03 Sep

Planine su idealan izbor u bilo koje doba godine. Boravak na planini može da vam pomogne ne samo u prevenciji bolesti nego i u njihovom lečenju.

Povoljna klima, šuma, mir i čist vazduh pogoduju zdravlju, prevenciji i lečenju mnogih bolesti. Na planini, vetar je lek. Svega nekoliko dana je dovoljno da se posvetite zdravlju i osetite bolje.

Na nadmorskoj visini iznad hiljadu metara nailazite na kristalno čist vazduh bez bakterija i alergena. Zato i sam boravak na planini ima lekovita svojstva. Posebno se preporučuje osobama sa astmom i drugim respiratornim problemima. Osim toga, planinska klima jača odbrambenu sposobnost našeg organizma, pa je on jači u borbi sa virusima. Svež planinski vazduh stimuliše protok kiseonika u krvi i mozgu. Tako se popravljaju pamćenje i sve mentalne funkcije.

Nepregledne, mirisne, bujne livade i polja narcisa, kao i pogodna klima učinile su Zlatibor jedinstvenom riznicom zdravlja i neobičnom vazdušnom banjom. Boravak na ovoj planini pogodan je za lečenje oboljenja tiroidne žlezde, astme, malokrvnosti, bolesti metabolizma, kardiovaskularnih poremećaja, iscrpljenosti i nervne prenapregnutosti.

Kako je Zlatibor praznik za vaša pluća, isto tako je i praznik za vaše oči. Odmorićete pogled gledajući prostranstvo bogatog pejzaža i uživati u radosnom cvrkutu ptica. Posetite Vilu Borava i uživajte u udobnosti našeg smeštaja dok vreme provodite na ovoj divnoj planini.

28 Aug

Čarobna priroda Zlatibora privukla je producente i filmske zvezde da pojedine kadrove zabeleže baš na ovoj planini. Sklad u prirodi, bogatstvo pejzaža, ostavlja impresivne utiske na svakog posetioca. To su prepoznali i flmski urednici koji su znali da će Zlatibor ostaviti poseban pečat na njihov rad.

Da li ste znali da je Zlatibor domaćin mnogim filmskim scenama? Ukoliko niste, pročitajte sledeće redove i saznajte koji su to filmovi zabeležili zlatiborsku lepotu.

Filmovi su snimani širom Zlatibora pri čemu su pojedina sela u filmskim scenama bila toliko zastupljena da su stekla status srpskog Holivuda. Takvo selo je Dobroselica, u kojem je snimljeno osam filmova. Sama kinematografija je doprinela afirmaciji Zlatibora, kao planine neverovatnih prirodnih i etnografskih karakteristika.

I Bog stvori kafansku pevačicu

Ovaj domaći film je snimljen 1972. godine. Režirao ga je Jovan Živanović i spada u ostvarenja crnog talasa. Film je sniman u Čajetini, ljupkoj varošici u podnožju Zlatibora, kao i na Đerdapu. Ova ljubavna drama govori o životu jedne kafanske pevačice, Bele Seke, koja prikazuje tamnu stranu njenog života.

Na filmu se smenjuju kadrovi u kojima dominira prelepa Đerdapska klisura i reka Dunav, sa jedne strane, sa kadrovima snimljenim u kafanskom ambijentu, sa druge strane. Upravu tu dolazimo do Čajetine, i tamošnje kafane „Muzej“ u kojoj su snimljene gotovo sve kafanske scene u ovom filmu. U to vreme otmena kafana, opremljena predmetima koji imaju etnografsku vrednost poput: grnčarije, veriga, bakrača, preslica, volovskih točkova, kačica, fenjera i drugih, poslužila je kao veoma inspirativan prostor za snimanje sage o kafanskoj pevačici. Pomenute scene snimane u „Muzeju“ su najbolji dokaz da Zlatibor pored predivne prirode može da se pohvali i sjajnim kafanskim ambijentom.

Pogledajte ovaj film i saznajte kakav je epilog dobila ljubavna priča između Bele Seke i Ratka, kao i da li je Bela Seka uspela u svetu muzike. I još nešto, saznajte otkud Tozovac u kafani „Muzej“.

Radio Vihor zove Anđeliju

Ovaj domaći film je snimljen 1979. godine. Film je režirao Jovan Živanović, čovek čiji je životni put usko povezan sa selom Dobroselica, u kome je i snimio većinu svojih filmova i oživeo poslednjih dvadeset godina svog života. Film je sniman u selu Dobroselica i u obližnjem naselju Vodicama.

Komedija govori o pokušaju jednog bračnog para da u svom selu započne ugostiteljski biznis. Osnivaju motel, a u ovom biznisu im pomaže verenik njihove ćerke.

Krajolik Vodica i živopisno selo Dobroselica dominiraju od prve do poslednje scene ovog filma. Kadrovi su snimani u šumama Murtenice, na livadama kraj planinske reke Crni Rzav i u dvorištama kuća stanovnika sela Dobroselice. Ipak najveći broj scena je snimljen na mestu glavne radnje filma – u kultnom hotelu „Lovac“ na Vodicama. Hotel „Lovac“ je jedan od najstarijih hotela na Zlatiboru koji je počeo sa radom 1971. godine, a danas nažalost ne radi.

Život je čudo

Ovaj domaći film snimljen je 2004. godine u režiji Emira Kusturice. Film je sniman u Mokroj Gori, kao i u selu Dobroselici. Film je mešavina komedije i romanse i govori o sudbini inžinjera Luke i njegove porodice, nakon što je on preuzeo posao projektovanja pruge koja treba da poveže Srbiju i Bosnu.

Posebnu pažnju privlače filmske scene snimljene u porti i unutar crkve brvnare u Dobroselici. U mnogim scenama uloge su imali i seljaci iz Dobroselice koji još uvek prepričavaju doživljaje sa snimanja.

Uživajte u ovom filmu i scenama sa Zlatibora koje ćete poželeti da vidite prvi naredni put kada se nađete na ovoj planini.

Još je mnogo scena zabeleženo na našoj lepotici, ali želimo da dozvolimo i vama da istražujete i obavestite nas u komentaru, koji su to filmovi sa scenama zlatiborskog kraja koje nismo spomenuli a koji su na vas ostavili utisak?

Izvor: https://www.zlatibor.org/top-5-filmova-snimljenih-na-zlatiboru/

12 Aug

Moje omiljeno mesto je Zlatibor, ta prostrana visoravan prepuna borova, koja pod sunčevim zracima dobije neverovatan zlatni sjaj. Prostrani proplanci su moje omiljeno mesto, proplanci koji su ispresecani planinsikim potocima, privlače me svakodnevno, satima mogu da ih gledam, slikam, razmišljam o toj lepoti koja nas svakodnevno okružuje. Bogata smo zemlja, razmišljam, kada imamo ovu lepotu, čist pogled koji se pruža daleko na vrhove Tornika zove na zahvalnost.

Ova planina nam je dala mnogo lepote ali daje nam pre svega zdravlje. Zahvaljujuči karakterističnoj klimi i vazdušnim strujanjem koja se mogu naći samo ovde, harmoničan odnos između pošumljenih predela bora, jele, smrče i prostranih livada prekrivenih živopisnim biljem, bistra voda, čist vazduh, veliki broj sunčanih dana, Zlatibor odiše skladom i mirom, koji čoveka vraća da razmisli o pravim vrednostima kao što je mir koji daje sama priroda. Čaroban je to osećaj.

Čaroban je osećaj kada se nađeš na ovoj planini koja te ispuni mirom, osećajem da je sve predivno stvoreno, priroda nam je dala bogatstvo, koje trebamo znati iskoristiti. Pa makar samo udisati taj čist vazduh pomešan sa blagim mirisima raznih biljaka koje se prostiru proplancima.

Šetnja raznim puteljcima koji zovu na svakodnenvno istraživanje, odvedu te u zaborav.. Zaboraviš na vreme, na obaveze, na svaki pritisak i prepustiš se prirodi. Sve o čemu razmišljaš je taj trenutak razgledanja, istraživanja i uživanja u divnim skrivenim pogledima koji ostavljaju bez daha.

Bitno je da sebi priuštiš te momente. Odmorš dušu i telo. Ako već nisi uživao u ovoj planini, ništa te ne sprečava da to učiniš sada. Zaboravi na trenutak na sve druge obaveze i posveti se samo sebi i svom zdravlju. Piši nam u komentaru, koje je tvoje omiljeno mesto i podeli sa nama utiske i doživljaje tvog putovanja na planini Zlatibor.

05 Aug

Ovaj dragulj Srbije nalazi se na 14 kilometara od Užica, iznad sela Potpeć. Potpećka pećina je spomenik prirode i najznačajniji je speleološki lokalitet zapadne Srbije. Jedna je od svega pet pećina u Srbiji uređenih za turističku posetu.

Ulaz u Potpećku pećinu je jedan od najvećih pećinskih ulaza na Balkanu, pleni svojom monumentalnošću. Džinovski portal u obliku potkovice izdubljen u krečnjačkoj litici, visok je pedeset, a širok dvanaest metara pri dnu i dvadest dva metra pri vrhu. Posetioci mogu videti 555 metara istražene i uređene pećine, a uzlazno – silazno stepenište broji više od 700 strmih stepenika.

Potpećka pećina spada u izvorske, jer su je sagradile vode reka ponornica koje poniru u Drežničkoj kotlini, posle podzemnog toka izbijaju iz pećine ili iz vrela ispred pećine, gradeći dva kilometra dugu pećinsku reku Petnicu. Pećina ima dva sprata kanala: stariji, nazvan Gornja pećina, i mlađi – Donja pećina. Ovaj podzemni biser Srbije je, po svom geološkom sastavu izgrađen u srednjetrijarskom krečnjaku, koji je beličaste boje, fine mozaične strukture i karakteriše ga pukotinska poroznost.

U gornjem delu reka koja je nekada proticala je pravila vodopad dok je donji deo bio naseljen. Pod teretom vode taj zid između spratova je urušen pa je reka potekla i donjim delom gde su se ljudi premestili na gornji deo međutim, zbog teškog pristupa tom delu ubzo su i njega napustili.

Određeni dokazi koji postoje prikazuju da je pećina bila naseljena za vreme neolita, jer su u njoj pronađeni ostaci keramike, obrađeni jelenski rogovi, kameno oruđe i oružje. Smatra se da su se Srbi skirvali u njoj za vreme vladavine jer su iskopani i urezani krstovi prekriveni kalcitom koji se inače stvara mnogo sporo. Uz te dokaze u pećini su pronađene ljudske kosti, što doprinosi prethodnim pretpostavkama o žiovtu u pećini.

Potpećka pećina je bogata stalaktitima i stalagmitima za koje stručnjaci tvrde da spadaju među retkim u kraškim pećinama. Ovi pećinski ukrasi, nose nazive: “Kalem”, “Oktopod”, „Palma“, „Snežana i sedam patuljaka“, dok je jedna dvorana nazvana „Jovan Cvijić i speleolozi“.

Takođe, bela stalagmitska providna draperija je nazvana „Nevestin veo“, stub visok 3,5 metra dobio je ime “Don Kihot“, dok se u pećini nalaze i „Sala makarona“, „Zmajeva dvorana“; „Prolaz slepih miševa“.

O ovom spomeniku prirode pisao je 1893. jedan od najistaknutijih srpskih speleologa i istraživača Jovan Žunić, ali i čuveni Jovan Cvijić, po kome je i nazvana jedna pećinska dvorana. U novije vreme detaljno istraživanje je ponudio profesor Radenko Lazarević, označavajući Potpećku pećinu kao najvredniji speleološki biser zapadne Srbije.

Bogata pećinskim ukrasim priroda nam je podarila pećinu Potpeć kao dragulj kome se možemo diviti. Ako ste posetili ovu pećinu, pišite nam kakav je utisak na vas ostavila.

29 Jun

U okolini naše poznate planine Zlatibor, nalazi se veliki broj prirodnih atrakcija. Ukoliko ste planirali da posetite Zlatibor, jedna od tih atrakcija u okolini koju biste takođe trebali da obiđete jeste, Stopića pećina.

Stopića pećina se nalazi na severoistočnoj strani planine Zlatibor, između sela Rožanstva i Trnave, poznatim po ljubaznim seoskim domaćinima koji se decenijama uspešno bave seoskim turizmom. Udaljena je 250 km od Beograda, 30 km od Užica a od turističkog centra Zlatibora je udaljena svega 19 km.

Stopića pećina je čuvena po 10 metara visokom podzemnom vodopadu. Jedna je od najvećih atrakcija na zapadu Srbije i nalazi se na levoj obali reke Prištavice, na nadmorskoj visini od 711 metara. To je rečna pećina kroz koju i danas prolazi trnavski potok.299

Pećina je dobila ime po zaseoku Stopići, koji pripada selu Rožanstvu i jedna je od najlepših pećina u Srbiji. Prve pisane podatke o Stopića pećini ostavio je Radosav Vasović 1901. godine u Zapisniku Srpskog geološkog društva, a prva istraživanja obavio je naš veliki istraživač i tvorac naučne speleologije, Jovan Cvijić.

Pećina se sastoji iz pet celina. To su – svetla dvorana, tamna dvorana, velika sala sa kadama, kanal sa kadama i rečni kanal. Iako nije naročito bogata pećinskim ukrasima, ona ima veoma zanimljive bigrene kade, koje se izdvajaju svojom veličinom i dubinom, koja kod nekih iznosi i do sedam metara dubine. Velike bigrene kade po kojima je pećina poznata, nastale su naslagama rastvorenog krečnjaka i izuzetno su atraktivne. Kade forimraju kosi zid preko koga se voda stalno preliva.

Prilaz pećini je od nedavno potpuno uređen, za razliku od prethodnih godina, kada se do nje stizalo strmim šumskim stazama. Za posetioce je uređen ulazni deo koji obuhvata, svetlu dvoranu, tamnu dvoranu i dvoranu sa kadama.

Od dela pećine sa bigrenim kadama staza vodi do podzemnog vodopada nazvanog “izvor života”. Vodopad je visok oko 10 metara ispred koga vam ponestane dah i gde vas stvaralačka moć prirode potpuno oduševi. Voda se sliva niz kaskade stvarajući slapove, pri malim vodama, dok se pri većim vodama formira jedinstven vodopad. Od zaglušujućeg huka vode, ne možete čuti sagovornika. Zidovi su mokri, oseti se hladan vazduh ali doživljaj je fenomenalan.

Naša zemlja je itekako bogata mnogim prirodnim atrakcijama kao i drugim znamenitostima. Nije uvek sve “što je tuđe” slađe. Dovoljno je da samo malo istražite i pogledate koliko je divna naša priroda i koliko nam lepih prizora pruža. U samoj okolini Zlatibora doživećete prirodu u Srbiji na potpuno drugačiji način, osetićete slobodu koju ona pruža i bićete ponosni jer se to bogatstvo nalazi u našoj zemlji.

Da li ste imali priliku da obiđete Stopića pećinu? Podelite vaše iskustvo sa nama u komentaru.

22 Jun

Zlatibor je naš prvi i najstariji planinski turistički centar, zlata vredan.
Pre svega Zlatibor je planina izuzetne lepote, prostranih proplanaka, bujnih pašnjaka i divnih planinskih potoka. Poznata je i kao letnje i kao zimsko turističko mesto.

Zlatibor je osvajač, zavodnik, planina koja prosto opija mirisom borova i svojim zelenilom. Na Zlatiboru ne morate koristiti onu izreku “u pravo vreme na pravom mestu”, tamo, uvek možete pronaći pravo mesto stvoreno baš za vas, a kada god da se tamo pojavite, leti, zimi ili u proleće, nećete pogrešiti.

Postoje tri predanja o nastanku imena Zlatibor. Izvesno je da je ime dobila od reči zlato odnosno zlatni bor, samo ne zna se tačno predanje na koji je način ime nastalo.

Mnogi kažu da je ime nastalo od zlatne boje njegovih pašnjaka dok drugi kažu da su se doseljenici iz Crne Gore i Hercegovine hvalalili bogatstvom borove šume govoreći: “Zlatan je to bor!” Dok treće predanje za koje se veruje da je najtačnije, govori da je planina ime dobila po veoma retkoj vrsti belog bora, takozvanog zlatni bor. Zlatnog bora još uvek ima samo u selu Negbini i stavljen je pod zaštitom države.

Osim što je poznati turistički centar, planina Zlatibor je poznata i kao klimatsko lečilište u Srbiji. Prostire se na površini od oko 1000 kilometara kvadratnih, dugačka je 30 kilometara a široka do 15 kilometara.

Ova planinska lepotica, nalazi se u samom središtu Srbije. Bila je odredište bogatih još od sredine 17. veka, mesto boravka najpre onih koji su tragali za zdravljem, ali i za mirom zlatiborskih padina. Ipak, Zlatibor se proslavio dolaskom srpskih kraljeva. Nakon posete kraljeva i mnogi drugi ljudi su želeli da posete ovu prelepu planinu, koja predstavlja turističku destinaciju za odmor duše i tela.

Prvi srpski kralj koji je posetio Zlatibor bio je Aleksandar Obrenović. Kralj je ručao na mestu koje je kasnije po njemu i dobilo ime “Kraljeva voda”. Danas je ovo mesto veoma poznato i posećeno. Mesto na kome izvire čista planinska voda duboko u planini Zlatibor. Iz godine u godinu planina je postajala sve poznatija i sve posećenija. Planinska idealna klima i retko dobar vazduh su dovoljan razlog da posetioci požele da prošetaju livadama ove divne zlatne planine.

Sa medicinskog aspekta subalpska klima na Zlatiboru je povoljna za lečenje bronhijalne astme, kao i za lečenje drugih alergijskih oboljenja. Jedan od važnih klimatskih faktora su vetrovi koji utiču na isparavanje vegetacije i zemljišta.

Danas je luksuz udisati dobar i zdrav vazduh. Okruženi raznim fabrikama i štetnim gasovima naviknuti smo na lošiji kvalitet vazduha. Samim tim, prvi korak koji napravite na planini Zlatibor biće dovoljan da odmah osetite svežinu i zdravlje kojom odiše ova planina. Pored toga što ćete se “nadisati” zdravog vazduha, odmorićete vaše misli od svakodnevnih obaveza i stresa. Ova divna planina je lek i odmor koji ćete želeti da potraje što duže.

Za neke, poseta ovoj planini može biti pravi avanturistički doživljaj. Pored planinskog biciklizma, uspinjanja, istraživanja netaknute prirode, kao i pored mnogih drugih aktivnosti koje planina pruža, možete se upustiti u pravu avanturu. Za ljubitelje umetničkih fotografija, svaki korak, svaki pašnjak, pogled, biće trenutak za savršenu fotografiju. Čak i za one koji samo žele da ponesu Zlatibor na slici, biće to pravo iznenađenje, jer će fotografije biti kao razglednice.

Iskoristite odmor na najbolji mogući način i posetite planinu koja je pravo blago naše zemlje!