29 Jan

Iako je istina da na Zlatibor dolazimo kako bismo pobegli od užurbanog i bučnog Beograda, te iz istog razloga maksimalno zaobilazimo centar Zlatibora, koji je, silom prilika, morao da se urbanizuje, došli smo do trenutka kada je trebalo udovoljiti nekim novim prohtevima.

Iako smo muž i ja bili očarani livadama i borićima, deci je posle par dana bilo dosadno. I razumemo ih, hteli ili ne da to priznamo. Trčali su, jurili, kupali se na jezeru, ali sada im je već trebalo nešto novo.

Rešili smo da krenemo do centra, makar zbog luna parka, da obiđemo pijacu i možda otkrijemo nešto čega se nismo ni setili.

I zaista, usput smo naleteli na reklamu – Dino park. Zaverenički sam pogledala muža dok sam plaćala kokice. Rešili smo da deci priredimo iznenađenje i odvedemo ih tamo. Iskreno, i mi smo bili znatiželjni.

Bez sumnje, iznenađenje je bilo uspešno. Šteta je što nam nije palo na pamet da slikamo njihove izraze lica, dok okreću pogled skoro ka nebu da bi sagledali dinosauruse u svojoj prirodnoj veličini. A kad su se konačno sabrali od prvog utiska, nastavili smo da obilazimo park. Omiljeni deo im je definitivno bilo Dino selo. Nisu znali kuda bi pre: na dečiju pijacu, u mini vikendice, u školicu za “male sveznalice”… A onda što pre do trambolina i tobogana. Tamo postoji čak i takozvano mini ostrvo gde su mogli da istražuju i poput malih arheologa otkrivaju kosti dinosaurusa.

Nakon toga, želje su bile podeljene. Tata ih je ubeđivao da probaju jahanje konjića, dok su oni želeli da idu u 6D bioskop. Ja sam se trudila da ostanem neutralni posmatrač. Sačekala sam da se dogovore, jer sam ja zapravo želela da obiđemo zoo vrt koji se nalazio u sklopu ovog kompleksa. Skroman, ali dovoljno zanimljiv iskrenim ljubiteljima životinja. Kada su izrazili želju da bi sad još i da se pentraju na veštačkoj steni za planinarenje, ostavila sam ih sa tatom i otišla da pronađem mesto gde mogu na miru da popijem kafu i sačekam ih. Meni je za danas bilo dosta avanture.

Posle večere, klinci su jedva čekali da se dokopaju kreveta, jer je današnja šetnja bila više nego iscrpljujuća za njih. A tata i ja smo ostali da odgledamo film, zajedno, ušuškani u toplu ćebad. Mali ritual za koji odavno nismo imali vremena…

29 Jan

Zlatibor već godinama jeste vodeći turistički centar Srbije. Ako mene pitate zašto, na top listi zlatiborskih atrakcija jeste dobra kulinarska ponuda. A da bi vam bilo jasnije zašto tako mislim, najbolje bi bilo da se početkom februara nađete u zlatiborskom selu Mačkat.

Ukoliko se krećete od Užica ka Zlatiboru, nakon nekih desetak kilometara naići ćete na putokaz koji vodi u Mačkat. Čak i da promašite putokaz, put do Mačkata takoreći možete da namirišete. Ovih dana sva domaćinstva u ovom kraju s nestrpljenjem očekuju predstojeću Pršutijadu, 19. po redu. Svuda se širi miris mesa dimljenog isključivo na bukovini. No, to nije sve. Ukoliko ste pravi gurman i ljubitelj zlatiborskih delikatesa, znaćete da u tom vrtlogu mirisa prepoznate i pečenu jagnjetinu.

Iako sušenje mesa nije isključivo vezano za zapadnu Srbiju, specifičnost podneblja ovdašnje mesne prerađevine čini drugačijim od drugih. Nadmorska visina od 850 metara, susretanje mediteranske i kontinentalne klime koje uslovjava postojanje ruže vetrova, samo su neki od preduslova da zlatiborska pršuta ima takav jedinstven i neponovljiv ukus.

Meštani kažu da je nekada važilo pravilo da se goveda kolju u mesecima koji se završavaju slovom “r”. Danas se to radi skoro tokom cele godine, doduše ne više u onim starim sušarama, ali je kvalitet ostao isti jer se već decenijama drže pravila usoljavanja, dužine sušenja i svega što su još njihove dede i pradede radile. Da bi se zadovoljili zahtevi današnjeg tržišta morala se proizvodnja pršute osavremeniti primenom modernih sušara, koje imaju monogo veće kapacitete, a dim prolazi kroz rešetke kako bi svo meso bilo ravnomerno izloženo njegovoj toploti i mirisu. Ne znamo da li ste upoznati sa činjenicom da je za dobru, ili kako ovde kažu, “pravu pršutu”,potrebno da goveče bude bar 6 godina staro. To je još jedna karakteristika pršute koju ne možete naći nigde osim u Mačkatu.

Ove godine Pršutijadu možete obići u periodu od 09. do 11. februara. Kao i obično, glavni dešavanja su u porti seoske crkve u Mačkatu. Zanimljivo je da će ponuda na ovoj manifestaciji sada biti upotpunjena sirevima i vinima iz Italije, Hrvatske i Francuske, kao i njihovim tradicionalnim suvomesnatim proizvodima.

Što se tiče zlatiborskog asortimana, možete očekivati ovčiju stelju, goveđu kobasicu i pršutu, svinjske pečenice, slaninu i čvarke. Poneko će naravno u svoju paletu proizvoda uključiti i sir i kajmak, čisto da bi upotpunili svoju ponudu.

A da bi se zadovoljila i ostala čula, ceo program upotpuniće i folklorni ansambli, učeničke sekcije čajetinskih osnovnih škola, kao i trubački orkestri.

20 Jan

I dalje očarani Zlatiborom, planirali smo da ponovo posetimo ove divne predele, ovaj put u leto.

Želeli smo da iskoristimo sezonu godišnjih odmora i provedemo na Zlatiboru nešto više vremena nego prošli put. Nismo imali nikakav plan osim da ćemo se smestiti u istim apartmanima u “Vili borova” kao i prošle godine, jer smo njihovim uslugama bili prezadovoljni.

Sticajem okolnosti, dočekao nas je isti recepcioner koji nam je prošli put pomogao da pronađemo selo Rudine. Na naše iznenađenje, sećao se naše posete. Dao nam je ključeve apartmana i dodao: “Sada ćete verovatno do Tripkove? Jeste malo dalje nego Rudine, ali svakako ste kolima, pa to neće biti problem.”

Začuđeno smo ga pogledali i on je po našim izrazima lica shvatio da ne znamo o čemu priča. “Oprostite, ja sam požurio sa zaključcima. Pomislio sam da ste čuli za selo Tripkova, i manifestacije koje se tamo održavaju, pa ste zato baš u ovo vreme rešili da obiđete Zlatibor.”

Nismo znali ništa o tome, ali nam je bilo jako drago što je on znao i započeo tu priču. Sve nam je objasnio, tako da nam je ostalo da se raspakujemo, osvežimo i krenemo put naše nove destinacije.

A ono što smo saznali bilo je više nego dovoljno da probudi našu znatiželju. Naime, imali smo priliku da zateknemo u tom selu nekoliko umetničkih manifestacija, kao što su likovna kolonija, radionica za umetničku obradu stakla, a kako smo čuli, tih dana su se održavali i međunarodni seminari o srpskom folkloru. Ne znam kako to zvuči vama, ali mi smo bili krajnje pozitivno iznenađeni pominjanjem malog srpskog sela i međunarodnih seminara u istoj rečenici.

Posle nekih 20-ak kilometara, po našoj slobodnoj proceni, stigli smo u selo Tripkova. Krenuli smo u obilazak i stigli do centra sela, a kako smo saznali od lokalaca, oni ovaj deo sela zovu Žigale. Tu smo zatekli školu, staru seosku zadrugu i crkvu Svete nedelje. To je nešto što većina sela ima, manje – više. Ono što nismo očekivali jeste letnja pozornica i amfiteatar. Takođe, u samom centru smo naišli i na radionicu za umetničku obradu stakla “Tifani”, galeriju i salon prodaje. Teško je rečima opisati čega tu sve ima: unikatni komadi posuđa, neobične lampe, prelepi vitraži. Naravno, baš to mi je nedostajalo da upotpunim nedavno renoviranu dnevnu sobu u “shabby chic” stilu. I, razume se, malo sam preterala sa kupovinom, ali to sad nije tema.

Obišli smo likovnu koloniju, trudeći se da ne ometamo rad umetnika. Kako su nam rekli, od 2005. godine ustanovljen je i festival kratkometražnog filma koji predstavlja glavni događaj na letnjoj pozornici. Pitali smo se kako je moguće da živimo u Srbiji i po prvi put saznajemo da postoje ovakva dešavanja, tako bliizu nas, i to ni manje ni više, nego u selu od oko 350 stanovnika.

Kako se dan već bližio kraju, odlučili smo da izlet završimo večerom i vratimo se u sobu kako bismo se odmorili i pripremili za sledeći dan. Planirali smo da se ponovo vratimo u Tripkovu, ovaj put sa torbama za plažu, jer smo usput saznali da je u blizini i bistro akumulaciono jezero Vrutci na kom se možemo okupati i uživati u prirodi.

Iako sasvim suprotno od mirnog i pitomog sela Rudine u koje smo se zaljubili pri prethodnoj poseti, selo Tripkova se pojavilo na našem putovanju baš u pravom trenutku, onda kada smo bili spremni da istinski uživamo u svemu što smo tih dana videli i doživeli. Ukratko, nezaboravno iskustvo.

15 Jan

Da li vam je poznat onaj osećaj kada biste najradije nekome prekinuli vezu, naglo završili sastanak sa klijentom, isključili sve telefone, spakovali par krpica i četkicu za zube i pobegli nekud “Bogu iza nogu”?

Da, i meni.

Onda sigurno znate i onaj osećaj kada pomislite u sebi: Da mi je samo tri dana bekstva od ove gužve, rokova, galame… A onda verovatno sami sebe utešite ubeđenjem da su turistička mesta podjednako bučna i krcata poput tog sa kog ste želeli da pobegnete.

E pa, verujte mi na reč, ja sam pronašla  mesto koje ispunjava sve kriterijume koje sam sebi u tom trenutku postavila.

Bio je to kraj marta i jedan krajnje iscrpljujući četvrtak. Trebalo je ispoštovati zadate rokove, odgovoriti na svaki mejl koji je te sedmice stigao u moje sanduče, otići u školu, pa u vrtić po decu i stići kući na ručak. Koji treba na brzinu pripremiti.

Ukratko, jedan od onih dana kada vam nije ni do čega, ali svejedno, život ide dalje.

Sela sam te večeri na kauč i neraspoloženo uzdahnula. Nisam morala ni da kažem šta mi je. Muž me je pogledao i dobacio: “A šta kažeš na to da ovaj petak spojimo sa vikendom i odemo negde da slušamo zrikavce?”

Nasmejala sam se, samo da bih mu pokazala da ne omalovažavam njegov trud da me oraspoloži. “A gde to, gospodine Svetski Putniče?”, pitala sam, blago ironično. “Ovde.”, rekao je i okrenuo ekran tableta prema meni. Na slici su bile niske, drvene kućice i prelepe zelene padine. Shvatila sam da se nije šalio. Takođe mi je istog trenutka bilo jasno da to nije neizvodljivo, kao što sam ja već unapred presudila.

Već sledećeg dana, sa minimalnim prtljagom, našli smo se u sred one iste slike, ovaj put uživo. Možda pogađate, bili smo na Zlatiboru. Osoblje na recepciji “Vile Borova” nas je uputilo, tako da smo bez problema pronašli taj prelepi predeo. Na nekih 6 km od centra Zlatibora prema Sirogojnu pronašli smo ovu prelepu oazu netaknute prirode. Selo Rudine.

Teško je poverovati da postoji mesto koje na tako volšeban način odoleva duhu modernog doba. Kažu da selo broji tek nekih stotinak meštana, a mnogi od njih, na koje smo nailazili tokom šetnje, bili su vrlo raspoloženi da nam ispričaju ponešto o svom rodnom kraju. Dirljivo je bilo čuti sa koliko ljubavi oni pričaju o svom zavičaju i zamljacima, pogotovo nama, koji dolazimo iz solitera, u kome već godinama živimo pored ljudi kojima ni ime ne bismo znali da nije poštanskih sandučića i interfona na ulazu. Ovim ljudima ta otuđenost nije poznata. Neretko su nas pozivali da budemo njihovi gosti. Da probamo pravi zlatiborski kajmak. I pršutu. I rakiju! I onu toplu, domaću, mirisnu pogaču. Prosto je bilo nemoguće odoleti toj neposrednoj gostoljubivosti.

A kada smo sve isprobali i obišli, odlučili smo da rasprostremo ćebe na jednom nepreglednom pašnjaku. Pogled je bio veličanstven. Padina okupana suncem, širila je prelep miris trave i lekovitog bilja, koje je ovaj put lečilo dušu. Nisam čula zrikavce (nije im ni bilo vreme), ali zato jesam bila očarana milozvučnim cvrkutom ptica. Shvatih da sam ovako zadovoljna i ispunjena bila još kao dete, dok mi je deda objašnjavao kako da razlikujem ptice po načinu pevanja. I da sam u međuvremenu zaboravila kako je lako i lepo osetiti tu istinsku životnu radost. Sve što mi je trebalo jeste taj ponovni, bliski susret sa prirodom. I taj osećaj da nebo iznad sebe vidim i zatvorenih očiju.

U nedelju popodne već smo se pripremali za povratak kući. Malo je reći da sam sa tugom napuštala ovo rajsko mesto. Jedino što me je radovalo je to što sam odatle odlazila prepuna nove, sveže životne energije. Upravo to mi je bilo preko potrebno da na svakodnevnu rutinu u koju sam upala pogledam drugim očima.

Zapravo, poenta ove priče je da sada ova mala bekstva planiramo jako često. Shvatili smo da nam za uživanje i “punjenje baterija” nije potrebna neka egzotična, prekookeanska destinacija. Bar ako vam je temperament sličan mom, a ukoliko ste pročitali ovaj tekst do kraja, verujem da jeste. Nisu vam potrebni posrednici i turističke agencije. Zlatibor je tu, a na prelepom Zlatiboru još lepše selo Rudine. Mesto kom se iznova i iznova vraćam, sada već dragim poznanicima, kad god osetim da mi je svakodnevica postala tmurna i zagušljiva.

05 Dec

Počela je zima, sneg je tu, a ako ima snega, onda je vreme za dolazak na Zlatibor i uživanje u njegovim zimskim čarolijama.

Bez obzira da li se osećate kao dete ili ne – zimi se treba radovati! Naravno, svako godišnje doba ima svojih mana, pa i zima, ali je zima posebno godišnje doba koje pruža mnogo zabavnih i zdravih aktivnosti. Zna li da je zimska šetnja jako zdrava za organizam? I to da na hladnom vazduhu, virusi i bakterije nemaju nikakve šanse da opstanu? Zato je bitno iskoristiti zimski period, redovno šetati i provetravati prostorije u kojima je grejanje pojačano na maksimum.

Nego, zimi se treba radovati. Ako se ne radujete i ne doživljavate zimu kao idilično godišnje doba, možda ste na pogrešnom mestu? Grad nije mesto gde trebate da uživate u zimskim čarolijama, već je to planina. Zlatibor, naravno!

Zimske čarolije na Zlatiboru

Zlatibor, kao jedna od najpopularnijih planina u Srbiji, kako leti, tako i zimi služi kao utočište od vrelog asfalta tokom leta, dok je zimi oaza za ljubitelje zimskih sportova, netaknute prirode, ali i dobre zabave. Zlatibor prosto pruža dosta, za svakoga po nešto i nekome sve. Nikada vam neće biti dosadno, u to budite sigurni. Ako volite da šetate po snegu, Zlatibor će vam to pružiti, ako volite da skijate, sankate, snowboard, Zlatibor će vam to pružiti, ako uživate u hrani i piću, Zlatibor će vam to pružiti.

Čarobna priroda Zlatibora

Već smo pomenuli da Zlatibor očarava svojom veličanstvenom i netaknutom prirodom, naročito kada je pod snegom. Šetnja zavejanim Zlatiborom neće samo doprineti vašem zdravlju, već će vas opustiti i naterati da zaboravite sve što ste ostavili za sobom kada ste krenuli na Zlatibor. Stres, nervozu, obaveze… Ako niste planirali dolazak ove zime na Zlatibor, mislimo da je pravo vreme da se malo posvetite sebi i svom zdravlju, bar na vikend. Očekujemo vas.

Zlatiborski specijaliteti za dušu

Čuveni zlatiborski specijaliteti… slagali bi kada bismo rekli da se mnogi ne raduju Zlatiboru baš zbog specijaliteta koji se nude i koje možete probati samo ovde, sa tim specifičnim ukusom. Možete se zagrejati i okrepiti posle šetnje kuvanim vinom ili možda čuvenim kompletom lepinja.

Čekamo vas ove zime na Zlatiboru sa novim, toplim i potpuno opremljenim apartmanima Vile Borova.

05 Dec

Početak decembra je vreme kada planiramo svoje novogodišnje noći, gde ćemo ih provesti i sa kim. S obzirom da je Zlatibor često jedna od glavnih destinacija za Novu godinu i najluđu noć, i ove godine se priprema bogat muzički program na Kraljevom trgu. Pored same lepote Zlatibora koju možete videti preko dana i uživati u sportskim aktivnostima na snegu, u toku noći imaćete prilike da čujete:

30. decembra Neverne bebe, čuveni rok sastav i za sami doček 31. decembra sa kojom ćemo ući u 2019. godinu je Dragana Mirković.

Naravno, da bi uspeli da uživate u novoj godini na Zlatiboru, potreban vam je i dobar smeštaj. Vila Borova vam nudi svoje udobne i tople apartmane, na samo 100m od samog centra Zlatibora. Pogledajte naše apartmane na ovom linku. Očekujemo vas!

05 Dec

Ah, taj prvi sneg…moj omiljeni dan u godini, još sam ga dočekao na Zlatiboru. Gde ćeš lepše? Svake godine ista situacija kada posumnjam da je krenuo. Gledam u uličnu svetiljku sa prozora da se uverim pada li, e pa tako je bilo i sada. Počeo je!

Obučem se, izađem napolje da prošetam, jer mi prija taj oštar vazduh i otopljene pahulje na promrzlim obrazima. Ti čarobni ledeni kristali vode, svaki unikatan i poseban na svoj način. Prava čarolija prirode.

Uvek probudi dete u meni!

Na snegu ne prestaješ da budeš dete. Bacim se u mekanu belinu, napravim anđela i ne sklanjam osmeh sa lica dok se prisećam svih trenutaka i avantura na snegu koje sam imao kao mali. Pored zabave , da li trebam da napomenem koliko je bilo koja aktivnost na snegu zdrava? Grudvanje, sankanje, kliskanje, pravljenje Sneška, skijanje, snowboard itd.. I sama šetnja po dubokom snegu je korisna rekreacija i trening. Obučem se toplo i krećem. Zlatibore je l’ si spreman?! Jer ja jesam!

Zlatibor je prekrasna planina u svako doba godine, ali, ipak je zimi, pod snegom poseban. Tokom leta on ima zlatnu boju, zbog koje i nosi ime Zlatibor, a zimi se transformiše u belo zlato, zahvaljujući snežnom pokrivaču.

Za potpun doživljaj Zlatibora i njegovih zimskih čari potreban vam je i dobar smeštaj, zato vam preporučujem apartmane Vile borova.

28 Oct

Osim što prečišćava vazduh i njegov miris se širi Zlatiborom, zlatne iglice bora imaju brojna blagotvorna dejstva za organizam, i njegova upotreba je jednostavna ali veoma značajna.

Borove iglice su veoma korisne za prevenciju i lečenje raznih zdravstvenih tegoba, ali i za poboljšanje opšteg stanja organizma. Jačaju imuni sistem, regulišu krvni pritisak, dobre su za inhalaciju i ispiranje grla.

Od borovih iglica se pravi vrlo jednostavan čaj koji je po mnogo čemu već gore navedenom blagotvoran za organizam. Čaj je veoma prijatnog ukusa i mirisa. Priprema se tako što se vrh grančice sa dvadesetak iglica opere i kuva u pola litra vode, dok ne proključa. Ostavite čaj da odstoji pola sata, procedite ga i pijte od dva do tri puta dnevno, sa medom ukoliko vam tako prija više.

Borove iglice su izuzetno bogate lekovitim etarskim uljem, zbog čega se koriste često u prevencij disajnih organa, kao što su kašalj, promuklost i lakši oblik bronhitisa.

Ovaj melem se priprema tako što se 300 grama svežih pupoljaka bora i 200 grama borovih iglica preliju sa tri litra vode i kuvaju se tri dana zaredom po dva sata, gde na kraju, trećeg dana kada se smesa ohladi, procedite je kroz gazu i izmerite, dodajte onoliko meda koliko ima sirupa koji je preostao nakon kuvanja. Čuvajte u tamnoj flaši na hladnom i suvom mestu. Odrasle osobe ovaj sirup mogu da uzimaju tri puta dnevno po jednu kašiku, dok deca u zavisnosti od uzrasta uzimaju trećinu kašičice, takođe tri puta dnevno.

Za sirup protiv bronhitisa neophodno je imati 100 grama borovih iglica, pola litra vode i kilogram meda. Priprema se tako što se iglice popare vrelom vodom i ostave dva sata da stoje na toplom mestu. Procede se, a tečnost se pomeša sa medom. Dnevno treba uzimati pet kašika ovog sirupa.

Ukoliko uživate u šetnji na Zlatiboru, usput možete nabaviti makar jednu šaku borovih iglica i pripremiti napitak koji čuva zdravlje. Zlatibor leči svojim vazduhom, svojom prirodom i svojom toplom dobrodošlicom.

18 Oct

Pročitala sam negde rečenicu da život nije plaža već planina. Pomislih, ima li to smisla? Možda će neko reći upravo suprotno, ali, kada zaronim u svoje misli dublje, shvatim, da ima smisla. Život je za mene planina.

Prolazim kroz razne male puteljke u životu, neke prođem brzo, neke sporije. Neki su prostrani, neki previše uski. Neki su strmi a neki ne. Često pokušam da se uspmnem, pa padnem. Nekada naiđem na slepi putić. Ali, ne odustajem, penjem se nastavljam dalje. Nekada me sačeka prepreka na putu, razmišljam kako da je rešim, pomerim sa puta, raščistim sve i nastavim dalje. Nekada je potreban veći napor i snaga, a nekada, samo pustiš da te put vodi. Vidiš, zašto je za mene planina život? Planina me uči, pruža mi divne i beskrajne vidike. Prostor, slobodu, ali u isto vreme i osećaj divljenja i poštovanja. Planina me zove da uvek idem napred, tražim više i doživim više. Planina mi kaže da ako nastavim još samo malo, iza ovog teškog uspona sačekaće me divan pogled na predivno okruženje.

Planina mi jednostavno pojasni da ako želim da doživim najlepši pogled, dođem do vrha i odmorim, moram naporno da se penjem, pešačim, oznojim, ali nikako mi ne da da odustanem. I na samom kraju, prisutno je pravo zadovoljstvo. Uspela sam, planina je čarobna.

Kada se šetam Zlatiborom, udahnem duboko, pogledam u predivan zalazak sunca, shvatim, sve je divno i sve je dobro. Planina je lek, umiruje, vraća nadu i daje snagu. Priroda nas zove, Zlatibor nas čeka. Malo je potrebno da se osetimo dobro, zahvalno. Zato je planina život.

Imamo našu posebnu planinu Zlatibor, sa prelepim pejzažima, čistim vazduhom, pogledima koji ostavljaju bez daha, koji je lek od prirode bolji?

Potrebno je samo da se pokreneš i shvatiš da ono što možeš da uradiš za svoje zdravlje i pomogneš sebi, izbegneš stres i brigu, je tako malo a opet toliko puno se doživi. Otkrij najskrovitije delove Zlatibora, upoznaj pravu muziku prirode, oslušni, shvati šta je to što planina tebe danas može da pouči? Istražuj, probudi radoznalost u sebi i dopusti da te Zlatibor iznenadi i osveži.

Za dobar smeštaj, znaj da je Vila Borova tu na raspolaganju. Provereno mesto za udoban san pod zlatiborskim nebom.

03 Sep

Planine su idealan izbor u bilo koje doba godine. Boravak na planini može da vam pomogne ne samo u prevenciji bolesti nego i u njihovom lečenju.

Povoljna klima, šuma, mir i čist vazduh pogoduju zdravlju, prevenciji i lečenju mnogih bolesti. Na planini, vetar je lek. Svega nekoliko dana je dovoljno da se posvetite zdravlju i osetite bolje.

Na nadmorskoj visini iznad hiljadu metara nailazite na kristalno čist vazduh bez bakterija i alergena. Zato i sam boravak na planini ima lekovita svojstva. Posebno se preporučuje osobama sa astmom i drugim respiratornim problemima. Osim toga, planinska klima jača odbrambenu sposobnost našeg organizma, pa je on jači u borbi sa virusima. Svež planinski vazduh stimuliše protok kiseonika u krvi i mozgu. Tako se popravljaju pamćenje i sve mentalne funkcije.

Nepregledne, mirisne, bujne livade i polja narcisa, kao i pogodna klima učinile su Zlatibor jedinstvenom riznicom zdravlja i neobičnom vazdušnom banjom. Boravak na ovoj planini pogodan je za lečenje oboljenja tiroidne žlezde, astme, malokrvnosti, bolesti metabolizma, kardiovaskularnih poremećaja, iscrpljenosti i nervne prenapregnutosti.

Kako je Zlatibor praznik za vaša pluća, isto tako je i praznik za vaše oči. Odmorićete pogled gledajući prostranstvo bogatog pejzaža i uživati u radosnom cvrkutu ptica. Posetite Vilu Borava i uživajte u udobnosti našeg smeštaja dok vreme provodite na ovoj divnoj planini.