavna asocijacija na zimu jeste planina. Ukoliko volite da putujete i u svakom putovanju vidite novu avanturu, zašto ne biste upravo sada spakovali kofere i otputovali na planinu? Na našu dobro poznatu Zlatnu planinu.

Svako godišnje doba ima svoje čari ali upravo zima provedena na planini daje nezaboravno iskustvo koje se mora doživeti. Planina koja u isto vreme pruža mir, i odmor ali i pored toga sve tipične zimske čarolije, nudi takođe i ogroman broj aktivnosti za one sa većim ambicijama i željom za provodom.

Naravno, dobar odmor ne može biti sasvim ugodan bez fantastičnih apartmana naše Vile Borove koju morate posetiti ako već do sada niste. Možete biti sigurni da ste izabrali pravo mesto za kvalitetan odmor.

Kako na Zlatiboru ima snežnog pokrivača na pretek, zabava je apsolutno zagarantovana. Deca se sankaju, grudvaju, prave Sneška i provode kvalitetno vreme na planini uz čist vazduh koji je na Zlatiboru pravi lek.

Kao pauza pored svih zimskih sportova brojni lokali pabovi i restorni će vas zagrejati uz omiljenu kafu a uveče će vas skoro svuda čekati kuvano vino. Neki pabovi imaju organizovane večernje svirke kako bi svaki deo dana bio ispunjen.

Naravno sve ove aktivnosti na Zlatiboru se i te kako podrazumevaju ali mnogo je drugih zanimljivosti koje nismo spomenuli a zaista su nezaobilazan deo ovog odmora. Jedna od njih je čuvena zlatiborska pijaca. Da, da, mesto prijatnih mirisa, domaćih proizvoda, veselih trgovaca i zadovoljnih turista.

Sigurno ćete na ovoj pijaci, koja je bogata kvalitetnim ukusima, pronaći nešto za vas ili nešto za poklon vama dragih ljudi.

Zatim, ono što morate obići jesu vidikovci koji su raj za oči i uživanje za dušu. Mnogo je lepih predela koji se moraju zabeležiti i sačuvati na nekoj od vaših fotografija sa putovanja. Na našem Zlatiboru takvih predela toplih i zlatnih ima svuda.

Dok se šeteta stazama Zlatibora pazite da ne propustite poseban trenutak zalaska sunca sa vidikovca na Obadovom brdu.

Od centra Zlatibora do vidikovca se može doći pristupačnim putem, većim delom je asfaltiran, a ostatak puta je utabana prirodna staza, ukupne dužine 6 kilometara. Pogled sa ovod vidikovca pruža se na ravnicu Braneška polja, brojna seoska domaćinstva Šljivovice. Odatle ćete takođe videti seosku crkvu skladne arhitetkture.

Samo deo koji je stao u ovim redovima ovog teksta, opisuje divan odmor pun lepih trenutaka, kako bi i vi bili deo takvog odmora kontaktirajte Vilu Borovu i budite bezbrižni. Mnogo je još lepih predela koje morate otkriti i upoznati Zlatibor, ako to niste do sada.

Pišite nam kako ste se proveli!

04 Mar

Kako je sezona uveliko počela, na Zlatiboru se čuju samo radosni uzvici dece koja su tek stala na skije kao i veseli osmesi strastvenih skijaša koji uživaju u skijanju na stazama Tornika i prirodom koja odmara oči. Kako je Tornik idealno mesto za odmor koji je prilagođen dečijim potrebama, uživanje za celu porodicu je zagarantovano.

Zlatibor je iz godine u godinu sve posećeniji, tako su i uslovi za skijanje sve razvijeniji. Mnogo zadovoljnih lica koja već danima, nedeljama uživaju na našoj planini su najbolji dokaz za to. Deca koja su već “prohodala” na skijama imaju svoju malu stazu za vežbanje i uživanje koja im dopušta da nauče vešto da skijaju a pre svega da se dobro zabave. Roditelji su zadovoljni i žele da njihova deca od malih nogu stanu na skije, osamostale se i postanu pravi mali strastveni skijaši. Zato, učenje prepuštaju školi za skijanje koja brižljivo i strpljivo vodi računa o svakom detetu.

Deca imaju svoj poseban mali ski lift, koji ih odmah vuče gore, na bezbroj razdraganih lelujanja na pravoj maloj skijaškoj stazi. Upravo tako, sve se više razvija ljubav ka zdravoj aktivnosti koja celoj porodicu pruža neizmernu radost.

Zlatibor je odlična destinacija za trudnice i porodie sa decom. Ski-centar Tornik ima tjubing stazu koja predstavlja plastičnu podlogu niz koju je omogućeno sankanje uz pomoć velikih guma. Naročito je zanimljivo deci. Pored toga, još jedna avantura jeste vožnja bobom na šinama koja traje 5 minuta. Vožnja koju prati miris četinara je očaravajuća!

Toliko zabave na snegu ali, tu je i zabavni park za decu “Avantura park” koji se sastoji iz četiri dela. Prvi deo Vrtić, i drugi deo Izazov su namenjeni deci iznad pet godina, zatim treći deo Tarzan i četvrti deo Džungla su za decu koja imaju iznad osam godina, kao i za odrasle. Pa ovo je prava avantura, bezbroj aktivnosti i puno radosti!

Dok se mališani zabavljaju na snegu, odrasli mogu birati stazu koja njima odgovara. Odmah je tu turistička tabla koja prikazuje broj staza. Od onih crnih opasnih do onih blažih, početničkih. Sa strane svake staze se nalaze mašine za veštački sneg kako bi staze uvek bile spremne. Dosta ulaganja za fenomenalan odmor.

Glavna staza, čim se siđe sa šestosedešnice je crna staza, takozvana, duboka. Namenjena je ozbiljnim skijašima jer je strma i opasna. Pored nje se nalazi slabija, crvena staza, koja odgovara za lagano opuštanje i uživanje bez opasnih strmih predela. Nije previše blaga, taman je kako treba.

Pored skijanja tu je još mnogo materijala za zabavu, za celu porodicu. Ukoliko odsedate u apartmanima Vile Borove, uživaćete u udobnom i komfornom smeštaju kao i u gostoprimstvu koje čini da se osećate kao kod kuće.
Dobro nam došli, Zlatibor i Vila Borova vas čekaju sa osmehom.

22 Feb

Da na Zlatiboru postoje brojna sela bogata tradicijom i znamenitostima to sigurno znamo, ali kako bi se bliže upoznali sa pravim životom na ovim selima i tradicijom koju neguju, kroz priču vas vodimo tamo.

Alin Potok

Alin Potok jeste naselje u Srbiji u opštini Čajetina u Zlatiborskom okrugu. Nalazi se na jugoistočnom delu zlatiborske visoravni.

Udaljeno je 30 kilometara južno od Užica, i petnaestak kilometara od Zlatibora. Tu protiče reka Katušnica koja izvire ispod Jedinog bora a uliva se u Veliki Rzav. Ime je dobila po katunama kojih je u njenom slivu bilo u srednjm veku i tada se zvala Katušnica.

Mesto zborište deli ovo selo na dva skoro jednaka dela. Tu se nalaze škola, prodavnica i kafana.

Alin Potok je idealno mesto za odmor kako starih tako i mladih. Izvorska voda je jedna od najboljih u Srbiji. U blizini se nalaze vodopadi u selu Gostilju. Ovo je selo sa prosečno 300 sunčanih dana u godini, mesto i cela okolina su bogati selenom.

Selo se pod sadašnjim imenom prvi put pominje 1812. godine. Verovatno je selo ili deo sela u tursko doba bio čitluk nekog Alije po kome je i dobilo ime. Pretpostavlja se da se u prošlosti zvalo Zborištica ili Zborišnica, jer nas sadašnji centralni deo sela sa nazivom Zborište na to upućuje.

Najčešće zanimanje u selu je stočarstvo ili zemljoradnja. Pored toga odlični su majstori za obradu drveta i većeg broja poljoprivrednih alata. I zbog toga je ovo selo veoma pogodno za razvoj seoskog turizma.

Rožanstvo

Rožanstvo je slikovito selo zlatiborskog kraja, na nadmorskoj visini od oko 870 metara sa oko 450 stanovnika koji se uglavnom bave poljoprivredom.

U selu Rožanstvo je posebno interesantna banja lekovite vode, Vapa. Ona je veoma pogodna za očna i kožna oboljenja. Temperatura joj je 17 stepeni preko cele godine. Kroz selo prolazi reka Prištavica na čijoj se desnoj obali nalazi jedna od najlepših pećina u Srbiji, Stopića pećina.

Postoji nekoliko legendi o nastanku imena Rožanstva, ali najviše se spominju četiri legende koje se prepričavaju među stanovnicima ovog sela.

Prva legenda govori da ime potiče od reči božanstvo, druga legenda pak kaže da je nastala od reči rožderstvo, što je na staroslovenskom rođenje, ali i Božić. Treća legenda kaže da su glumci prvi doseljenici u Rožanstvo povikali: pa ovo je pravo božanstvo, na šta je neko odgovorio: kakvo božanstvo, urožićemo se od rada pa će biti pravo rožanstvo, međutim četvrta legenda a možda i najrealnija jeste da je selo ime dobilo po sastavu tadašnjeg zemljišta – rožnice.

Porodica Milutinović-Simović koja je živela u selu od početka do sredine 19. veka je jedna od poznatih porodica iz sela Rožanstvo. Od ove porodice vodi poreklo današnja porodica Stakić.

Selo je veoma poznato po proizvodnji buradi i kaca.

Ukoliko želite da se upoznate sa tipičnim životom zlatiborskih sela kao i sa navikama njihovih meštana, Rožanstvo i Alin Potok su prava mesta za obilazak kada se nađete na Zlatiboru. Pored šetnje i vožnje biciklom upoznaćete se sa pravim seoskim navikama na Zlatiboru. A pored toga moći ćete da vidite kako to izgleda baviti se nekim starim zanatom i kako se njima vešto koriste meštani ovih sela.

Koja ste mesta obilazili na Zlatiboru i kakvi su vaši utisci?

12 Feb

Na području skoro čitavog zlatiborskog kraja, zanatstvo ima dugu tradiciju. Kako je ovaj kraj bogat šumom, preovlađivali su razni drvodeljski zanati kojima su se obezbeđivali određeni proizvodi za svakodnevnu upotrebu.

Korpari, kačari, kapari, šnajderi narodne nošnje, majstori liciderskih srca, vezilje tradicionalnog srpskog veza, tkalje, sve se to može videti na jednom mestu, na vašaru starih zanata koji se organizuje u zlatiborskom selu Sirogojno. Ovaj vašar se organizuje na prostoru muzeja na otvorenom “Staro selo”, cilje ove manifestacije je očuvati i obnoviti zaboravljene stare zanate. Takođe je ovo i dobar podsetnik na tradicionalne proizvode ovog dela Srbije.

Prvi podaci o zanatima nalaze se u srpskim vladarskim poveljama iz 14. veka, u popisima zanatlija koji se zajedno sa selima i imanjima dodeljuju određenim manastirima. U popisu stanovništva iz 1455. godine zabeležene su zanatlije: kovači, obućari, krojači, kožuhari, mesari, pekari, grnčari, klesari, kolari, vodeničari, krčmari i travari.

Dolaskom Turaka, pominju se novi zanati orijentalnog porekla – kujundžije, bravari, tabaci, ćurčije, berberi, kazandžije, sapundžije i mnogi drugi.

Zanatlije su bile organizoane u udruženja zanatlija, esnafa, koji su se starali o školovanju mladih i unapređenju zanata, vodili su brigu o članovima koji nisu mogli da privređuju. Školovanje i obuka su trajali godinama, šegrt je polagao ispit za kalfu a kalfa za majstora.

Tokom 19. veka nakon oslobađanja od turske okupacije, srpske zanatlije preuzele su primat u bavljenju starim zanatima. Krajem 19. veka potrebe za zanatskim proizvodima se smanjuju zbog pojave pristupačne indrustrijske robe. Zanatska proizvodnja je slabila i izumirala, a u prvim decenijama 20. veka uslužne delatnosti sve više postaju osobenost gradskih varoških zanatlija.

Bačvarski zanat

Bačvar je čovek koji pravi burad, bačve i kace. U njima se drži vino, rakija, pivo ili sir, kajmak, kupus, turšija.
Za burad se koristi drvo različitog porekla, bagrem, dud, hrast, ali hrastovo je najcenjenije. Pre svake upotrebe burad se peru i sumporišu protiv gljivica.

Dok je Srbija između dva svetska rata bila među najvećim evropskim izvoznicima vina, rakije, džemova i pekmeza transport se upravo obavljao u buradima. Ovaj zanat je nekada spadao u pčelarske delatnosti. Poput mnogih drugih zanata i ovaj je danas u izumiranju. Potražnja za takvom vrstom proizvoda na tržištu je slaba jer se uglavnom koriste fabrički izrađeni proizvodi.

Kazandžija

Kazandžija je zanatilja koj pravi kazane i drugo bakreno posuđe. Uglavnom kazane za rakiju, ali takođe i kazane za spremanje hrane, džezve i druge proizvode. Deo posude u kome će se nalaziti hrana se kalajiše jer je oksid bakra otrovan. Ovaj zanat je jedan od najstarijih u Srbiji.

U Evropi se kroz čitav srednji vek koristilo zemljano posuđe. Balkan na koji su bakreno posuđe doneli Turci bio je jedini deo Evrope na kome se ovo posuđe proizvodilo i upotrebljavalo.

Licidar

Licidar je osoba čije je zanimanje pravljenje licidarskih kolača. Ovo zanimanje je ranije bilo veoma rasprostranjeno u našim krajevima. I danas se prave i predstavljaju jedan od najelpših suvenira.

Licidarski kolači su više za gledanje nego za jelo. Njihova osnovna namena jeste da budu ukras i da se okače na zid ili oko vrata.

Od davnih vremena med, brašno i mirišljavi začini čine osnovni sastav medenog testa, od kojeg se prave liciderski kolači, a zanatlije koji ih prave su licitari. U Srbiji se ovaj zanat javio tek u drugoj polovini 19. veka.

Sećate li se vi nekih starih zanata vaših predaka? Ili možda i sami negujete tradiciju, i bavite se starim zanatima?

02 Feb

Specijalitet nastao sušenjem mesa na dimu. Zbog svog specifičnog ukusa i neobičnog načina dobijanja, jedan je od najoriginalnijih proizvoda koji dolazi iz čuvenog sela Mačkat, na Zlatiboru.

Glavni atributi ove pršute su pre svega kvalitet i ljubav. Jer sve što nastaje sa puno ljubavi, jeste kvalitetno, cenjeno i čuveno! Pa tako i naša Pršutijada koja se svake godine održava u selu Mačkat. Ovo dešavanje poseti preko 10.000 posetilaca iz čitave zemlje.

Obožavaoci i poštovaoci dobrog ukusa sušenog mesa ovakav sajam ne propuštaju. Tamo se uz slatke zalogaje pije rakija, koja greje dušu a ne samo telo. Pa upravo ova hrana ima dušu, inače nikada i ne bi bila toliko poznata.

Prava je prilika da sada u periodu od 02.02.2018. do 04.02.2018. posetite čaroliju ukusa na Pršutijadi u Mačkatu. Možete razgovarati, družiti se i poneti sa sobom neko dobro parče pršute za radost cele porodice.

Nezaobilazan deo zlatiborske kulture ća zadovoljiti sva vaša čula, bogatstvom ukusa i gostoprimstvom meštana.

Pored izlaganja i prodaje suvomesnatih proizvoda, propratni program čine i predavanja iz oblasti ruralnog razvoja i kulturno-umetnički program.

Petak, 2. februar

11:00h

• svečano otvaranje sajma i proglašenje pobednika
• trubački orkestar Igora Mitrića, Sirogojno
• kulturno-umetnički program

Subota, 3. februar

12:00h nastup izvornih pevačkih grupa

Nedelja, 04.februar

15:00 izvlačenje dobitnika nagradne igre

18:00 zatvaranje sajma

25 Jan

Jablanica je seosko naselje u Srbiji u opštini Čajetina u Zlatiborskom okrugu. Nalazi se jugozapadno od Čajetine i prostire se dolinom istoimene reke koja izvire ispod Tornika, uliva se u Crni Rzav koji sa Belim Rzavom dolazi sa Tare.

Ovo selo poznato je po tome što se u njemu nalazi jedna od retkih drvenih crkava, crkva brvnara. Ova crkva je sagrađena 1838. godine. U sklopu crkvenog kompleksa nalaze se sobrašice, zapravo, to su male drvene zgradice koje su podizali imućniji domaćini i koje su njima i njihovim gostima služile prilikom održavanja crkvenih sabora.

U ovom selu se takođe održava poznata manifestacija pod imenom seoski višeboj.

Jablanički višeboj predstavlja autentičnu zlatiborsku manifestaciju koja je nastala u želji da se tradicionalni zanati, veštine i sportovi otrgnu od zaborava. Ovo selo koje je veoma bogato borovom i bukovom šumom uslovilo je to da se meštani prevashodno bave proizvodnjom drvene građe.

U seoskom višeboju nadmetanje se odvija u više sportskih disciplina kao što su: čobanski skok u dalj, skok u vis, bacanje kamena sa ramena, jahanje konja. Tu su takođe takmičenja u veštinama poput: seča trupaca uspravnom ručnom testerom, seča trupaca običnom testerom, prevlačenje trupaca volovima. Ova popularna vuča na vlaci kako se drugačije zove privlači najveću pažnju. Da bi se takmičar priključio takmičenju potrebno je da poseduje dorbo utreniran par volova. Volovi zatim vuku borov trupac težine blizu dve tone pri čemu vlasnik ne sme da ih udara tokom vuče. Pobednik je onaj ko za najkraće vreme prevuče trupac do cilja.

Ova manifestacija svake godine privlači sve više posetilaca, koji ostaju impresionirani ovim zaboravljenim sportskim nadmetanjima. Mnogi imaju priliku da po prvi put vide veštine i zanate koji su skoro pa izumreli. Ali poseta ovom mestu vas upoznaje i sa tradicijom i običajima, načinom života zlatiborskih seljaka. Tu je bogat kulturni program za vreme kojeg nastupaju folklorne grupe i pevači iz vika što dodatno dočarava samo atmosferu tradicionalnog zlatiborskog sela.

Kako se vama čini ova poznata manifestacija, da li ste nekada učestvovali ili posetili ovaj događaj?